Особама с инвалидитетом омогућити учешће у доношењу одлука и мотивисати их на живот у заједници

Особе с инвалидитетом треба мотивисати на живот у заједници, омогућити им максимално достижни ниво живљења по принципима филозофије самосталног живота, као и учешће у процесу доношења одлука, саопштено је на конференцији Удружења младих са хендикепом Црне Горе поводом 5. маја, Европског дана самосталног живота.

Извршна директорица UMHCG Марина Вујачић казала је да стање свијести, убјеђења и увјерења о инвалидитету за посљедицу има да систем особе с инвалидитетом које су самосталније и самосвјесније у доношењу одлука не подржава, а оне којима је потребна додатна подршка, да би могле живјети самостално, често збрињава, умјесто да им даје прилику да живе у заједници и самостално.

„Важно је да садашње Министарство финансија и социјалног старања схвати да је институционализација и ако неко живи у својој ужој заједници, али нема прилике за самостални живот, нема прилике да изађе из четири зида. Важно је истаћи правне и фактичке препреке за живот у заједници, односно самосталан живот. Ограничавајуће и дискриминаторне законске норме, компликоване и обесхрабрујуће процедуре у пракси, и ригидне структуре подршке често повећавају зависност од других. Као посебно споран навешћу институт одузимања пословне способности и институт продуженог родитељског права, који се у Црној Гори и даље примјењује искључиво по основу инвалидности, као личног својства и то на процјени заснованој на медицинским индикаторима“, рекла је Вујачић.

Она је истакла да је велики број особа с инвалидитетом у институцијама резиденцијалног типа без прилике да им се омогући живот у заједници, без било каквог избора, процјене потреба, индивидуалног плана услуга.

„Ако буде постојао адекватан приступ према особама с инвалидидтетом и уважавало се њихово достојанство и интегритет на једнак начин као и свих других, уз то да држава мора схватити да је некада дужна да предузме посебне и додатне мјере да би исправила историјску и друштвену неправду и неравноправност, онда ћемо моћи за пет, 10, 15, 20 година да осјећамо бенефите тога. Јер живот пребрзо пролази, а ми смо се наслушали превише обећања и од њих не можемо да живимо“, казала је Вујачић.

Она је поручила да се особама с инвалидитетом мора омогућити учешће у доношењу одлука.

„Морамо директно бити питани шта и како треба урадити, па и кад не знамо како, макар треба да будемо питани шта треба урадити и шта желимо. Ако је идеал самосталног и успјешног живота срећа откуд нам право да је ускратимо било коме“, упитала је Вујачић.

Потпредсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић казао је да сигурно постоји одређени напредак и да су институције система на локалном и државном нивоу у претходном периоду урадиле нешто више у поређењу са, можда, претходних пет година, али то је и даље недовољно.

„Када говоримо о државним институцијама, мислим да сви морамо да се заложимо више. Многе ствари зависе од буџета, али многе ствари зависе и од воље. Ако будемо имали довољно воље мислим да ћемо наћи средства да адаптирамо зграде и наше јавне установе, да омогућимо већу инклузију, мобилност и да се радујемо различитостима. Сваки појединац је значајан и без сваког појединца наш мозаик грађанске Црне Горе никада неће бити заокружен“, казао је Абазовић.

Највећи интерес је, како сматра, да грађанска Црна Гора коначно профункционише, да буде друштво благостања, бољег животног стандарда и веће инклузије.

„То можемо да урадимо заједно. Не треба само 5. маја да се сјетимо ових ствари. Сваки дан треба да нам буде 5. мај. Сваки дан треба да нам буде 9. мај“, рекао је Абазовић.

Он је истакао да 5. мај има и посебну симболику, врло је близу и 9. мају, Дану Европе, дану побједе, када смо се изборили с фашизмом, али дискриминација и данас постоји у нашем друштву и постоје проблеми, можда не конфликтно, али дефинитивно јесу нешто о чему треба причати.

Шефица Делегације ЕУ у Црној Њ. Е. Оана Кристина Попа казала је да је недостатак приступа за ОСИ застрашујуц́и, а да је још гори недостатак емпатије и неразумијевање.

„За ово друго нема оправдања. ЕУ веома пажљиво посматра права особа с инвалидитетом када мјери напредак у процесу европских интеграција Црне Горе. У нашем годишњем извештају за 2020. годину препознали смо да је постигнут одређени напредак у остваривању права особа с инвалидитетом. Али, треба учинити још много тога“, поручила је Попа.

Казала је да се ОСИ и даље суочавају са маргинализацијом, искљученошц́у, дискриминацијом, нарочито када је ријеч о приступу јавним услугама и јавном превозу, запошљавању, здравству и образовању, а криза КОВИД-19 је погоршала ствари.

„Сада је вријеме да Црна Гора појача напоре на искорењивању дискриминације на свим фронтовима, а посебно када је ријеч о најугроженијима, попут жена и дјевојака или мањина с инвалидитетом“, истакла је Попа.

Заштитник људских права и слобода Црне Горе Синиша Бјековић казао је да је на држави да испоштује све обавезе које стоје пред њом како би се особе с инвалидитетом могле осјећати достојанствено и имале живот вриједан живљења, који их усмјерава на живот у заједници.

„Перцепција лаичке и стручне јавности огледала се у томе да су ОСИ третиране више као проблем, а мање као ресурс. Апсолутно сам против таквог става јер у сваком од нас лежи нешто што представља нашу јединственост, посебност и персонални капацитет. На држави је да спозна какав то ресурс лежи у свакој ОСИ и још више, како на најбољи начин искористити такав ресурс. То неминовно значи да држава не може да се понаша инертно“, јасан је Бјековић.

Он сматра да се самосталност мора огледати у задовољењу елементарних животних потреба, комуникацији са другима, учешћу у јавном и политичком животу.

Додао је да самостални живот подразумијева и право избора и право на грешку.

„Неминовно је да одређени дио терета мора пасти на државне органе, али и бизнис сектор, а не само цивилни и државни сектор, треба да има своју улогу када је у питању стимуланс особа с инвалидитетом. Особе с инвалидитетом не могу бити ресурс само на дан избора и све политичке партије у оквиру својих програма и промоција морају водити рачуна коме се обраћају“, рекао је Бјековић.

Сама чињеница да је неко изолован и на маргинама друштва, како сматра, додатно негативно утиче на психолошки статус сваке особе, а посебно особе с инвалидитетом, због чега је неопходна повећана сензитивност и активност, јер „најгоре што може да вам се деси је да неко доноси одлуку умјесто вас“.

Бјековић је казао да се без активне улоге особа с инвалидитетом у креирању односа у друштву не може говорити о њиховој самосталности.

Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић најавио је формирање Савјета за права лица са инвалидитетом на нивоу Владиног тијела, усвајање Акционог плана за реализацију препорука УН Комитета за права лица са инвалидитетом, као и почетак реализације пројекта „Реформа система утврђивања инвалидитета” у сарадњи с УНДП.

„У току је реформа начина утврђивања инвалидитета, у циљу успостављања јединственог тијела – Завода за утврђивање инвалидитета који ће инвалидитет утврђивати по новој, јединственој методологији гдје ћемо избјећи да за једну врсту инвалидитета имамо различита вјештачења више ресора. На крају овог пројекта очекујемо и израду јединственог регистра особа са инвалидитетом“, казао је Спајић.

Најавио је и унапређење приступачности јавних установа и центара за социјални рад у Црној Гори.

Спајић је појаснио да за сам процес деинституционализације и самосталан живот у заједници особа с инвалидитетом нису довољни напори само једног ресора, већ се, како сматра, на том пољу мора дјеловати интерсекторски, особама с инвалидитетом се мора обезбиједити приступачност објеката али и саобраћаја, доступност образовних институција, здравствених услуга, повећања запошљивости.

„Измјештање из установа и омогућавање особама с инвалидитетом да самостално и уз подршку живе у заједници је процес на ком се мора радити темељно и који изискује вријеме, с тим што је предуслов за успјешност реализације овог циља повећање свијести свих грађана да свака особа, а тако и особа с инвалидитетом има способност и могућност да се бави неким послом или занимањем, ништа више или мање од особа које немају инвалидитет. Тек када досегнемо ту свијест моћи ћемо да говоримо о равноправности и учествовању свих људи у заједници, што мора бити задатак свих нас“, поручио је Спајић.

Догађај је реализован у склопу пројекта EU4ME који финансира Европска унија, а спроводи Генерални секретаријат Владе Црне Горе, као и пројекта Осамостали се! Који спроводи UMHCG  а који финансира Министарство финансија и социјалног старања кроз конкурс за НВО у 2020.

(Извор: ПР центар)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: