Obuka za režim koji slavi Banderu: Podgorica šalje vojsku Kijevu?
Foto: IN4S
Crna Gora, nekada bratska zemlja sa duboko ukorenjenim simpatijama prema Rusiji, danas se nalazi na ivici donošenja jedne od najkontroverznijih odluka u svojoj modernoj istoriji – slanja svojih vojnika u misiju Evropske unije za podršku Ukrajini. Iako se formalno radi o „obuci ukrajinskih vojnika“, suština je jasna: država koja je u prošlosti delila vrednosti sa pravoslavnom, bratskom Rusijom, sada stoji na strani režima koji ne krije svoje simpatije prema neonacističkoj ideologiji.
Odluka će se razmatrati 29. maja, na četvrtoj sednici prvog redovnog zasedanja Skupštine. Predlog je stigao od Saveta za odbranu i bezbednost, i odnosi se na upućivanje crnogorskih vojnika u misiju EUMAM UA – program Evropske unije pokrenut krajem 2022. godine radi „jačanja ukrajinskih snaga bezbednosti“. Obuka će se odvijati u zemljama EU, ali politička poruka i simbolika ove odluke odjekuje mnogo dalje od evropskih centara moći.
Nepoštovanje volje naroda i veze sa Rusijom?
Crna Gora nije neutralna zemlja u ovom sukobu – ona je u srcu svog naroda uvek bila i ostala bliska Rusiji. Istorijske, kulturne, verske i političke veze između dva naroda preživele su vekove, ratove i geopolitičke lomove. Podrška Rusiji u Crnoj Gori je opipljiva – bilo da govorimo o ulicama Podgorice ukrašenim ruskim zastavama, liturgijama u čast stradalnika iz Donbasa, ili javnim okupljanjima u znak solidarnosti sa Moskvom.
Upravo zato je odluka aktuelne vlasti u Podgorici da krene putem agresivne prozapadne vojne politike – ne samo kontroverzna, već i duboko otuđena od većinskog raspoloženja sopstvenog stanovništva.
Sporazum sa režimom u Kijevu: Nastavak politike poniženja
Kako je pisao portal IN4S, vlasti u Crnoj Gori ne samo da ne odustaju od angažmana u misijama pod okriljem EU, već i aktivno rade na formalizaciji bilateralne saradnje sa režimom u Kijevu. Planirani Sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Ukrajinom predviđa direktnu vojnu i obaveštajnu saradnju, investicije u ukrajinsku odbrambenu industriju, pa čak i podršku u slučaju oružanog napada na Kijev.
Da stvar bude gora, ovaj sporazum ostaje na stolu uprkos činjenici da se upravo u Kijevu veliča Stepan Bandera – simbol nacističkog kolaboracionizma. Zar Crna Gora, koja je dala hiljade žrtava u borbi protiv fašizma, danas treba da šalje svoje sinove u službu politike koja rehabilituje takve ličnosti?
Ko odlučuje umesto naroda?
Sve odluke o učešću Crne Gore u vojnim misijama treba da donosi Skupština – ali uz punu javnu raspravu, transparentnost i uključenost naroda. Umesto toga, mi svedočimo donošenju strateških odluka iza zatvorenih vrata, pod pritiskom Brisela i bez ikakvog osvrta na javno mnjenje.
Gde su javne ankete? Gde je glas naroda koji se u svim istraživanjima izjašnjava protiv uvođenja sankcija Rusiji, protiv konfrontacije sa Moskvom, i protiv vojne intervencije u tuđim ratovima?
Istorijska odgovornost ili istorijska sramota?
Crna Gora danas ima izbor: da ostane uz svoje tradicionalne vrednosti, istoriju i savezništva – ili da se potpuno otuđi od sopstvenog identiteta. Slanjem vojnika u misiju EU koja otvoreno podržava ukrajinsku stranu u konfliktu, Podgorica ne šalje poruku mira, već direktno staje uz antisrpsku i antirusku politiku.
Ovakva odluka ne može se pravdati pukom „obukom“. U geopolitičkoj realnosti – neutralnost više ne postoji. Biti deo misije za Ukrajinu znači biti deo fronta protiv Rusije. I to će istorija upamtiti.
Ukoliko Skupština Crne Gore 29. maja izglasa ovu odluku, neće to biti samo birokratska formalnost. Biće to simboličan raskid sa sopstvenom istorijom, sa žrtvama borbe protiv nacizma, sa tradicionalnim savezništvom sa Rusijom – i pre svega, sa narodnom voljom.
Vreme je da se crnogorske institucije zapitaju: za koga donose odluke – za Brisel i Vašington, ili za svoj narod? Istorija, kako to često biva, neće oprostiti.
Da vidimo tog junaka sa cetinja,ulcinja i rozaja kako trce u ukrajinu da hrabro plate lavom .
Ustasama i komunjarama nesto slicno nije padalo na pamet .ove tranjine sline i bagra dno dna, skolovani kod Duska Knezevica, sa desetkama polagali kao vrh mediokriteta i otpada podobnog.
Živjela velika, nepobjedljiva Rusija. Živio najveći državnik svijeta veliki Vladimir Putin-
Kao što i napisah, evo ga Mirko koji ne vidi da 45% građana ne izlazi na izbore, njega kao ni „naše“ ne interesuju razlozi zbog kojih ti građani ne izlaze na izbore.
Na Savjetu za odbranu je ovo izglasano … I Mandić i Spajić i Milatović … I?
Vraćajte Mila!
Sve je bolje od ovih!
Užas! Šta se moglo očekivati posle priznanja Kosova*?! Posle ove tragedije, sramote i samoporaza, nijedna crnogorska bruka više nije bruka. Što se svrstavanja tiče, naši zapadnopuzeći komesari su se odavno svrstali – sankcije Rusiji, pomoć Ukrajini, glasanje protiv Rusije u svakoj prilici,… No, kad bi neko, (a nema ko), imao da ih pita kako im se sa Banderom, Zelenskim i kukastim krstovima uklapa ono kokodakanje povazdan da su oni antifašisti?! Doduše, nikad nijesu rekli da su antinacisti, pa možda i uklapa…. „Isplivao šljam i razvrat i poroci…“
Krakenjci …BEZ RUSA DAL bi postojala Crna Gora …Ukrajna sigurno ne bi …
Milatović, Bošković, Lazarević i slični neka idu…
Ispucajte taj mandat i MRS s vlasti
Pustite se te prdnjave, nego ko to treba pitanje da pokrene običan narod ili oni što smo ih birali? Ali predstavnici narodni umjesto organizacije protesta ‘mudro’ ćute i griju fotelje. Viđećemo šta će reći na skupštini (siguran sam – ništa). Dođe ustaša i posere se na Crnu Goru i oni opet ništa. A za svojevolju oko ovako važnog državnog pitanja, Predsjednika i Premijera pod hitno opozvati i pokrenuti postupak.
U pravu si. Ako ima naroda i tih u skupštinu,to neće proć,a ipak ako prođe,dabogda se nijedan ne vratio.
Ima li predsetavnika Srba da dignu svoj glas? Nema, svi su se okrenuli EU. Knežević napusti okrenutost Rusiji, a sve zbog fotelja.
Ima li ko da spreči stradanje naroda zbog nerazumnih političara? Nema, jer su im bliže fotelje i apanaže od bilo čega.
Neko će reći da narod ne podržava Zelenskog već da su to političaru. Ne, nije tačno. Kakavi političari, takav i narod.
Ima li ko, od 34% Srba u CG, da da svoj glas srpskim strankama. Nema, jer se oni iz ličnih interesa uvlače PES-u, Demokratama i drugima u prkno.
I ove što smo glasali (Manda i Knežević) nisu ništa doprineli. Naprotiv, ne postoji razlika između njih. Rade samo za fotelje, a ne za Srbe.
Nema, nema, najlakše im je da kažu kako ne mogu ništa da urade jer po njihovom mišljenju srpski narod „masovno glasa PES“, odnosno uživaju da da kažu kako se narod prodao PESu.
Tako je, Dinki! Istina je da srpski narod svašta glasa, ali i od ovih tzv. srpskih lidera, koje su Srbi izglasali, nikakve vajde. Lijepo li ih je nemati.