О Митару и фарисеју
1 min read
Ненад - Нешо Ковачевић
Пише: Чтец и теолог Ненад – Нешо Ковачевић
Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: „Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.” А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: „Боже, милостив буди мени грешноме!” Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
Јеванђеље по Луки, зачало 89. (18,10-14)
Свети апостол и еванђелист Лука, доноси нам причу о два лика који се моле у храму(синагоги тадашњој), један је био из реда духовне елите(фарисеј), а други је био из елите која је наплаћивала порез и била веома омражена у народу тадашње Римске империје.
Фарисеј као што смо прочитали у еванђељу, извршава закон који је свет, значи, он пости, даје десетак за сиротињу и све је то јако добро и похвално. Али, он има један елитистички набој, да понизи другога, да докаже како нико није као он, па прозива оне, који су након доласка Месије Исуса међу народ, први били уз њега и он је са таквима и обједовао и проповиједао им тајну спасења.
Фарисеји су иначе, мора се нагласити били људи којима нико није био раван по религиозности, ти људи заправо су и одбацили благу вијест Исусову, јер се косила са њиховим формама и правилима побожности.
А други бијаше цариник, онај који је чинио сам по својој функцији недјела, јер је служио окупатору и наплаћивао је порезе од свога народа. Али тај цариник, свјестан своје ништавности, бије себе у прса и упућује покајничке ријечи: “Боже буди милостив мени грешноме!”
И врло важно, гледајући у под све вријеме, а не као овај фарисеј који гордо подиже главу и набраја Богу своја добра дјела.
Господ сам показује ко је тада био у праву, и како пише у Св. Еванђељу: “Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.”
Зато је и ова седмица мрсна, једе се сваки дан мрсна храна. Због чега? Одговор би био по мом скромном мишљењу, да нас и Црква опомиње да није циљ у пуком извршавању правила, и да разобличи фарисејски квасац, који је стална пријетња вјернима. Вјерници који мисле да само храном посте и да дају сиротињи, а срце им је затворено за брата својега, ти су исти као фарисеј.
