O knjizi “ Iz Rusije s ljubavlju – pričom kroz ruske gradove“

Rusiju je teško umom shvatiti” – govorio je Fjodor Ivanovič Tjutčev, veliki ruski pesnik. I zaista, kako pojmiti takva prostranstva, takvu istoriju, takve ljude, i to opisati sa nekoliko rečenica odnosno nekim šablonom iz ličnog iskustva, kako to obično biva sa drugim zemljama. I kada čujete da neko nešto uprošćeno i sažeto priča o Rusiji, svodeći je na nekoliko tipskih rečenica, možete biti sigurni da taj ništa ili ne zna, ili namerno izostavlja nešto što se ne uklapa u njegovu uprošćenu priču. Taj pristup se vrlo lako uočava kada počne priča o ruskim gradovima.

Ljudi koji ne poznaju dovoljno dobro Rusiju sigurno će vam reći da u Rusiji postoje samo dva grada, dok ostali žive negde u srednjem veku. O, kako nisu u pravu! Ruski gradovi (i bez Moskve i Sankt Peterburga) upravo pokazuju širinu, raznovrsnost i bogatstvo ove jedinstvene, unikatne, ogromne zemlje, koja se od istoka ka zapadu prostire u dužini od 8.000 kilometara i prolazi kroz 11 vremenskih zona, po površini najveće na svetu, a među prvih deset prema broju stanovnika.

Da bi se to shvatilo, treba razumeti i rusku istoriju, ruski duh i rusku suštinu. Jer, Rusija nije samo jedna država i jedna kultura. Rusija je jedna posebna civilizacija, ni evropska, ni azijska, ali i evropska i azijska. Ona se nije razvijala okupiranjem i ubijanjem drugih, novih i neobičnih naroda, već okupljanjem i uvođenjem drugih kultura u svoj, ruski svet, u svoju civilizaciju.

Ruski gradovi upravo to i pokazuju. Razmešteni po ogromnoj teritoriji neobuhvatne zemlje, oni su, sa jedne strane, različiti, zbog razne istorije, potpuno različitih klimatskih uslova i vera, mikro tradicija, ali ćete, u svima njima, osetiti taj specifični jedinstveni duh ruskog sveta, sakupljan i taložen vekovima. Različiti su i u izgledu, arhitekturi koja se od grada do grada izuzetno razlikuje, i po stilu, i po duhu, i po istorijskom kontekstu u kojem su se pojavljivali, rasli i razvijali. Osećaju se tu i tragovi lokalne arhitekture, i uticaji azijske i evropske umetnosti. To se često vidi i po neizbežnim, poslovično lepim i bajkovitim ruskim crkvama, u kojima ćete pronaći, kao retko gde, razne stilove i uticaje, ali u kojima ćete sigurno osetiti pravi ruski pravoslavni duh i toplinu ruske duše.

Osim tog, specifičnog duha, ruski gradovi imaju velike ostatke (ožiljke) socrealističke epohe, od kojih se, nažalost ne može pobeći, mada se i u njima često oseća trag velikih majstora, talenata i avangarde. Kakvi god da su, dobijaju svoju patinu, i postaju deo istorije, saznanja i duha prostora. Suvišno je pričati i o novim, hrabrim, ponekad iznenađujuće dopadljivim, ponekad promašenim, arhitektonskim i infrastrukturnim rešenjima, koji rastu kao pečurke posle kiše dajući starim gradovima novi, savremeni šarm, pokazujući da pripadaju jednoj od najmoćnijih zemalja sveta.

Kod nas se, od nekih, vrlo smišljeno, neguje narativ da se današnja Rusija gradi i modernizuje samo u Moskvi, eventualno u Sankt Peterburgu, a da je sve ostalo zapušteno, prljavo i onako kako je to ostalo još od Sovjetskog Saveza, pa i gore. To obično pričaju oni koji nisu ni bili u Rusiji, ili koji su posetili samo Moskvu, odnosno Sankt Peterburg. Istina je, naravno, to da se u Moskvu, prestonicu Rusije, gradu od blizu 15 miliona stanovnika, većem od većine evropskih država, sliva i obrće najveći novac i da se ona razvija brže i savremenije od bilo kog drugog grada (čak i regiona) u Rusiji. Tu je, naravno i Sankt Peterburg, “severna prestonica Rusije“, četvrti grad po veličini u Evropi. A kakav je fascinantan razvoj ova dva grada govori i činjenica da se danas 8 od 10 najviših objekata u Evropi nalazi upravo u Rusiji (sedam u Moskvi i jedna, najviša evropska zgrada – Lahta centar (462 m) u Sankt Peterburgu).

Osim toga, Rusija ima 15 gradova sa više od milion stanovnika, koji su regionalni centri, pa se i razvijaju shodno svom političkom i kulturnom značaju. Ova velika zemlja se nalazi u Evroaziji, a preko 77% Rusa živi u evropskom delu zemlje. Evropska Rusija zauzima manje od 25% površine zemlje, a to uključuje dva najveća ruska grada (Moskvu i Sankt Peterburg). Evropska Rusija ima gustinu naseljenosti od oko 26 ljudi po kvadratnom kilometru.

Treba imati u vidu i činjenicu da je u azijskom delu, koji čini više od 75% teritorije današnje Rusije, gustina naseljenosti svega dva čoveka po kvadratnom kilometru, pa izgraditi i urbanizovati takav prostor uopšte nije lako. Ova ogromna zemlja, ne razvija se samo u dva najveća grada, odnosno u Moskvi i Sankt Peterburgu, već pokazuje da njeni regioni uopšte nisu tako „zapušteni” kako to mnogi misle.

U ovoj velikoj zemlji izgrađeni su velelepni stadioni za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine, neverovatni infrastrukturni i sportski objekti sagrađeni su za Olimpijadu u Sočiju 2014. godine, bogato izgrađene crkve, manastiri i drugi verski objekti na celoj teritoriji Ruske Federacije, novi auto-putevi, gasovodi, naftovodi, novi kosmodrom, objekti kao što je, na primer, Krimski most (najduži u Evropi), brze pruge i mnogo toga još.

U knjizi “Iz Rusije s ljubavlju – pričom kroz ruske gradove“ sabrane su priče o 80-tak gradova u Rusiji, i u ovom slučaju, nezahvalno je, kao da iz škrinje prepune dragog kamenja, od kojih je svaki lepši od onog prethodnog, smemo da uzmemo samo 80-tak komada. U moćnoj, neprikosnovenoj, tradicionalnoj, ledenoj i paradoksalnoj Rusiji, za koju je Vinston Čerčil svojevremeno rekao da je “zagonetka, umotana u misteriju, unutar enigme“ živi 146 miliona ljudi. Svi oni raspoređeni su u naseljima, među kojima je više od 1.100 gradova.

Zemlja koja je, kako se u šali kaže, svetu darovala zimu, votku i „babuške”, prebogata je prirodnim lepotama, gradovima sa viševekovnom tradicijom i istorijom od koje lako zastaje dah. Doživeti Rusiju svim svojim čulima je magično iskustvo, koje je ravno mističnom realizmu. Posmatraču se sve čini previše nestvarnim da bi prihvatio da posmatra realne stvari. Rusija je zemlja neverovatne lepote, kako prirodne tako i one koja je nastala kao delo čovečije ruke. Ova prostrana država ispunjena je kontrastima, živopisnim životom, pomalo čudnim shvatanjima i motivima koji se protežu njenim predelima.Ona je kolevka starih naroda, a možda je najbolje opisuje poznata ruska reklama za votku “Rusiju ne možemo razumeti razumom“.

O lepotama Rusije, njenoj kulturi i znamenitostima pisano je često, ali nikada dovoljno da bi se dočarala sva njena lepota, a da pri tom ne ostane prostora za još utisaka. Upravo ova knjiga je još jedan prozor u nepregledan, bogat svet ruskog čoveka, koji je uvek tražio jedinstvo s prirodom. Na stranicama sabranim u ovoj knjizi prikazani su gradovi širom Rusije o kojima se možda ne zna toliko mnogo kao što se zna o Moskvi ili Sankt Peterburgu.

Priče o ruskim gradovima smeštene u ovoj knjizi, grupisane su u četiri celine prema geografskom položaju, tako da se njihovim čitanjem možemo upoznati sa istorijom i znamenitostima gradova rasprostranjenih na reci Volgi, području oko Kavkaza i Urala, na Krimu i u Sibiru. Pojedini gradovi su drevni, nastali u vreme rađanja ruske države, a neki svoj procvat doživljavaju u 15, 16, 17. veku ili čak posle Drugog svetskog rata. Ipak, svi su oni poprišta brojnih bitaka, ratova i burnih perioda u istoriji Rusije. Njihova čar je u susretu različitih naroda i kultura, Istoka i Zapada.

Tok reke Volge otkriće čitaocu deo čuvenog Zlatnog prstena – Jaroslavlj, grad crkava; Uglič u kojem je stradao carević Dimitrij, sin Ivana Groznog; Kostromu, postojbinu dinastije Romanov. Kada se nagledamo zlatnih glava kupola na hramovima, rusku bajku, doživećemo Vologdu, grad čipke, Ded Moroza i Snjeguročke, zatim Kinešmu, poznatu po tradicionalnoj zimskoj obući – valjenkama, ili Miškin, u kojem se nalazi jedinstven muzej na svetu – Muzej miševa. O vojničkoj slavi, velikim pobedama i strašnim gubicima čitalac će saznati u priči o gradu Volgogradu, mestu Staljingradske bitke u Drugom svetskom ratu, Tveru i Sevastopolju.

Ukoliko krenemo putem duhovnosti važna stanica biće nam Kazanj i čuvena ikona Presvete Bogorodice; Kursk, rodno mesto Svetog Serafima Sarovskog, ali i Jekaterinburg, u kome su ubijeni poslednji ruski car i njegova porodica. Sledeći stope velikih ruskih pisaca čitalac će prošetati ulicama Omska, Novokuznjecka u kojima je boravio Dostojevski; Pjatigorska – mesta smrti Ljermontova; Taganroga, grada u kojem se rodio Čehov; Jalte, najpoznatijeg krimskog letovališta kome nisu odoleli Tolstoj, Gogolj i Bulgakov, ali ni Puškin. Najveći ruski pesnik romantizma opisao je i Bahčisaraj, istočnjački biser, a upoznaćemo i po fontanama poznati sibirski Krasnojarsk. Putovanje bi se moglo završiti u Rostovu na Donu, središtu čuvenih donskih kozaka, Novosibirsku – nezvaničnoj prestonici naučnika sa 3.000 doktora nauka i 40 akademika ili u Tomsku, predivnom sibirskom gradu bajkovite i tradicionalne arhitekture i duboreza, ali i nastaviti dalje do magičnog Kavkaza i gradova u ovom delu Rusije. Kud god nas put odvede srešćemo predusretljive i ljubazne ljude, neobično lepe pejzaže: tokove reka, nepregledne šume i prostrane stepe, seoske izbe sa prepoznatljivim drvenim ukrasima i gusto posejane hramove i kremlje, svedoke slavne prošlosti.

Priče – zapisi o ruskim gradovima objavljivane su od 18. novembra 2018. do marta 2022, na portalu IN4S u rubrici „Ruski pogled”. Ovo svojevrsno istorijsko-kulturološko, kao i putovanje u širem smislu, započeto je u Nižnjem Novgorodu, a sledile su priče o Kazanju, Samari i drugim gradovima na reci Volgi, da bi zatim bili obuhvaćeni i drugi ruski gradovi. Svi tekstovi u izdanju Arhiva Vojvodine, preštampani su bez bitnijih izmena, uz nekoliko sitnijih leksičkih izmena, najnužnije lektorsko-korektorske intervencije i uz stilska ujednačavanja.

U ogromnoj zemlji kao što je Rusija ima više od hiljadu gradova, pa je izbor najlepših izuzetno težak zadatak. Svi oni – veliki i mali – lepi su na svoj način, svaki sa svojom pričom. Ali ipak, postoji nešto zajedničko što ih ujedinjuje: veličina misli stvaralaca i podvig koji su potomci tada ostvarili, čuvajući jedinstvenost do danas – na ponos i divljenje kako lokalnog stanovništva, tako i brojnih turista. Ova knjiga obuhvata priče o 80 ruskih gradova , mnogi od njih se odlikuju prepoznatljivom istorijom, jedinstvenom arhitekturom, mestima kulture i spomenicima, često priznatim širom sveta i uvrštenim na Uneskovu listu svetske baštine, kao i kulturno nasleđe naroda Ruske Federacije.

Lepota ruskih gradova oličava bogatstvo i raznovrsnost ruske kulture. Ova lepota je očigledna u raznolikosti arhitektonskih stilova, istorijskih spomenika i prirodnih pejzaža. Ruski gradovi privlače pažnju svojom jedinstvenom atmosferom i istorijskim nasleđem.Ruska književnost takođe sadrži mnoge pesme koje opisuju lepotu ruskih gradova. Na primer, u pesmi Aleksandra Bloka „Devet gradova“ svaki grad ima svoj poseban karakter i šarm, koji naglašava jedinstvenost ruskih gradova.

Ova knjiga predstavlja svojevrsni vodič kroz čitavu ogromnu teritoriju Rusije – od Baltika do Dalekog istoka.Predstavlja najpoznatija i najposećenija mesta u ovoj prelepoj zemlji, poznate kulturno-istorijske spomenike, arhitektonska remek-dela, prirodne lepote i druge atrakcije. Čitalac će u knjizi pronaći korisne i zanimljive članke o jedinstvenim mestima Rusije, već i detaljne informacije, koji će vam omogućiti da se pripremite za putovanje.

Knjiga će biti zanimljiva i korisna ne samo za one koji putuju, već i za one koji bi da vole Rusiju.

Putovanje uz priče Ostoje Vojinovića kroz gradove prostrane i nikad dokučive Rusije predstavlja jedno interesantno putešestvije, nisu to obične razglednice iz Rusije, nego koloritne freske njenih gradova i predela, hiljadama kilometara udaljenih jednih od drugih, ljude raznih vera i života u njima, gde autor i perom i srcem otvara njihova vrata i uvodi nas u jedan delimično naslućivan svet, ali nikada dovoljno spoznat, upoznat, raskriljen.
Autor knjige voli Rusiju onom istom ljubavlju koja je jedinstvena na planeti – ljubavlju jednog Srbina. Knjiga će biti veoma zanimljiva za čitanje srpskim patriotama i sledbenicima panslavizma – oni će se učvrstiti u svojoj slepoj veri u svog “starijeg brata“. Ništa manje čitanje neće obuzeti ni srpske liberale, ni prozapadanjake i rusofobe – sa svakom stranicom njihova mržnja prema mračnom “osvajaču sa Istoka“ će jačati.

A što se tiče prosečnog balkanskog čitaoca, koji ne tone u san i ne budi se sa mislima o Rusiji, već živi svoje svakodnevne brige, onda je na prvom mestu, ovo knjiga za njega. Ona budi dušu…

Arhiv Vojvodine, kao ustanova od nacionalnog značaja, prepoznao je da bi blago, o kojem se staramo, trebalo da bude vidljivije najširoj javnosti – pojašnjava direktor Arhiva dr Nebojša Kuzmanović. – Uobičajeno je, naime, da građani kod nas traže dokumenta vezana za njihova privatna pravna stanja ili probleme koje imaju, ili da naučnici, pre svega istoričari, u Arhivu istražuju, ali pod našim krovom se čuva i mnoštvo građe koja je važna i relevantna i za najširu javnost. A spoznaja o tome može do te javnosti doći ili posredstvom izložbi ili kroz izdavačku delatnost, odnosno kroz naša elektronska ili štampana izdanja. Stoga smo poslednje dve-tri godine intenzivirali i izlagačku, a pogotovo izdavačku delatnost, i to ne samo kroz osnovna sredstva.

Dvotomna knjiga Ostoje Vojinovića “Iz Rusije s ljubavlju – pričom kroz ruske gradove“ objavljena je u izdanju Arhiva Vojvodine koji se u poslednjim godinima potvrđuje kao više nego respektabilan izdavač. Zahvaljujući čoveku koji je od 2018.godine na čelu ove institucije, svestranom, energičnom i vrlo preduzimljivom dr Nebojši Kuzmanoviću, ova ustanova svake godine objavljuje mnogo naslova i knjiga , od obrađene arhivske građe, preko istoriografskih studija, do izabranih i sabranih dela naših istaknutih književnika….

– Kada sinergično uklopite podršku države – u ovom slučaju Pokrajinske vlade, odnosno Sekretarijata za kulturu i posebno predsednika Igora Mirovića, koji ima poseban senzibilitet za knjigu – zatim dobru ustanovu kakva Arhiv jeste, sa ogromnom građom o kojoj se stara, a koja može da bude predmet istraživanja i pisanja, potom određeno iskustvo od bezmalo četiri decenije, koje imam u izdavaštvu, i na kraju autore koji prepoznaju ovo što radimo, onda dobijete ovo što danas imamo: dobru izdavačku produkciju – kazuje dr Nebojša Kuzmanović.

„Rusijo, šta tražiš ti od mene? Kakva se to nepojmljiva veza krije među nama? Zašto gledaš tako, i zašto je sve što god ima u tebi, uprlo na me oči, pune očekivanja? I ja, u velikoj nedoumici, još nepomično stojim, a već je na moju glavu bacio svoj sen strašan oblak, otežao od kiše koja će tek doći, a misao se ukočila pred tvojim prostranstvom. Šta proriče ovo nedogledno prostranstvo? Zar se ovde, u tebi, neće roditi neograničena misao, kad si i ti bezgranična? Zar nije baš ovde mesto vitezu, kad ima gde da se prohoda i pokaže svoje junaštvo? Veoma jako obuzima me beskrajno prostranstvo neizmernom jačinom, ogleda se u duši mojoj; natprirodnom silinom zasjale su moje oči. Ih, kako je blistavo, divotno, nepoznato, bezgranično prostranstvo carevine! Rusijo!…”

Nikolaj Vasiljevič Gogolj, Mrtve duše

Ovo štivo ponudiće čitaocu samo jedan mali deo neotkrivenih tajni čudesne ruske zemlje. Knjiga “Iz Rusije s ljubalju – pričom kroz ruske gradove“ je jedna riznica neispričanih priča, onih neprevaziđenih bajki, potrebnih i odraslom čoveku.Čitanjem ove knjige prepustite se rečenicama koje se nađu pred vama, odaberite sopstvenu maršrutu i sa uživanjem zakoračite u carstvo prirode, istorije, kulture i umetnosti koje zovemo – Rusija. Kroz stranice ove knjige, pođite na jedinstveno putovanje širom Rusije, koje će vam biti predstavljena u drugačijem svetlu.

Dobro došli u Rusiju – Dobro požalovatь v Rossiю!