Откривен споменик „Гвозденом пуку“: Српским јунацима дивио се и непријатељ

У Прокупљу, који обиљежава сто година од ослобођења у Великом рату 1918, откривен је споменик Другом пешадијском пуку, познатији по свом називу „гвоздени“. „Гвоздени пук“ је био пук српске војске током ратова од 1912. до 1918. године, а прочуо се и у историју ушао због јунаштва којим је задивио и скоро све савезничке војске и њихове војсковође, владе и народе, преноси портал „Србининфо“.

Чувен по храбрости, чврстини и високом борбеном моралу пук су у првом позиву попуњавали су српски војници у најбољој животној снази, од 21 до 31 године старости који се мобилисао управо у овом граду гдје се налазила окружна пуковска команда.

Међу члановима пука било је највише припадника топличког округа, Јабланичана, Пусторечана, Топличана и Заплањаца, а уочи рата, 7. октобра 1912. године кад је пук пошао из Прокупља у рат против Турака у његовом саставу било је 60 официра, 445 подофицира и каплара, 4210 редова и 29 музичара.

О борбеном моралу српских војника који су чинили овај пук увјерљив запис оставио је њихов противник и окупаторски војник, каплар 11. пука 9. аустро-угарске дивизије и учесник Церске и Колубарске битке, познати књижевник Егон Ервин Киш.

„Тек у Србији 1914. године схватио сам да је љубав према слободи малих народа, јача сила од насиља великих и моћних. Тек овдје сам схватио Шатобријана, да неумитна сила воље савлађује све, а да је слабост силе у томе што вјерује само у силу“, забележио је Киш

Такође, чувени Франше де Епере записао је: „То су сељаци, скоро сви; то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива“.

Од педесет пукова, колико је бројала српска војска, само је Други пешадијски пук првог позива, носио почасни назив „Гвоздени пук“.

То име пук није добио ни од краља, ни српске Врховне команде већ спонтано од српских војника других пукова због изузетне храбрости и великих ратничких подвига на бојном пољу Балкана.

Како биљеже историјски извори, непријатељ би, када би сазнао да је испред њега „гвоздени“, задрхтао и хватала би га паника, а од њега су се, кажу, нарочито плашили Бугари.

Посебна карактеристика овог пука била је што су војници били у стању да и по цијени најтежих губитака до задњег часа бране положаје и прелазе у јуриш и онда када би свака друга војска почела да одступа, а скоро сваку борбу завршавали су силовитим јуришем на бајонет.

Нажалост, велики број храбрих војника који су чинили „гвоздене“ никада се није вратио својим кућама.

Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило“, била је најодликованија застава у српској војсци.

Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звијезда са мачевима другог реда, Карађорђева звезда са мачевима трећег реда, Карађорђева звијезда са мачевима четвртог реда, Орден Бијелог орла трећег реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.

Посебно мјесто овог пука у српској војсци потврђује и чињеница да је ковчег са посмртним остацима краља Петра Првог Карађорђевића био прекривен управо заставом Другог гвозденог пука.

Занимљиво је и да су се у борбама овог пука прославиле и једине двије жене носиоци Краљевског ордена Карађорђеве звијезде са мачевима, Милунка Савић и Флора Сендс.

Пук је све до 5. маја 1920. године задржан у Београду као гардијска јединица, обезбјеђујући Двор, Народну скупштину и министарства, а тек када је формирана гарда пук је демобилисан.

Споменик овом пуку подигли су 2016. године мјештани планинског села Игриште, недалеко од Куршумлије, добровољним прилозима, а сутра ће у присуству предсједника Србије Александра Вучића бити откривен још један споменик чувеном пуку у Прокупљу.

Прокупље сутра оиљежава сто година од ослобођења у Великом рату 1918. године, када су у тај град умарширале јединице Прве српске армије са војводом Петром Бојовићем на челу.

Ослобођење је уследило само годину дана након избијања Топличког устанка, који је био свијетли примјер у оквирима поробљене Европе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: