О. Слободан Јокић: Не дамо Косово и Метохију, то је наше име и презиме, колијевка и мјесто нашег рођења
1 min read
У Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, у петак 17. марта 2023. године, служен је молебан са акатистом Пресветој Богородици за наш страдални народ и светиње на Косову и Метохији.
Обраћајући се сабраном вјерном народу, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архјиерејски намјесник никшић је казао да су Косово и Метохија наше име и презиме, колијевка и мјесто нашег рођења.
„Косово и Метохија је камен темељац нашег бића, јединствености трајања и постојања. Наша прошлост, садашњост и будућност. Косово и Метохија, као вишњи и нови Јерусалим силазе нам с неба украшени као што невјеста женику свом долази. Имају славу, свјетлост која је слична драгом камењу као камену јаспису који зрачи као кристал. Косово и Метохија су наш очињи вид којим видимо оно што други не виде, а то је: Земаљско је за малена царство, а Небеско од сада и до вијека. Ове ријечи сам записао прије неку годину кад смо се вратили са једног од поклоничких путовања светињама Косова и Метохије. Од тада до данас ћутао и чекао, и живио оно што сам записао, дубоко негдје у својој души, у свом срцу. Као са родом својим, ћутим и чекам да неко каже: Доста је! Не дамо наше Косово и Метохију! Тако смо ћутали и молитвено стражили када су хтјели да нам узму светиње и онда смо рекли: Не дамо светиње! Дигао се народ, владике и свештенство. Једна душа, једно биће. Јасно и гласно да свијет чује, да се пролама васионом: Не дамо светиње!“, казао је о. Слободан.
Кад се то биће народа, а народ је Цркав Божја, проломило небесима Господ је, додао је свештеник Јокић, услишио наше молитве.
„Ништа љепше се није десило од оних светих литија у којима смо се сретали, грлили, љубили и били једна душа, једно тијело, недвосмислени, јасни и слободни да кажемо: Не дамо светиње. Дошао је тренутак да опет јасно кажемо: Косово и Метохија је наше биће, наша душа и наше срце. Косово и Метохија је зеница ока нашег у којој гнијездо плетемо нашег бића и нашег живота. Доста смо ћутали и доста чекали, хоћемо јасно и гласно да кажемо да не дамо Косово и Метохију, јер смо се ту родили и ту ћемо умријети као што је Петар II рекао на Косову је у оној једној гробници надање наше. Није рекао да је смрт наша, него надање наше, у оној гробници у Јерусалиму на оном светом гробу је надање наше за живот вјечни у које се рађамо, крштавамо, живимо, причешћујемо и говоримо: Осана, да Господе, дођи“, рекао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.
Додао је да из гробнице Христове, из које је живот засијао, црпимо и осмишљавамо, будимо, постајемо и умиремо за живот вјечни.
„А косовска гробица је слика оне Христове гробнице у којој је надање наше и нашег народа које не смијемо да изневјеримо. Лако је сагнути главу и рећи оно што, можда, и не мислимо и прихватити. Онда је то пут широки, али тај пут не води у одбрану нашег бића и Косова и Метохије, а не води, што је најбитније, у живот вјечни. Ако ћутимо, како ћемо доћи, опет, да доживимо гостопримство Архангела Призренских, како ћемо доћи у загрљај братији дечанској и краљу који нас чекају увијек раширених руку? Како ћемо доћи пред старицу Игуманију Пећку, која чува трон пећких патријараха? Како ћемо изађи пред патријархе и епископе? Како ћемо изаћи пред Лазара и Харитона, а како ћемо изаћи пред наше нове светитеље који су нас учили о Косову и Метохији, пред Амфилохија и Атанасија, који су нам пут прокрчили на Косово и Метохију, који су нас водили и који су мртве сахрањивали на Косову?“
Dostojan