Okupacija bezbožnika

Piše: Jovan Lakićević

Ostala mi je u pamćenju jedna karakteristična rečenica sa poslednjeg svesrpskog sabora u Beogradu: „Pokazali smo da znamo šta je demokratija, sad je vrijeme da pokažemo da znamo – šta je država“!
Već desetak dana, kao i mnogi moji sunarodnici, čekam sa nestrpljenjem da to obećanje profunkcioniše!
Ako bi smo imali sedmodnevnu okupaciju RTS i reakciju države – ništa od obećanja! Ne mogu. Međutim, da kažem da za takvu uzdržljivost nemam razumijevanja. Naprotiv. RTS već punih 25 godina, tačnije od izdajničkog 5. oktobra, nije srpska institucija! Nije mi lako da to kažem, ali je kudikamo teže saznanje da je to odista tako.

Po svjedočenju Miše Tanaskovića, dugogodišnjeg novinara i urednika RTS, koji je bio protivkandidat u izboru za direktora RTS, najprije A. Tijaniću, a potom D. Bujoševiću, direktori i urednici ove Kuće „birani“ su u u Ambasadi V. Britanije! Kolega Tanasković navodi i imena četvorice Engleza, članova „konkursne komisije“.
To nije ništa neobično, ako se zna da su nam engleski instruktori, nakon okupacije 5. oktobra, rukovodili čitavim obavještajnim sektorom, postavljajući na glavne funkcije svoje ljude. Sorošova filijala pod rukovodstvom Nataše Kandić, postavljala je kadrove u tužilaštvu i sudstvu.

U međuvremenu se MI6 postarao, uz finansijsku pripomoć Juesejda, kako bi se potkupili rektori i dekani i jedan pozamašan broj profesora, ne samo na univerzitetima, nego u srednjim, pa čak i u osnovnim školama za dan „D“ kada je trebalo urušiti jedan od stubova svake države, pa, naravno, i Srbije – prosvetu! Tom činu smo upravo prustvovali i on zadugo neće biti okončan. Biće potrebne godine da se zarobljena prosveta i obrazovanje oslobode okova koji su nam, uz raznovrsne zakonske akte stizali iz Brisela, ka kome i dalje stremimo „bez alternative“.
I, konačno, da se vratim „okupaciji RTS“.

Najavljujući mogućnu blokadu RTS a, prije, valjda, mjesec dana, nijesam očekivao da će to biti u vrijeme najvećeg hrišćanskog praznika, Vaskrsa. A, desilo se. Oni koji su krenuli u blokadu RTSa, nikako se ne mogu smatrati vjernicima SPC. Pištaljke, šerpe i vuvuzele, nikako se ne mogu smatrati elementima naše pravoslavne tradicije! Riječ je o bezvjernicima kojima su proizvodnja haosa i anarhije u Srbiji – domaći zadatak!

Dragi moji zaluđeni srpski ajvani, ili korisni idioti` Emajl siksa, – da li znate kome ili čemu trenutno služite? Naravno, da nemate pojma.. !