Odgovornih nema, niti će ih biti…

,,Grobovi, čedo moje, grobovi i kosti čine narod. Oni koji ne znaju za svoje grobove i kosti nikada neće postati narod. Oni su sličniji vukovima i lisicama, koji ne znaju za svoja groblja. A groblja su, čedo moje, tiha seoca u kojima još uvek borave pod zemljom naši pokojnici. Grobovi su tihe postelje u kojima zauvek spavaju, u miru, neprobudnim snom, tela naših predaka. Narod ne čine samo oni živi na zemlji, što po njoj hode i tvore, nego i svi mrtvi, svaki na broju koji u njoj počiva. Jer bez onoga pod zemljom, čedo moje milo, onoga najneznatnijeg i bezimenog, ne bi bilo ovoga na zemlji, sada znatnog i imenitog…Zapamti čedo moje, naša groblja su, najsvetliji, biljezi našeg naroda i najsvetiji graničnici naše domovine. Ako ti niko živ ne može kazati dokle dopire tvoja zemlja i tvoja baština, potraži kosti i grobove, i mrtvi će ti istinu kazati“, reči su  Stefana Nemanje — oca Simeona (1166-1196) izgovorene na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava (iz knjige „Zaveštanje Stefana Nemanje”, pisca Mileta Medića).

Misija OEBS na tzv. Kosovu izrazila je žaljenje zbog ponovnog skrnavljenja srpskog pravoslavnog groblja u Orahovcu i pozvala odgovorne institucije da istraže slučaj i privedu počinioce pravdi.

Dok OEBS poziva na privođenje pravdi, srpsko groblje u Orahovcu se iznova i iznova ruši, kao i mnoga srpska groblja širom Kosova i Metohije. Odgovornih nema niti će ih biti.

Na pravoslavnom groblju u Orahovcu polomljeno je najmanje pet drvenih krstova. Skrnavljenje pravoslavnih obeležja otkrili su meštani Orahovca koji su u ponedeljak, dan uoči Svetog Nikole, otišli na groblje.

Nažalost, ovo nije prvi a ni poslednji, po svemu sudeći, put da su srpska groblja meta napada ekstremista. Pred očima  takozvane Međunarodne zajednice već više od dve decenije,u kakvim takvim mirnodopskim uslovima, stradaju kosti, spomenici, krstovi. Prekoopavaju se, preoravaju, samo da bi se Srbi zatrli. Od Zapada retko se čuje reč.

Zato bi bilo zanimljivo pogledati kakva su evropska iskustva sa grobljima koja se nalaze na prostoru gde živi stanovništvo koje je nekada bilo u sukobu ili neprijateljskim odnosima prema ljudima koji su tamo sahranjeni. I to ne samo kada je reč o civilima i mirnom stanovništvu, nego štaviše, i kada se radi o vojnim grobljima.

Na primer, u Francuskoj postoje najmanje tri velika groblja na kojima se nalaze nemački vojnici iz Prvog svetskog rata, i još sedam groblja sa nemačkim vojnicima iz vremena Drugog svetskog rata, a najveće od njih je Nevil Sen Vast u severnoj Francuskoj blizu Kalea. I u Rusiji, koja je imala ubedljivo najviše žrtava od hitlerovih osvajača, postoje dva velika groblja, jedno pored Moskve, i drugo još veće, Sologubovka kod Peterburga, na kojima leže okupatori koji su direktno krivi za smrt miliona nedužnih ljudi. Pa ipak, u skladu sa pravoslavnom tradicijom, ni njihove grobove niko ne dira, niti je bilo pokušaja njihovog skrnavljenja.

Međutim, u 21. veku i pored prisustva brojnih misija Evropske unije na Kosovu, tamo je uništeno mnoštvo zaštićenih objekata, od 1999. do danas uništeno najmanje 150 crkava i manastira koji datiraju iz najranijeg srednjeg veka. Takođe, po poslednjim podacima, od 1999. godine do danas, na Kosovu i Metohiji uništeno je najmanje 10.000 srpskih nadgrobnih spomenika, dok na preko 50 groblja više ne postoji nijedan čitav spomenik.

Iako Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog nasleđa obavezuju sve strane da će sprečavati skrnavljenje, propadanje ili uništavanje zaštićenih dobara, izgleda da se necivilizacijsko ponašanje  namerno ne primećuje i ne osuđuje.