Otkud ime Hvosno

Prota Ljubomir P. Pavićević – Slapski

Severno od Peći, odmah do sela Istoka, u stara vremena živeo je jedan čovek po imenu Hvostan, radan, pošten, pametan i preduzimljiv,

Po zanimanju je bio kovač. Izgrađivao je, na veliko zadovoljstvo, sve potrebne alatke ljudima tog kraja. Toliko se obogatio da je otvorio i druge radnje i dućane tu u mjestu gdje su se građani snadbjevali sa raznim potrebama za život. Otvorio je veliki han za prenoćište i druge usluge, te je tako to mesto bilo dugi period vremena glavni centar cele današnje Metohije.

Jednoga dana Sveti Sava, idući sa svojim đakonom Arsenijem tim krajem, da vidi kako narod živi i da ga pouči u pobožnosti i drugim vrlinama, beše jako ožednio.

Čuvši tupe zvuke kovačevog čekića, koji su dopirali do njega zajedno sa lavežom pasa, uputi se Hvostanskoj kovačnici. Kada je došao kod njega, blagoslovi ga i zamoli za malo vode da pije. Hvostan, radostan što je video svešteno lice u svojoj kovačnici, i što ga je blagoslovio, reče mu:

Oče, mogao bih mnogo veću uslugu da ti učinim, samo kaži da li ti što treba?

Sveti Sava mu odgovori:

Čuo sam da je ovde čista i bistra voda, kao što je i vera u narodu i ništa drugo mi ne treba sem da se napijem vode.

Tada Hvostan reče: Pričekaj malo da skoknem tu do izvora, da donesem sveže vode. Hvostan se odmah vrati i pruži Svetom Savi ćup sa hladnom vodom, i reče:

Sa ovom živom vodom narod utoljava žeđ kao što ti, oče, bogatim rečima i delima utoljavaš duhovnu žeđ kod ovog sveta.

Sveti Sava se začudi mudrosti Hvostanovoj, i reče: Neka se ovaj izvor od sada pa na sva vremena, zove po tvome imenu Hvos, i ceo kraj Hvosna.

Od tada je zaista taj izvor nosio ime Hvos, a i cela okolina Hvosna, i dugi period vremena današnja Metohija nosila je to ime.

Danas samo postoji jedna stanica na železničkoj pruzi koja ide od Kosovske Mitrovice za peć, koja nosi ovaj stari naziv cele Metohije: Hvosna.

U novije doba, selo Istok, na čijoj je teritoriji izvor Hvos, izraslo je i veće naselje, koje je do 1941. godine bilo sresko mesto, i taj se srez zvao Istočki.

Kada je Sveti Sava organizovao našu crkvu, osnovao je tada deset eparhija, i jednoj je od njih odredio sedište odmah tu do Istoka, baš gdje je bilo prebivalište Hvostanovo, do izvora Hvosa, i nazvao ju je Hvostanska eparhija.

Hvosna je tokom vremena izmenila svoje ime u Metohija, ali eparhija se i danas zove Hvostanska.

Zub vremena je učinio svoje i sada od eparhije, koja je od 1381. godine bila podignuta na stepen mitropolije, nije ostalo gotovo nikakvoga traga. Po zvaničnim knjigama ta se eparhija i danas vodi po starom nazivu Hvostanka, iako nije obnovljena. Njen poslednji episkop koji nije u njoj stolovao , bio je Varnava Nastić, poreklom iz Pljevalja, a rođen je u Geri –Amerika, koji je umro 12. novembra 1964. godine u Fruškogorskom manastiru Beočinu, i u njemu sahranjen.

(Iz knjige „Legende i pripovetke iz moga plemena“, autor prota Ljubomir P. Pavićević – Slapski, Beograd 1984. str. 71-73)