Održana „online“ promocija knjige poezije Radomira Uljarevića „Pepeo“

U utorak, 19. januara ove godine, u organizaciji izdavačke kuće KOSMOS iz Beograda, održana je online promocija knjige poezije Radomira Uljarevića PEPEO.

O najnovijoj knjizi ovog pesnika govorili su Gojko Božović i Saša Radojčić, moderator programa je bila gospođa Jelena Krsmanović, a autor je govorio stihove iz knjige PEPEO.

Gojko Božović je, između ostalog, rekao:

„Nova knjiga pesama Radomira Uljarevića PEPEO preispituje zlo kako u istoriji, tako i u savremenom kontekstu. Ako je u jednoj od prethodnih knjiga progovorio u ime dečaka, izbeglice iz Sirije, koji je smrt našao na nesuđenoj obali svog izbeglištva: „Sve ću vas kazati kod Boga“, u knjizi „Pepeo“ pesnik se suočava s nekim od najužasnijih događaja Drugog svetskog rata i istorije koja je postala naša svakodnevica. Od logora i jama, ustaških zločina i progona, preko zločina OZNE i iskustva represivnog komunističkog poretka, do savremenih ratova i vojnih intervencija, zločina i ljudskih patnji, političkih manipulacija i ideološkog inženjeringa, pesnik istrajno razmatra prisustvo zla u istoriji i svakodnevici. Zlo nije incident, čitamo u ovim etički uznemirenim i angažovanim pesmama, već je ono trajno prisustvo u ljudskom iskustvu koje neprestano menja forme u kojima se pojavljuje u različitim časovima istorije, ali ne menja intenzitet svoje objave. Kritički ton Uljarevićevih pesama polazi od njihove dokumentarne osnove. Počivajući na nekom upečatljivom detalju, odlomku iz dokumenata i arhiva, epizodi iz kakvog svedočenja, pesme Radomira Uljarevića pamte i svedoče, iznose pred nas i opominju u gotovo profetskom tonu. Nova Uljarevićeva poezija je etički zainteresovana i kritički izoštrena. Polazeći od zla u istoriju, a sežući do zla u svakodnevici i u savremenosti, među činjenicama političke i socijalne stvarnosti, Uljarević se oglašava kao pesnik koji duboko veruje u etičku dimenziju pesništva. Moderni čovek živi sa istorijom i sa njenim objavama, katkada dramatičnim i užasnim po posledicama, a poezija je jedan od poslednjih preostalih način da se istorija i njene posledice razumeju i zapamte“.

Saša Radojčić je o govoreći o knjizi PEPEO rekao i ovo:

„U osnovi pesničkog sveta Radomira Uljarevića nalaze se dva međusobno povezana momenta: reč je o tragičkom doživljaju stvarnosti, i osećanju stalne egzistencijalne ugroženosti savremenog pojedinca, kao i kolektiva kojem taj pojedinac pripada. U novoj Uljarevićevoj knjizi „Pepeo“, ta dva osnovna momenta konkretizovala su se u prikazivanju pojava zla u novijoj istoriji (od početka Drugog svetskog rata, do naših dana). Posebno je zanimljivo kako je pojava i eskaliranje zla obrađeno u ciklusu „Faksimil“. Pesnik je ovde pribegao tehnici dokumentarne poezije, i time takoreći pustio istorijsku stvarnost da govori o samoj sebi, posredstvom sačuvanih zapisa koji se integrišu u pesnički tekst i koji tom tekstu dodaju na upečatljivosti i snazi. Uljarević je umešno iskoristio potencijale ove varijante verističke umetničke strategije, i tako, umesto da sačini jezički mimesis istorijskog stradanja, dozvolio samoj istoriji da se dođe do reči“.

U razgovoru nakon promocije, odgovarajući na pitanja iz publike, pesnik Radomir Uljarević je rekao:

Ispitivao sam, poetski dabome, prirodu zla, i njegovu obnoviteljsku, zastrašujuću moć – njegovo ciklično ponavljanje i vraćanje u drugom ili istom obliku, od Jasenovca, preko poratnih komunističkih zločina, ne manje strašnih, preko ratova devedesetih, sve do bombardovanja. Pisati o žrtvama Jasenovca, o žrtvama OZNE poslije Drugog svjetskog rata, o žrtvama bombardovanja, to je kao upaliti svijeću za njihove duše. Ja sam osjećao dok sam zapisivao te stihove, da sam na nesvakidašnjem poslu, da radim nešto isuviše važno, nešto čemu nisam dorastao, i osjetio sam se kao kad palim svijeću za upokojene. Osjetio sam da je to što ja pokušavam da uradim, najmanje što pesnik može, i što mora da uradi.