Oslonac

Piše: Aleksandar Hodakovski, komandant brigade „Vostok“, preveo Ž. Nikčević

Idem na položaj kroz selo – prema meni pešice komandant ruske vazdušno-desantne brigade. I onda mi objašnjava – bio je u crkvi da zapali sveće.
Stižem na položaje, na zajedničko komandno mesto – tu je zamenik komandanta iste brigade sa brojanicom u rukama i ikonicom od kartona čija ivica viri iz džepa pancira…
I to se dešava svuda, stalno.
Ždrebence se uplašeno hvata za konja, dete se krije iza majčine suknje – traže zaštitu od najmilijih, od onih u koje veruju i u koje se uzdaju…
Ali poenta nije samo u mističnom strahu od opasnosti – poenta je i u tome da nema kome drugom da se veruje i da se nema na koga drugog osloniti.
Ne oslanjajte se na knezove i sinove ljudske – u njima nema spasa.
Samo opasnost razotkriva i izoštrava ovo razumevanje, a udobnost samo izaziva žudnju za bezopasnom patnjom.

I o Lenjinu možete da vičete sa divana koliko god želite, ali komandant brigade nije nosio cveće na njegov spomenik…
Uzgred budi rečeno, ima mnogo spomenika, mnogo poklonika, – ali u našim crkvama cveće svaki dan, a oko spomenika….

(Telegram-kanal A. Hodakovskog)