Од 450.000 продатих туристичких аранжмана у Србији до сада је издато 300.000 заменских ваучера путницима који због пандемије вируса корона нису отпутовали

У Србији реализовано око 80.000 од продатих 450.000 аранжмана, док су остали преузели заменске ваучере и чекају да их искористе до краја 2021. године.

Од око 450.000 продатих туристичких аранжмана у Србији до сада је издато 300.000 заменских ваучера путницима који због пандемије вируса корона нису отпутовали. Они ће, према уредби Владе Србије, имати право да са овим ваучерима отпутују најкасније до краја следеће године, а онда ће имати право да у року од 14 дана траже да им агенције врате новац. Како за „Потрошач” каже Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута, око 80.000 аранжмана је реализовано тамо где је било могуће путовати, док један део заменских ваучера још није додељен, јер није предвиђен рок за то, иако, додаје, агенције инсистирају да се то обави до краја септембра.

Издавање заменских ваучера за нереализована путовања је тема о којој се много говори и у Европској унији и у земљама ван ње. Европска комисија је почетком јула покренула поступак против десет земаља које су прекршиле права потрошача тиме што су незаконито додељивале туристичке ваучере уместо враћања новца за нереализоване туристичке аранжмане. На листи ових земаља се нашла и најмлађа чланица Хрватска коју је ЕК опоменула да се оглушила о њихово упозорење да на овај начин крши права потрошача, а тужбом је запрећено и Кипру, Чешкој, Грчкој, Француској, Италији, Литванији, Пољској, Португалији и Словачкој.

Ове земље су, како је саопштила ЕК, прекршиле одредбе члана 12. Директиве о путовањима у пакет аранжманима с обзиром на то да су својим националним легислативама агенцијама и авио-компанијама омогућиле да путницима издају ваучере уместо повраћаја новца, а то је у приличном раскораку с препорукама комисије о начину како се путнички ваучери током пандемије могу нудити путницима. Једноставније речено, ЕК није имала ништа против да их путничке агенције потрошачима нуде на добровољној бази, али да свако одлучује жели ли ваучер или новац. У директиви јасно стоји да онај ко не жели ваучер има право да одбије такву понуду и да у прописаном року од 14 дана од отказа путовања добије новац и то комплетан уплаћени износ. Проблем је што су многе земље ову препоруку злоупотребиле и претвориле је у процедуру у којој путници практично до новца не могу да дођу одмах него 180 дана од престанка пандемије. Још у мају је, да подсетимо, 12 држава чланица тражило да се укину права на повраћај новца у случају отказивања лета због вируса корона. Међутим, ови захтеви су одбијени уз образложење да се ови проблеми превозника и туристичких агенција не могу решавати преко леђа путника. И док је ЕУ преко одбора за заштиту права потрошача у континуитету тражила да се чак успостави и посебан фонда за туризам у оквиру новог буџета ЕУ који би требало да надокнади губитке туристичких оператера и помогне обнављању сектора. Мисли се подједнако и о путницима којима би, требало обезбедити услове у којима без икаквог страха могу да купују карте знајући да им ЕУ гарантује да ће им у случају нове кризе новац бити враћен.

Када је реч о Србији, ова правила нису усклађена. Уредба о заменским ваучерима је послужила као куповина времена, јер агенције новац и нису имале одакле да врате, између осталог и због тога што ни партнери из иностранства не враћају њима уплаћене авансе.

– То је путницима тешко објаснити. У домаћој јавности се погрешно тумачи како агенције не желе да врате новац. Истина је да смо сви у тешкој ситуацији, али да ни ми не наплаћујемо путницима стварне трошкове на које бисмо имали право. Рачунамо на то да ће се ова неизвесност прекинути, да ћемо наставити да радимо и да задржимо међусобно поверење – каже наш саговорник из Јуте.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: