Осиромашени уранијум – прикривени убица
Илустрација
Међу последицама НАТО бомбардовања Србије јесте и стално повећање броја оболелих и умрлих од рака.
Бацање бомби с осиромашеним уранијумом на подручје Косова и Метохије и рубних делова Пчињског округа 1999. изазвало је пре десетак година праву „експлозију“ лимфома и леукемије у централној Србији, а очекује се да ће званични здравствени извештаји за 2014. годину показати да се драстично повећао и број оболелих од солидних малигних тумора, каже у разговору за Спутњик председник Друштва за борбу против рака, професор Слободан Чикарић.
Експлозија малигних обољења
Последњи званични извештај Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ обухвата период до 2012. године. Према подацима који су тада објављени, на подручју централне Србије и Војводине забележен је пораст броја оболелих од лимфома и леукемије за чак 80 одсто.
Највећи раст броја оболелих забележен је 2006. године, управо у периоду када се завршио латентни период између дејства канцерогеног радиоактивног материјала и појаве обољења. Истовремено, повећао се и укупан број оболелих од свих врста малигних обољења, па је протеклих година број умрлих од рака у централној Србији скочио за 11 одсто.
Професор Чикарић каже да би могло да се очекује и упадљиво повећање броја оболелих и умрлих од солидних малигних тумора у извештају за 2014. годину.
„То је претпоставка која може да се деси, али не мора. Ткива за леукемију и лимфоме су високоосетљива на јонизујуће зрачење. Просечни латентни период између дејства канцерогеног материјала и појаве леукемија и лимфома јесте 7,5 година. За солидне малигне туморе, који чине 95 одсто свих малигних обољења, тај период је 15 година, и то је управо 2014. година. Здраве ћелије солидних ткива су радиорезистентније, отпорније, не мора се десити ’експлозија’, али неко повећање би могло да се деси“, сматра Чикарић.
