Ново истраживање открива забрињавајуће податке о вјештачком заслађивачу

У времену када се свијет суочава с порастом гојазности и дијабетеса, све више људи посеже за замјенама за шећер, вјерујући да су оне здравија алтернатива. Међу њима се сукралоза издвојила као један од најчешће коришћених вјештачких заслађивача.
Међутим, иако се рекламира као сигурна опција без калорија, све је више истраживања која указују на то да можда није тако безазлена како се мисли, пише Здравље Хина.

Шта је заправо сукралоза?

Сукралоза је вјештачки заслађивач откривен 1976. године, а одобрена је за употребу у више од 80 земаља, укључујући Европску унију, САД и Канаду.

Хемијски гледано, у питању је дериват сахарозе код ког су три хидроксилне групе замијењене хлором. Тако настаје супстанца која је чак 600 пута слађа од обичног шећера, али без калоријске вриједности, јер је тијело готово уопште не метаболише.

Популарна у „лајт“ производима

Данас се сукралоза налази у хиљадама производа – од дијеталних сокова и воћних јогурта до протеинских напитака, жвакаћих гума и нискокалоричних колача.

Омиљена је међу дијабетичарима јер не изазива скок шећера у крви, а широко је прихваћена и међу особама које желе да смање унос шећера. Међутим, управо због тог осјећаја „слатког без последица“, могуће је да сукралоза утиче на организам на непредвидиве начине.

Да ли сукралоза појачава глад?

Иако су рана истраживања показивала да сукралоза не утиче на апетит, новије студије сугеришу супротно. Истраживање објављено у часопису Целл Метаболисм показало је да комбинација сукралозе и угљених хидрата може утицати на осјетљивост на инсулин, што је важан фактор у развоју метаболичких поремећаја.

Научници су такође примијетили да код гојазних особа, нарочито жена, сукралоза појачава активацију можданих центара повезаних с наградом и жудњом за храном. Мозак, изгледа, реагује на слатки укус без калорија као на „превару“, што може подстаћи већи апетит.

Утицај на цријевни микробиом

Све више пажње поклања се и утицају сукралозе на цријевну микрофлору. Студије на животињама показују да дуготрајна конзумација може значајно смањити број корисних бактерија, попут Лацтобациллус ацидопхилус, док се удио потенцијално штетних микроорганизама повећава.

Код људи су подаци још увијек ограничени, али нека истраживања показују да већ након недјељу дана конзумирања производа са сукралозом долази до примијетних промјена у саставу цријевног микробиома, што може негативно утицати на здравље – нарочито код особа које редовно користе заслађиваче.

Може ли утицати на ниво шећера у крви?

Сукралоза се дуго сматрала безбиједном за дијабетичаре јер сама по себи не повећава ниво глукозе. Међутим, када се уноси уз исхрану богату угљеним хидратима, може негативно утицати на регулацију шећера у крви.

Такође, нека истраживања указују на то да сукралоза може подстаћи лучење инсулина активацијом тзв. „слатких рецептора“ у устима и цријевима, иако се стварни шећер не налази у организму. Тај несклад може дугорочно збунити тијело и пореметити способност регулације глукозе, посебно код гојазних особа.

Контроверзе и безбиједносна питања

Већина регулаторних тијела, попут ЕФСА и ФДА, и даље сматра сукралозу безбиједном у дозвољеним количинама. Ипак, све је више упозорења из научне заједнице. Посебне сумње појавиле су се након што је 2023. откривено да се загријевањем сукралозе може створити супстанца сукралоз-6-ацетат, која је у лабораторијским условима показала потенцијално штетна и генотоксична својства.

Иако се овакве количине ријетко постижу у свакодневној исхрани, то је отворило нова питања о дугорочној безбиједности.

Како се сукралоза упоређује с другим заслађивачима?

Аспартам: Разлаже се на аминокиселине и садржи нешто калорија. Не подноси високе температуре и није погодан за особе са фенилкетонуријом. Нека истраживања га повезују са повећаним ризиком од рака.

Стевија: Природна, без калорија. Не утиче на шећер у крви, али може изазвати пробавне тегобе и има специфичан, често горак укус.

Еритритол: Шећерни алкохол који се дјелимично метаболише. У мањим количинама је безбиједан, али веће дозе могу изазвати надимање и дијареју. Недавно су се појавила упозорења о могућој повезаности с ризиком од тромбозе.

Сукралоза се истиче стабилношћу и израженом слаткоћом, али њена вјештачка природа и потенцијални ефекти на организам изазивају све већи опрез.

Да ли треба избјегавати сукралозу?

За већину здравих особа, повремена конзумација сукралозе не представља проблем. Ипак, код оних који свакодневно користе производе с овим заслађивачем – нарочито ако имају дијабетес, вишак килограма или нарушен микробиом – можда би било мудро размислити о смањењу уноса.

Као и код већине других прехрамбених одлука, кључ је у равнотежи. Сукралоза може помоћи у смањењу уноса шећера, али није дугорочно решење.

Здравије је радити на смањењу жеље за слатким укусом и бирати природније изворе хране, уз исхрану богату влакнима, цјеловитим намирницама и што мање прерађеним производима.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: