О. Слободан Јокић за ИН4С: Кроз судску пресуду смо потврдили да правда и истина увијек изађу на видјело
1 min read
фото: Епархија Будимљанско Никшићка
“Прије свега све оптужбе које су биле донесене и за које смо оптуживани су биле неодрживе, самим тим и неистините. Све оно што је тужилаштво и полиција нама ставила на терет већ од првог тренутка, ми смо знали да није истина. С обзиром да смо тада били на страни истине, били смо растерећени, што се и могло видјети. Тај позитивни дух, енергија, однос према цијелој ствари, прије свега што на неки начин страдате на правди Божијој, а са друге стране страдате на празник Св. Василија Острошког, и за његово име… тако да ми нисмо имали тај унутрашњи немир који би негдје произвео све то. Од почетка смо потпуно мирни, благодарни Богу за све оно што се дешава на тај начин, а онда смо жељели да кроз овај начин, кроз ову судску пресуду потврдимо не само то да смо ми ослобођени, јер смо ми слободни људи чим смо са Господом и чим можемо да искажемо свој став ма гдје год да се налазили, него да правда и истина увијек изађу на видјело. То је оно што смо ми највише жељели, да можемо причати и о узроцима и намјештаљкама и зашто је све ово некоме требало да се дешава, то су сад друге ствари… Тако да смо ово очекивали и благодарни смо Богу”, рекао је за портал ИН4С архијерејски намјесник никшићки, Протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и осам никшићких свештеника ослобођени су оптужби да су 2020. године прекршили Кривични законик Црне Горе. Одлука је донесена у Основном суду у Никшићу, гдје су њихови адвокати истакли у завршним ријечима да митрополит и осморица свештеника нијесу извршила кривично дјело које им се ставља на терет. О целој ситуацији разговарали смо са О. Слободаном Јокићем, који је за портал ИН4С рекао да од тренутка хапшења ни једног тренутка нису сумњали у истинитост њихових поступака и ријечи на којима су, како сматра, живјели и радили цијело то вријеме.
“Цијело то вријеме наше борбе и литија је било без плана. Нисмо ми планирали да организујемо литије, нити било шта, али се та једна ствар за другом остваривала. Прије свега, долазак Светог Василија у Никшић 21. децембра, спонтана окупљања народа, као и онај дан окупљања народа пред Скупштином са Владиком Јоаникијем, па хапшење посланика која не смијемо заборавити. Са друге стране, спонтано окупљање народа послије тога и онда неким чудом и благословом Божијим, почетак литија и сва та борба која се дешава и хвала Богу да је на прави начин завршена. Пресуда је печат на цијелу ту причу, на неправду која је хтјела да се нанесе не нама, Владици и осморици свештеника, но појединцима. Можда је било и тога да је неко хтио да се укаљају наша имена, али то нису успјели, већ су нам исплели вијенце части и чести да страдате и свједочите Име Божије. Ту је љепота свог тог дешавања”, сматра О. Јокић.
Он додаје да су благодарни, прије свега, њиховим адвокатима и судији, који су на озбиљан начин, врло професионално приступили одбрани и доказивању онога што је истина, али оно што је посебно исказао је највећа благодарност народу Божијем, као и јавности и новинарима.
“Ми смо тај дан били са нашим народом, то нам је била част; стати међу народ и ићи са народом Божијим који је тај дан дошао да се поклони Св. Василију, успомени Св. Василија и тој традицији Никшића, да се тај дан узнесу заједничке молитве нашем свецу и заштитнику”, рекао је он и додао да је народ тада јасно и гласно рекао гдје је истина и на којој је страни, а да су они у завршним ријечима додали да им је поред пресуде Суда, битније био суд народа.
“То је смисао и најљепша прича цијелог овог догађаја”, изричит је О. Јокић.
На наше питање шта би се десило да је одлука Суда била другачија од донесене, О. Јокић за портал ИН4С каже да би они били мирни, као што су били и оне вечери приликом хапшења Митрополита Јоаникија, међутим, није био сигуран како би народ реаговао. “Не могу ни да предпостављам. Можда бих и могао, али некако не желим да улазим у неке хипотетичке ствари, зато што је живот наш реалистичан и живот цркве је оно што су наше реакције – на оно што се дешава”, јасан је он и подсјећа на ноћ када је бивши режим прешао црту у обрачуну са Православљем.