Омаж Танасију Узуновићу поводом премијере филма „Признање“ Петра Савића: Аристократа и рођени господин међу глумцима, због порекла спутаван да постигне све што је могао
1 min read
Фото: Принтскрин Спутњик
Танасије Узуновић је био прототип глумца по којем се могла створити слика како мора и треба да изгледа један прави Првак драме. Он је био глумац – господин, аристократа по духу али и по пореклу, глумац велике осећајности и енергије. Глума му је била самоодбрана којом је бранио своје порекло, осћајност и чистоћу духа. Крст због свог порекла је достојанствено носио и због тога је дуго могао да глуми само непријатеље комуминизма и негативце!
Овај омаж пишемо поводом премијерног приказивања фима „Исповест“ у 20,00 часова, у недељу, у Тивту, у Великој сали Културног центра. У овом трилеру аутора Петра Савића, Танасије Узуновић је по последњи пут глумио главну улогу у краткометражном играном филму
Танасије је рођен 25. септембра 1942. године у Нишу. Потиче из фамилије чувеног Узун Стојана који је војевао још са Карађорђем. Танасије је име добио по прадеди који је био једна од покретача турско-српског рата када се Србија проширила на још четири нахије у време краља Милана. После пораза у том рату један турски ага је своје имање у Дражевцу крај Алексинца продао Узуновићима. Иако су имање могли да приграбе џабе као победници купили су га на кредит који су отплаћивали пола века. Танасије је посебно био везан за деду Јована по струци агронома. Јованов брат, Никола Т. Узуновић у два наврата је био председник владе краљевине Југославије. Први пут од 8. априла 1926. до 17. априла 1927., а други пут од 27. јануара 1934. до 22. децембра 1934. године. Једини мушки наследник ове некада богате породице која је само у Београду имала девет кућа, био је глумац Танасије Узуновић, унук Николиног брата. Најпознатија је палата ДЕВАНХА у Краља Милана којој је име дао Никола Т. Узуновић по шкотком броду који га је као рањеника којег су пребацивали са Крфа, извукао из мора близу Алжира, 9.априла1916. године. Наиме лађу Шантал са српским рањеницима торпедовала је немачка подморница. Никола и још неколико Срба плутали су четири дана на отровореном мору док њих није стигао шкоткси брод који је пловио ка Малти.
И поред силних кућа и богатства које му је одузето после Другог светско рата Танасије Узуновић је био подстанар који се чак 32 пута селио све док коначно није добио свој стан. То је инспирисало Душана Ковачевића, чувеног сценаристу и великана наше позоришне уметности, да напише познату реченицу: „Други су спавали по твојим крововима док си се ти Танасије бескућио!“.
По мајчиној линији Танасије потиче из качерског краја и Белановице, о којој је на волшебан начин са пуно љубави и историјског знања говорио у култној емисији „На скривено место те водим“ Витке Вујовић, емитоване у оквиру образованог програма РТС-а 2012. године.
Глуму је студирао на Академији за позориште филм и телевизију у Београду у класи Љиљане Крстић, а изричиту препоруку чувеног театролога Хуга Клајна. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1967. године. А од 16. јануара 2002. године првак је драме у Народном позоришту у Београду.
Његов колега Петар Божовић је рекао „да је Танасије изгледао као принц престолонаследник који се одрекао престола због једне госпође а то је глума „. Знало се да Танасије позориште доживљава као својеврсни храм, али је мало познато да је он био учесник једног истинског глумачког подвига и да је једну представу у време комунистичког режима и владавине Јоспиа Броза Тита одиграо у Саборној цркви у Београду. Била је то улога Светог Саве у представи “ Житије светог Симеона“ . У време када је слављење Светог Саве било строго забрањено редитељ Урош Гловацки заједно са глумачком екипом у којој су били Љубомир Тадић, Александра Симић и Танасије Узуновић, поставио је ову представу. О тој храбрости и подвигу сведочио је Танасије у емисији „Мој Београд“ „Студија Б“ ауторке Иване Николић, из 2009. године. После представе Танасије је целивао свету десницу тада присутном патријарху Герману.
Велико поштовање за великог човјека и глумца!!!