ЈУ Народна библиотека Будва: Промоција књиге Будвански записи Влада Ђ. Дулетића

У суботу, 18. новембра у Народној библиотеци Будве, поводом програма обиљежавања Дана Општине, промовисана је књига Влада Дулетића „Записи из будванског краја“ чији је издавач Народна библиотека Будве.

Након смрти Влада Дулетића, значајног аутора за овај град, остао је рукопис његове књиге, шесте по реду, па је Народна библиотека Будве, објављујући завичајне ауторе, одлучила да ово дјело штампа и промовише на почетку прославе јер је Владо Дулетић био и предсједник Општине Будва у периоду од 1986. до 1989. године, саопштено је из НБ Будве.

На почетку вечери публици се обратио потпредсједник Општине Будва , Веселин Марковић:

„Тих и ненаметљив појавом, а разборит умом и знањем, Владо Дулетић је осим стручности у студијама о туризму и туристичкој валоризацији руралног амбијента, веома успјешно владао ријечима при портретисању знаменитих Будвана и догађаја, које су можда многи били заборавили, те је на тај начин, пишући и истражујући, значајан дио наше свеобухватне културне баштине спасао од заборава. Његове студије о руралном развоју туризма на подручју Побора, Маина, Челобрда… доведене до употребе, плијене како стручним знањем тако и једним осјећајем за културно- туристички склад који је Владо чини се видио као основ развоја, али и као супротност актуелном, стихијском и масовном туризму последњих година и деценија. Вјерујемо да ће туристички посленици из овог штива извући бројне поуке и примијенити их ad hoc.

С друге стране, чини се да је Владу у сваком тренутку изнад свега била свијест о богатој будванској културној баштини коју је веома репрезентативно представио и у овој књизи знаменитог наслова Записи из Будванског краја“.

Марковић је казао да је Владо припадао кругу оних који су се несебично давали у духовном смислу: „волећи и цијенећи своје, а поштујући и уважавајући све остало, јер то је једино мјера људскости и васколиког алтруизма.“

Дулетић ставио прошлост у службу данашње и будуће Будве

О књизи Записи из будванског краја говорили су књижевник Мираш Мартиновић и проф. др Раде Ратковић који су аутори предговора.

Књижевник Мираш Мартиновић је истакао да је Дулетић умио портретисати личности али и вријеме, истичући значај сваког поглавља ове књиге:

„Три прва рада односе се на једну породицу, племићку порордицу Бубић и двије личности: Тодора Вуковића тајанственог сликара из Маина и Богобоја Руцовића – виртуоза позоришне умјетноси, везане за будвански крај, умјетнички обдарене и профилисане. Кроз ова три поглавља, једно породично и два индивудална, Дулетић даје слику времена у коме су се остварили они о којима је писао, прилике, личности чији су се животи укрштали са протагонистима прича, судбине, животне драме, са пуно детаља и чињеница. То је оно што Дулетића чини, за ову врсту приказивања прошлости посебно обдареним – да кроз једну породицу, али и индивидулане личности, сагледава времена, кроз која су се остварили.“

У књизи је и дирљива, опроштајна ријеч од Чеда Вуковића – великана црногорске књижевности, наводе из НБ Будве.

Говорећи о причи чија је тема древна маслина у Ивановићима која је, како Дулетић наводи, старија чак од Христа, Мираш Мартиновић је у тој и таквој маслини видио симбол живота и рада Влада Дулетића: „попут ње, с дубоким коријенима у својој земљи, стремио је ка небу. Ко зна кога све памати ова маслина: Илире, како он рече, а ја бих додао и Грке, Римљане, Келте, Словене, и ине народе који настањиваху ову земљу. Ако историју поимамо у броделовском смислу, све је важно, сваки детаљ, чињеница. То је она врста историје коју су писали француски историчари припадници школе Анали, с родоначелником школе Броделом, гдје све има важност: амфора, наруквица, прстен, остаци пута, онај Јегоров и други путеви, одавно урасли у заборав и траву, зид у старом будванском граду, који датира из ВИИИ вијека прије нове ере (тамо је данас бутик, а требало би га показивати као раритет туристима!), некрополе, она чувена на мјесту хотела Авала, и не само та, стари натписи, бочице за сузе којима је богат будвански музеј, у којима су чуване сузе будванских жена и дјевојака, исплакане за онима што су путовали по морима и океанима. Куриозитет о коме треба писати и причати, легенде… Све то представља днашњицу, ако правилно схватимо прошлост.“ Мартиновић је закључио да је Владо Дулетић и овом књигом као свеукупним дјелом ставио прошлост у службу данашње и будуће Будве.

Проф. др Раде Ратковић је истакао да је Владо Дулетић у свом интелектуалном хабитусу био веома риједак примјер изразите надарености и за природне и друштвене науке и промишљања. Започевши радну каријеру у туризму, Владо се прихватио и најодговорнијих друштвено–политичких функција, дајући немјерљив допринос.

Рушилачка стихија са краја 80-их година прошлог вијека и зли дух популизма и шовинизма насрнули су, како је истакао Ратковић, “на морални кредо југословенских грађана, на привредне капацитете, на братство и јединство (данас мултиетнички склад), на све до тада поштоване и његоване вриједности, како код нас, тако и у Слободном свијету.”

Добри људи могући и у злим временима

Професор др Ратковић сматра да је Владо био свједок да су добри људи могући и у злим временима. Он је навео да је „његов интелектуални и истраживачки телескоп био добро центриран и наштелован на неистражене забити и свједоке црногорског трајања, културе и посебности” и оцијенио да Владово дјело „представља драгоцјен допринос сазријевању наше културолошке и идентитетске свијести, са чијим би се даљим развојем развијала и наша свијест о нама и валоризовала кроз јавна привредна представљања, а посебно туристичка.”

Цитирајући ријечи Чеда Вуковића које је и Владо наводио као примјер беспријекорне посвећености – „Црној Гори дугујем све, а враћам јој прегршт ријечи“, потпредсјесник Општине Веселин Марковић је у уводном говору истакао: „остаје да се надамо, а што је и Владо апострофирао у одређеним сегментима дјела, да ће се и Црна Гора одужити онима који су се дјелима давали, цијели.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: