• Поглед

О. Јован Пламенац: Да 24. октобар буде државни празник

1 min read

8 година ‎ ИН4С

Овај дан ће – надам се – бити државни празник у Црној Гори. Јер, овај дан символизује отпор црногорског народа насиљу антихришћанског духа Запада који над њим спроводи корумпирани режим Мила Ђукановића, човјека уцијењеног личном слободом.

O. Јован Пламенац

(Бесједа оца Јована Пламенца на синошњем протесном маршу којим је обиљежено двије године од протеста 24. октобра 2015. године, који је прекинула полиција бруталним насиљем.)

Када су нас оно, прије двије године, на данашњи дан, испред зграде Скупштине Црне Горе засули обогаћеним сузавцем и „топовским ударима“, оставши без ваздуха, разбјежали смо се куд је ко уграбио. Ја сам утекао низ Скалине, према ушћу Рибнице у Морачу. Сјео сам на пижун испод стијене над ријеком, грабећи чисти ваздух. Када ми се вид мало разбистрио од суза, угледао сам поред мене – Андрију Мандића.

Продисавши, наставили смо низ степенице. Онда су и стазу и мостић испред нас засули сузавцем. Иза нас сузавац, испред нас сузавац. Били смо у клопци. Очекујући их да нас клепе с леђа, удахнули смо дубоко и наставили бјежање, ушавши у нову агонију.

Поново смо продисали тек на Немањином граду. Кренули смо ка Сахат кули.

Убрзо смо срели људе који, у паници, бјеже са те стране. Рекли су нам да САЈ-евци џиповима јуре по граду, упадајући у групе људи, чудом Божијим још никога не усмртивши, испаљују патроне са сузавцем.

Вратили смо се и наставили да бјежимо према Побрежју. Видјевши да је Подгорица постала ловиште, блиндирани полицајци ловци, а ми – ловина, склонили смо се у овај ресторан. Не на вечеру, како су то послије измислили, него – као у грм.

Убрзо су се ту појавили САЈ-евци. Неке момке који су се затекли у ресторану прислонили су уза зид, Марка Ражнатовића положили на под…

Ухапсили су Андрију Мандића. За њега су и дошли. Лоцирали су га, ваљда, преко његовог мобилног телефона.

Само што су одвели Андрију, чули смо да су САЈ-евци претходно упали у ресторан поред „Кристала“. И да су ту пребили неке момке. Како су нам рекли, САЈ-евци су тамо, грунувши, упитали: „Гдје је Андрија Мандић“? Неко од младића који су се затекли у кафани, поспрдавши им се, отворио је фрижидер и рекао: „Није овдје“. Поломили су их. Ваљда ти њихови уређаји не могу да лоцирају човјека баш у столицу.

Постављање бодљикаве жице око режима Мила Ђукановића и њега лично, започетог хапшењем Андије Мандића у овом ресторану, у који се он, гоњен, склонио, настављено је трагикомедијом ријалитија „Државни удар“, који је круна сестринске сарадње црногорске и србијанске обавјештајне службе.

Овај дан ће – надам се – бити државни празник у Црној Гори. Јер, овај дан символизује отпор црногорског народа насиљу антихришћанског духа Запада који над њим спроводи корумпирани режим Мила Ђукановића, човјека уцијењеног личном слободом.

И, надам се да ћу доживјети да у овом ресторану осване спомен плоча на којој ће писати: „Овдје је 24. октобра 2015. године ухапшен Андрија Мандић, предводник отпора црногорског народа режиму Мила Ђукановића“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: