Од Котора до Лоре
1 min read
Преурањене констатације да се нешто мијења на Поглавниковој ТВ ЦГ, више су резултат пустих жеља, него стварног фактицитета – да се изразим конвенционалним жаргоном. О томе не свједоче само разни полуаматерски документарци о актерима Божићне побуне и то у серији, од прије неколико дана, него и најновији дневни извјештаји.
Тако смо, колико синоћ, имали прилике да видимо актере неког которског затвора у потоњем грађанском рату (било их је, кажу 290!), како износе утиске из свог, временски неутврђеног тамновања. У њиховим конфузим и вјероватно нарученим исказима, обични гледаоци, у које и сам спадам, уопште нијесу могли да дођу ни до приближних сазнања о чему се ту ради!
Умијешао се ту, ако се не варам, и актуелни министар извањских послова ЦГ, извјесни Радуловић, али ни он, сиромах, није успио да каже због чега се ова мјешовита дружина ту окупила. Видио сам да није било ни вијненаца ни опата, па сам, нормално, закључио да у том наводном и неидентификованом „логору“ није било мртвијех.
И, шта ћемо сад? Чему је та шарада требело да послужи?
Ја сам , као већ освједочени политички аналфабета, остао без одговора. Али, као непоправљиво злопамтило, сјетио сам се злогласне Лоре, гдје је мјесецима тамо било утамничемо више десетина, можда и стотина српских војника и официра, који су се почетком рата тамо затекли као припадници ЈНА, изложени сваковрсном злоставњанју и највећим мукама да би на крају били звјерски побијени. Било је ту, колико се сјећам, и нешто заробљеника из околних српских насеља.
Неки статистичари помоћи ће ми да се каже тачан број унакажених и бобијених српских војника и официра…Зѕаборавили смо и колико је на оном Бријегу, из подмукле засједе паравојних хрватских банди , побијено Никшићана, Ускока и Дробњака, на почетку рата,прије него што су српски (и црногорски) резервисти кренули пут Дубровника…
Ова ожалошћена (не знам због чега) дружина, могла је, након Котора, да понесе и бар неколико десетина вијенаца у, рекох већ, злогласну Лору, да их баце у море, тамо гдје су потонули посмртни остаци пред људима и Господом невиних Срба и Црногораца… Онда би ова дукљанско-усташка лакрдија имала смисла. Овако…
Занимљиво је да је овај чудни скуп трајао у ударним Дневницима ТВ Подгорица и више од 10 минута, да су многи први пут чули за логор у Морину, ваљда… и, шта мислите, откуд то, сад одједном , уз присуство и “покајнички говор” министра Радуловића? Ја знам, а ви?