Osenkov: Raditi na povezanosti srpskog i ruskog obrazovnog sistema

Evgeni Osenkov, rukovodilac Centra za međunarodnu saradnju „Rusko-srpski dijalog“ sa sedištem u gradu Vornježu u Rusiji, u razgovoru za portal Srpska istorija govorio je o prednosti umrežavanja obrazovnog sistema Srbije i Ruske federacije.

Intervju prenosimo u cjelini

Poštovani Evgeni Osenkov, vi ste rukovodilac Centra za međunarodnu saradnju „Rusko-srpski dijalog“ sa sedištem u gradu Vornježu (Ruska Federacija).

Evgeni, hoćete da nam kažete čime se bavite i koji su vaši ciljevi?

Centar za međunarodnu saradnju “Rusko-srpski dijalog” je komunikaciona platforma za interakciju između ruskog i srpskog naroda. Uprkos činjenici da zvanično postojimo tek od 2018. godine (dobili smo registracione dokumente u junu), mnogo ranije smo uključeni u ovu delatnost: ideja stvaranja jedne ovakve organizacije počela je u jesen 2015. godine, a nekoliko godina kasnije organizovali smo prve rusko-srpske događaje, koji su prerasli u svakodnevne aktivnosti Centra.

Koji su glavni ciljevi?

Glavni ciljevi navedeni su u Povelji naše organizacije, to su: organizovanje različitih interaktivnih događaja naših naroda. Naš primarni cilj nije da  napravimo idiličnu sliku Srbije i Balkana sa prelepom muzikom, ćevapčićima i filmskim karakterima. Umesto toga, nama su važni elementi javne diplomatije – tako da neki nastavnik istorije iz malog ruskog grada može sasvim uobičajeno da komunicira sa Srbima i da sa njim radi na zajedničkim projektima. Zainteresovani smo za povezivanje predstavnika naših naroda i da pratimo kako će se ti odnosi dalje razvijati.

U kojim pravcima se centar razvija?

Centar se razvija u nekoliko pravaca, teško je izdvojiti jedan poseban. Naravno, tu su veliki festivali, forumi, svakodnevna rutinska pomoć ljudima koji nas kontaktiraju. Za različite grupe organizujemo razne događaje, na primer: kviz „Da li znate Srbiju?“ za učenike, foto konkurs „Balkanski most“ za omladinsku publiku, ili intelektualne igre na temu zemalja bivše Jugoslavije. Naravno, ne treba zaboraviti izložbe, izdavanje knjiga o Srbiji ili prevode srpskih autora. Prošle godine pokrenuli smo “Izdavački projekat” Centra, kako bismo upoznali širu publiku sa Srbijom. Za sada se sve pokazalo kao vrlo korisno i dobro.

Imate i časopis koji vi uređujete?

Pored toga, objavljujemo 500 primeraka novina Dijalog, jedine publikacije u Rusiji o rusko-srpskim projektima, gde govorimo o srpskoj istoriji, kulturi i jeziku. Novine izlaze četiri puta godišnje, i primetno se razvijaju u protekle dve godine, a posebno nam je drago  da su naše novine sve popularnije kod publike.

Početkom juna prošle godine, vi ste bili organizator festival „Dani Srbije u Černozemlju 2018“  u ruskom gradu Belgorodu, koji je okupio oko dve hiljade ljudi ne samo iz centralnih regiona Rusije, već i Srbije, Republike Srpske, Ukrajine, Austrije, da li su vam ispunjena očekivanja?

Godine 2018. održan je drugi veliki balkanski forum-festival  „Dani Srbije u Černozemlju 2018“ (prvi je održan u Voronježu 2017. godine), koji je ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji g. Slavenko Terzić nazvao najmasovnijim festivalom srpske kulture, u toku njegovog mandata.

Festival su organizovali naš Centar i Srpski resursni centar univerziteta V.G. Šuhov (Belgorod). Uprkos malim poteškoćama (verujte mi, nijedan veći događaj ne može bez njih), festival se održao i, naravno, bio je upamćen od strane publike kao najveći forum rusko-srpskih međusobnih odnosa. Naravno, sva velika očekivanja su se ostvarila: na nekoliko lokacija gde se događaj odvijao , upoznali smo ne samo Belgorodce, već i predstavnike drugih gradova i zemalja koji su došli posebno na festival, sa kulturom Srbije. U stvari, na Internetu postoji mnogo publikacija o „Srpskim danima u Črnozemlju 2018“, oni se mogu beskrajno prepričavati. I teško je to objasniti – jednostavno morate biti prisutni.

Koristeći ovu priliku, pozivam vas u Tambovo od 30. maja do 1. juna 2019. godine, gde će se održati treći festival-forum „Dani Srbije u černozemlju 2019“! Planirano je  nekoliko tematskih platformi, poslovni program, sve u cilju jedne ideje – bratskim odnosom ruskog i srpskog naroda.

Ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić je bio gost tog festivala, da li će biti prisutan i u Tambovo?

Ambasador Srbije g. Terzić prisustvovao je događaju u Belgorodu i planira svoj dolazak i u Tambovo. Sa svoje strane, izražavam veliku zahvalnost ambasadoru lično i Ambasadi Srbije u Rusiji za sveobuhvatnu podršku ne samo za određeni događaj – festival „Dani Srbije u Černozemlju“, već i za svesrdnu pomoć našoj organizaciji tokom celokupnog  njenog delovanja.

U okviru projekta „Balkanski most – Voronjež 2019“, u muzeju Voronješkog državnog univerziteta, februara ove godine  je održana konferencija na temu „Aktualni problemi rusko-srpske saradnje: iskustva i perspektive“. Organizator ste bili vi, o čemu se tamo govorilo?

Projekat “Balkanski most 2019” obuhvata nekoliko događaja: dva okrugla stola o interakciji naših naroda, zatim gastronomski događaj, intelektualne igre, film i izložbu fotografija. Događaj je počeo okruglim stolom 20. februara u muzeju VSU. Razmatrali smo glavna pitanja interakcije između naših kultura i predložili konkretne korake. Na primer, Natalija Strutinskaja je govorila o predloženom zajedničkom putovanju u grad Kruševac na festival „Snažni duhom“, čiji je direktor naš prijatelj Filip Kudrašov. Rukometni trener Sergej Bahtin osmislio je inicijativu za održavanje međunarodnog rukometnog turnira „Balkanski most 2020“ uz učešće mladih sportista iz zemalja bivše Jugoslavije. Takve događaje pre svega, potrebno je na vreme prijaviti i govoriti o svojim projektima u oblasti rusko-srpske saradnje. Tada je veoma prijatno posmatrati kako takvi projekti dobijaju svoj život i daju nove ozbiljne rezultate.

Zašto su nam potrebni ti okrugli stolovi?

Uopšteno, naš odgovor na pitanje – “Zašto su nam potrebni ti okrugli stolovi?” jeste upravo taj, da je potrebna sistematska organizacija i podrška raznih projekata osmišljenih da ujedine naše narode.

Organizator ste i premijere filma ,,Srbija: iskustvo lьubavi“ u režiji Valerija Timošenka, koja će biti održana ovih dana,  recite nam nešto o filmu.

Projekcija filma „Srbija: iskustvo ljubavi“ Valerija Timošenka, koji je deo projekta „Balkanski most-2019“,  21. aprila 2019. godine u Voronježu, prvi put je prikazana na pomenutom kruševačkom festivalu „Snaži duhom“. Zatim – u Belgorodu na festivalu „Srpski dani u Černozemlju“. Sada će biti prikazan  u Voronježu, gde će zajedno sa nama film razmatrati njegovi autori, za ovu priliku posebno pristigli iz grada Krasnodara. I naravno, ovaj film ćemo prikazati tambovskoj publici na narednom festivalu „Dani Srbije u Černozemlju 2019“.

Koja je tema filma?

O Srbiji, srpskom narodu, o nama, o kulturi, ljubavi prema našoj domovini i mnogim drugim stvarima. Razume se da ovde nećemo otkriti sve do kraja, da bismo zaintrigirali čitaoce, ali možemo reći da širom Rusije planiramo  prikazivanje ovog filma u mnogim gradovima – dođite!

Organizovali ste i promociju filma „Spomenko Gostić na večnom postu“ u režiji Mile Savić iz Republike Srpske. 

Inače, naše ideje za prikazivanje filmova o Srbiji, odnosno srpskih režisera, nisu slučajne. Dana 20. februara 2017. godine, u okviru prvog događaja Centra, u Voronježu, prikazali smo film „Spomenko Gostić na večnom postu“ u režiji Mile Savić iz Republike Srpske.  Ta premijera tada je izazvala određeni odziv, i pokazalo se, da na žalost, u Rusiji malo njih zna istoriju Jugoslavije, Srbije, Balkana. A mnogo takvog znanja je toga veoma važno za moderno razumevanje istorijskog toka. Preuzimamo i obrazovnu misiju. I što je najvažnije, nakon naših događaja, mnogi zaista žele da nastave da proučavaju ova pitanja i naše interakcije sa srpskim narodom. Zato se može se reći da se ciljevi naše organizacije ispunjavaju.

Potpisali ste i  novu saradnja februara 2019. god.  sa OŠ ,, Bubanjski heroji“ iz Niša i školom br.11 iz grada Šuja, Ruska Federacija. Trenutno je u toku rad na dokumentarnom filmu  u kome ćete i vi dati učešće, sa temom RUSKA KNJIŽEVNOST U SRPSKIM ŠKOLAMA, da li smatrate da je ovaj međunarodni rad sa školama koristan?

U ovom slučaju želim da naglasim da smo veoma blisko i u konstantnom kontaktu sa obrazovnim institucijama u Rusiji u cilju njihove aktivne saradnje sa sličnim strukturama u Srbiji. Obrazovni pravac Centra je širok, dubok, obiman i veoma složen. U ovoj fazi postoji ideja da se pomogne ujedinjenju ruskih i srpskih univerziteta i škola na stvarnim i virtualnim lokacijama. Kako će se sprovoditi, možemo govoriti kasnije. U svakom slučaju, kao primer navodim komunikaciju sa obrazovnim institucijama u Rusiji i Srbiji, a posebno sa školom „Bubanjski heroji“ iz Niša, koja traje i sigurno ćemo je nastaviti. Imamo razrađen plan koji će, po mom mišljenju, delovati za dobrobit ovog odnosa.

Za kraj, da li pranirate da obiđete Srbiju?

Nije prvi put da me ljudi pitaju o mojoj poseti Srbiji, što je logično: kako možete da ne posetite zemlju čiju kulturu promovišete? Nažalost, u okviru intervjua ne bih želeo da ulazim u detalje složenosti sadašnje posete Srbiji, ali želim da napomenem da već radimo na tome, i da očekujemo pozitivan rezultat već ove godine. Svakako, već je zakazano poslovno putovanje naših glavnih partnera u Srbiju, barem do kraja 2019. Naravno, o tome ćemo redovno obaveštavati na našem zvaničnom sajtu dialogrs.ru, i na društvenim mrežama Centra.

Intervju vodio Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA