Освештан Храм преноса моштију Светог Николаја у селу Шљеме у Бањанима
1 min read
Фото: Жељко Драшковић
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са Његовим преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Методијем данас, у недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, 28. маја 2023. љета Господњег, обавио је чин великог освећења новоизграђеног Храма преноса моштију Светог Николаја у селу Шљеме – Горње Копривице у Бањанима. Архијереји су потом са свештенослужитељима двеју епархија, у молитвеном присуству великог броја вјерника, служили Свету архијерејску литургију.
Поздрављајући овај дивни народни сабор, окупљен на освећењу храма сазданог у част и спомен Светом Николају Мирликијскоме чудотворцу, а славу Христу Богу нашему, Преосвећени Епископ Методије се у свом архипастирском слову осврнуо на зачало данашњег Јеванђеља, гдје Христос у својој првосвештеничкој молитви каже Оцу своме да Га је прославио овдје на земљи, да је дјела која је имао да заврши, завршио и да Он Њега сада прослави као Сина свога.
“Говори Христос, који је прије свих вјекова рођен од Оца, а не само прије свих вијекова, него су и сви вијекови и све видљиво и невидљиво и цјелокупна творевина Божија кроз Њега саздана и створена. И Бог по својој природи Божанској, која је апсолутна другост и другачијост од природне творевине коју је Он саздао, бесконачно по својој природи далеко од свега што је Њиме створено, али Бог је личношћу својом превазишао и надишао своју Божанску природу и ушао у творевину, обукао се у природу човјечанску да би тиме, и само тиме и на једини начин, спасао све што је створено”, бесједио је Владика, појаснивши да се тако кроз човјека и његову природу цјелокупна творевина Божанска сјединила са Богом у личности Исуса Христа.
Подсјетио је да су се као ми данас и наши преци окупљали око ове светиње те да је нису отписали, иако је у неким периодима у нашој историји долазило до народне отпадије од Бога:
“Увијек је та златна нит вјере ишла и протезала се у континуитету до данашњег дана с душе на душу, са старца на дјете, са дјевојке на потомство њено, са момка на старца и обрнуто, и дошла до данашњег дана, јер је народ знао да једино сједињени са Богом и Христом, можемо прећи на другу обалу вјечнога живота. Бог се није одрекао своје твари и није презрео тварност него кад је стварао материју, рекао је и видио да је она добро, па је онда и узео на себе и сјединио се са материјом и са твари. И не само да се сјединио потпуно и скроз, узевши на себе људску природу, него и на сву вјечност се са њом сјединио, тако да се Христос Божански зачевши се у утроби Дјеве, родио као прави човјек. Говорећи из људских уста језика човјечанског, говорио је Божанске ријечи. Умријевши као човјек на крсту, васкрсао је као Бог, а васкрснувши као Бог, васкрсао је у људском тијелу и вазнио се на сву вјечност, сједињен са људском природом, на Небо и сјео са десне стране Бога и Оца.”
На крају свог обраћања Владика будимљанско-никшићки г. Методије је поручио да се само у Христу и кроз Њега и Њиме, можемо спасити и сјединити са Богом, јер је у Његовој личности сједињено Божанско и човјечанско и да се зато Он и назива Богочовјеком.
“И Он је Богочовјек на сву вјечност, и Бог и човјек. Зато смо се овдје данас сабрали да би смо се Њиме и с Њим сјединили и тако спасили душе своје и досегли на другу обалу вјечнога живота гдје су сви преци из нашега рода од апостола до данашњих дана и у све вјекове до Другога Христовога доласка. Бог вас благословио, нека вам је овај дивни, свијетли дан на спасење и радост, на срећу, испуњење и обожење, на слогу братску и љубав међусобну. Амин, Боже дај!”