Otimanje srpskih svetinja: Albanci prisvajaju Pećku patrijaršiju
1 min read
Pećka patrijaršija
Bodljikavih žica i zaklona od vreća s peskom nema više oko Pećke patrijaršije. Ispred manastirske kapije stoji samo kućica kosovske policije gde se evidentiraju posetioci srpske svetinje, koja je uvrštena na listu spomenika kulture samoproklamovane, lažne države Kosovo.
Nažalost, lepotu Patrijaršije u poslednje vreme viđa sve manje Srba. Ovdašnjih, pećkih, više nema, a poklonici iz centralne Srbije ne dolaze u značajnom broju zbog straha za bezbednost.
U Peć, međutim dolazi sve više stranaca, koji su za ovo podneblje saznali, pre svih od prijatelja, pripadnika Kfora. Njih, međutim, previše ne interesuje srpska svetinja i, recimo veliko imanje gde se nalazi i manastirski voćnjak, u koji monahinje iz Patrijaršije ne smeju da odu. Kroz njega vodi ugažena staza koju su utabali turisti, na putu do glavnog adrenalinskog spektakla – „via ferrata“, sistem metalnih sajli i gazišta koji omogućava gostima da poput alpinista, ali bezbedno, hodaju i veru se vertikalnim ivicama klisure.
– Veliki deo te staze prolazi kraj srednjovekovnih pećina-isposnica koje su pripadale Pećkoj patrijaršiji, a u njima su od 12. do 14. veka boravili mnogi poznati duhovnici kao što su patrijarh Jefrem i episkop Marko Pećki. U nekim od pećina nalazile su se i crkvice čiji zidovi još ponegde stoje, kao i oni pored starih, u stenu uklesanih stepenica, rampi i staza. Iako su još 1966. upisane u registar spomenika kulture Srbije, one su, nažalost, bile slabo poznate i nedostupne srpskoj javnosti. Ono što brine je to što Albanci turistima govore da su pećine bile utvrđeni položaji austrijske vojske, a srpske monahe ne pominju – kažu u Pećkoj patrijaršiji.
Bilo je i onih retkih koji su posetili i manastir. Reporter „Novosti“ je nedavno sreo nekoliko grupa nemačkih turista, koji su sa divljenjem i pažnjom obilazili našu svetinju. Predvodio ih je muškarac koji je govorio nemački, s albanskim naglaskom, verovatno turistički vodič. Ko neće vodiča, u manastirskoj prodavnici može da uzme uređaj koji se aktivira na 18 označenih tačaka manastira i emituje priču na srpskom i svetskim jezicima.
Na popularnim turističkim sajtovima i forumima nalazi se bezbroj preporuka o Pećkoj patrijaršiji upućenih turistima da posete kolevku srpske crkve, pa bi status „turističke atrakcije“ mogao da predstavlja „najbolju zaštitu za srpsku baštinu“. Jer, da nje nema, Albanci praktično ne bi imali šta da pokažu turistima, pošto su srušili čak i svoje istorijsko jezgro grada sa orijentalnim zgradicama. Nema više ni zelene zone između grada i Patrijaršije. Sve je pokrila haotična novogradnja, sa mnoštvom butika i hotela.
Patrijaršija je, inače restaurirana i sređena zahvaljujući donacijama Uneska, koji ju je tek 2006. stavio na listu svetske kulturne baštine. Sinule su freske živopisane od 13. do 17. veka u tri crkve i u velikoj priprati pod jednim krovom. Zablistao je i restaurirani presto ikone Pećke Bogorodice, koju je, prema zapisu, na njenoj poleđini naslikao apostol Luka u Svetoj zemlji, a posle mnogih seoba i lutanja taj „obraz Bogomajke“ je u Srbiju doneo Sveti Sava.
Manastirski kompleks Pećke patrijaršije je prema predanju utemeljio Sveti Sava. Prvu crkvu Svetih apostola podigao je njegov naslednik na tronu, arhiepiskop Arsenije Prvi početkom 13. veka, dok je drugi hram, posvećen Svetom Dimitriju dozidao uz severni zid arhiepiskop Nikodim. Arhiepiskop i veliki pisac Danilo Drugi zaokružio je poduhvat gradeći uz južni zid najstarijeg hrama crkve posvećene Bogorodici Putevoditeljici i Svetom Nikoli, a zatim i monumentalnu pripratu kojom ih je povezao u celinu.
+mir mučenim dušama
+…“a krvnici, jaki i opaki,
zatrijeće sjeme u odivu…“
nama revolucija nikad nije trebala, Njegoš nam je dao osećaj kud ide „napredak“ materijalnog neusklađen sa moralnim, kritika šta, tim i koga, uvodi Dositej, … niz Srba, Velikih, pred ljudima, milošću Božjom, daju putokaz „ko ima oči da vidi i uši da čuje…. “
+blaženopočivši patrijarh Pavle je voleo da nam kaže za one „kojima uši služe da ih češu po ušima…, diži ruke od njih…“
…“Niko ne vodi računa o tome, recimo, crkva Svetog Marka ima sedam parohija, što obuhvata preko 200.000 stanovnika, a nemamo više od dvesta ljudi na Liturgiji. Sveštenici se stalno ponašaju kao da nas uče o veri. Oni mogu da nas nauče šta je obred, mogu da nas nauče o istoriji Crkve, ali šta je vera? Slušajte, nema toga filosofa, estetičara koji će uspeti da objasni šta je umetnost ili šta je vera. Samo nam je dato da reagujemo umetnošću na umetnost i verom na veru. Ako nemate vere uzalud vam pričam i učim vas veri…“, govorio je blaženopočivši Žarko Vidović
jedan pogled na naše ukupno stanje, blaženopočivšeg Milorada Ekmečića, skoro pa tri godine nazad
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:503808-Ekmecic-Srbiji-bi-istorija-mogla-da-se-ponovi
…“Svaki greh u Crkvi nije greh Crkve nego greh protiv Crkve. To ne smemo da zaboravimo! Kome god pada na pamet da se „razočarava“ Crkvom ili da nezadovoljan stanjem crkvenog života ulazi u raskolničke aktivnosti, treba da postane svestan da je podlegao religioznoj gluposti, nepromišljenosti, a često i gordosti.
S druge strane – pobožni koji smatraju da ne treba kritikovati stanje u Crkvi moraju da razmisle da li oni zapravo podržavaju mračnog dvojnika, a ne Crkvu samu, Hrista samog.
U sumanutoj kalkulaciji nagrade koju kaparišemo u zamišljenom savršenom i večnom penzionom osiguranju, preti nam opasnost da zaradimo osudu!
Zbog svoje mlakosti i sebičnosti, neodgovornosti i neprihvatanja slobode. Sećamo se onoga iz Hristove priče o talantima: „ zli i lenji slugo“…
Primer – jedna prijateljica hoće da se krsti. Pobožni čovek je upućuje u veru, pošto nema ko drugi i kaže joj da kad se bude krstila treba prvo da odustane od svoje slobode! Ima li nešto netačnije a istovremeno prisutnije kao mišljenje i u Crkvi i u svetu koji distancirano posmatra Crkvu. Hristos je vaskrsao da nam omogući put slobode. Ali naša volja je tu neophodna. Ili da se predamo mračnom dvojniku?…“, đakon Nenad Ilić, ovih dana besedi
https://stanjestvari.com/2017/04/25/crkva-i-njen-tamni-dvojnik/
„Cela priroda liči na jedan veliki klavir, na kome su sva stvorenja u stvari dirke. Koje se god dirke čovek dotakne, čuje eho svoje sopstvene duše…“, govorio je blaženopočivši vladika Nikolaj+
…“LITURGIJA je najveći autoritet u hrišćanstvu, veći i od Vaseljenskih sabora. Liturgija je dijalog jereja koji služi i vernika, dijalog pred Bogom. Mi vrlo često ne shvatamo tu prirodu Liturgije, pa se dešava da, recimo, protođakon čita Gospodnju molitvu, Očenaš, čita Simvol vere kojim mi vernici iskazujemo našu veru, Gospodnju molitvu kojim se obraćamo Bogu da nam oprosti grehe kao što mi praštamo… Nas ne može niko da zamenjuje u toj molitvi, kao što ne može da nas zameni u pričešću ili krštenju.
Taj dijalog je ono što se dešava pred Bogom u Crkvi i zbog toga se ljudi i okupljaju, jer dijalog je pred Bogom i u tom dijalogu su podjednako važne obe strane, oba sagovornika, s jedne strane narod koji na grčkom znači hor, a kod nas znači kolo. Toga ima u Njegoševom Gorskom vijencu: verujući narod koji razgovara sa Vladikom Danilom, koji je jedini saglasan sa njim, dok ga glavari uopšte ne razumeju. Jedini ko razume i Vladiku i narod je Iguman Stefan koji je iznad Vladike, kao što je manastir iznad svetovne vlasti…
…autentična zajednica je zajednica saosećanja. MORAL je osećanje dužnosti prema zajednici kojoj osećam da pripadam…“, govorio je blaženopočivši Žarko Vidović
ako ne osećamo jedni druge i ne saosećamo, nismo Zajednica… to vredi za prijateljstvo, brak, porodicu, naciju, sportsku ekipu, Crkvu, svaku ljudsku zajednicu
“Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja“, zborio je Duško Radović
Nego, uvek je pitanje s kog izvora ćemo MI da pijemo.
…“samo su mrtvi videli kraj rata…“
+Hristos Anesti
https://www.youtube.com/watch?v=07fOUEkGdMs
+Slava Tebi Hriste Bože, nado naša!
+Kosovo polje, Matija Bećković
https://www.youtube.com/watch?v=jSFlqt28CVw&t=34s
Svaka cast Kosovarima.
Sacuvali su je I za vrijeme drugog svjetskog rata – tad su svi srpski popovi otisli po Srbiji – I sacuvat ce je I danas.
UNESCO je znao sto cini.
„Kodovari“ kano „titogorci“, lazne nacije.
Pa pogledajte šta se dešava. Evo slike kako se „radi“. Ko ima naočare i sl.
Sad nema komunizma pa ih ne šalju u rezervu.