Novinari Srbije: Ko je prebio Gojka Raičevića i zašto se taj slučaj zataškava? (VIDEO)

Urednici, uticajni novinari i društveni aktivisti iz Srbije potpisali su Apel u kojem se zahtijeva hitna istraga povodom mučkih napada na urednika IN4S Gojka Raičevića tokom oktobra prošle godine i insistira da režim rasvijetli ovaj slučaj, umjesto što ga zataškava ili relativizuje lažima i fabrikovanjem činjenica.

Pokretač apela, novinar Tomislav Lovreković, zahvalio se kolegama „koje su pokazale spremnost i riješenost da zaštite integritet profesije i iskažu ne samo profesionalnu, nego i ljudsku hrabrost i postave je kao obavezu, u momentu kada je ona deficitirana“.

Apel i spisak potpisnika koji nam je stigao na redakcijski mejl, prenosimo u celosti:

Apel novinara, predstavnika nevladinog sektora i društveno odgovornih pojedinaca

Ko je i po čijem nalogu prebio Gojka Raičevića i zašto se ovaj slučaj zataškava?

Na radnom zadatku, dok je u skladu sa pravilima profesije izveštavao sa protesta opozicije u Crnoj Gori 17. i 24. oktobra prošle godine, bez povoda i adekvatnog razloga, pa samim tim mimo pravila službe, maskirani službenici policije napali su urednika IN4S i predsjednika crnogorskog mirovnog pokreta „Ne u rat, ne u NATO“ Gojka Raičevića u tri odvojene situacije, zadavši mu više udaraca, a od posledica ovog batinjanja on i danas trpi zdravstvene posledice.

Naša je ljudska i građanska dužnost ne samo da Vas upozorimo kako slučajevi brutalnog prebijanja urednika IN4S Gojka Raičevića od strane maskiranih policajaca, od kojih je jedan pritom i vidno dokumentovan, nisu do kraja istraženi, već i da je sam proces opstruisan i ometan od strane crnogorskih vlasti.

Posle ovih napada, oglasila su se novinarska udruženja i sindikati, a nakon njihovih reakcija i osuda javnosti, čitav slučaj našao se i na sajtu Savjeta Evrope, gdje je ugroženost Gojka Raičevića procijenjena „stepenom 1“, što predstavlja najviši nivo. Ipak, zvanična Crna Gora do današnjeg dana nije preduzela nikakve konkretne korake i mjere u rešavanju slučaja.

Iako se na snimku jasno vidi registraciona oznaka automobilskog vozila iz kojeg izlazi policajac i udara Raičevića,  počinioci nisu kažnjeni, a u odgovorima Vlade Crne Gore koji je dostavila Savetu Evrope, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova na  poslaničko pitanje, iznet je niz bezočnih laži, kao i jeftinih, bezobraznih i providnih manipulacija. Više je nego očigledno da ti „odgovori“ ne predstavljaju ništa drugo nego pokušaj fabrikovanja istine, i to isključivo one  istine koja odgovora crnogorskom režimu, a pritom gazi i odbacuje činjenice i elementarnu logiku.

U odgovoru crnogorskom parlamentu, crnogorska policija navodi da je Raičević te večeri pružao fizički otpor policiji i da je, citiramo, „htio da prođe kroz kordon policijskih službenika, na način što ih je hvatao za rukave uniforme“, zbog čega je usledila fizička intervencija. Od svih iznijetih laži, ova je najbrutalnija, pogotovo kad se zna da je cijeli slučaj sniman i dostupan na Jutjubu. Osim toga, postavlja se pitanje na osnovu čega su iznijete ove neistine koje je potpisao direktor crnogorske policije Slavko Stojanović, kada u zvaničnom zapisniku, pred sudom, u izjavi policajaca eksplicitno piše da nisu bili napadnuti ili na koji drugi način omalovažavani od strane Raičevića.

Takođe, potpuna je neistina iznijeta i u odgovoru Savjetu Evrope, koji su se crnogorski zvaničnici udostojili da pošalju čak tri mjeseca pošto se ta institucija oglasila o ovom slučaju, gdje se navodi da Raičević nije uhapšen, nego je u svojstvu građanina bio na informativnom razgovoru, posle čega je pušten.

Postavljamo pitanje da li je crnogorska vlast smatra da je u njenoj viziji pravne države, zakonu odgovorne policije i na kraju krajeva, demokratije, uobičajena praksa da građanin sa informativnog razgovora izađe sa višestrukim povredama i da li je praksa da se građaninu na informativnom razgovoru oduzimaju telefon, novčanik i sva druga lična dokumenta? Da li je u skladu sa vrijednostima za koje se crnogorska vlast zalaže da građanin sa informativnog razgovora bude prebačen u klinički centar vozilom policije, kao što je to bilo u slučaju Gojka Raičevića?

Koliko kontradiktornosti ima u nemuštoj odbrani vlasti i pokušaju zataškivanja, potvrđuju izjave crnogorskog premijera, zamjenika i ministra unutrašnjih policija neposredno posle događaja, kada su horski i u više navrata tvrdili da nije prebijen novinar, već organizator protesta. Možda zato Savjetu Evrope ne priznaju da su pretukli novinara, jer ga u svojoj žestoko iskrivljenoj verziji istine tumače drugačije?

Bahat stav crnogorskih moćnika u državnim foteljama, koji se žargonski može tumačiti kao „Kada bijemo novinare (organizatore protesta), bijemo ih po zakonu“, mora dobiti najoštriju i najširu društvenu osudu, ali i pravni i discplinski valjan epilog – sve drugo višestruko je opasno i štetno za Crnu Goru i njene građane.

Ukoliko ostane na tome da niko nije kriv za prebijanje Raičevića, da ne postoji objektivna odgovornost ni samih izvršilaca, ni nalogodavaca ni vrha policije, pa iako se uvaži ideja vlasti da Raičevića niko nikada nije ni tukao, onda se uredniku IN4S legitimno stavlja meta na čelo i svaki naredni napad na njega zbog oštrog pera i borbe za pravednije i bolje društvo u Crnoj Gori, potpuno je legalan, legitiman i opravdan.

I ostali objektivni novinari, neistomišljenici režima i slobodnomisleći ljudi, postaju tako mete, kojima se može desiti da službenik policije sa fantomkom na glavi izađe iz automobila, mučki ih izudara, a onda se vrati u taj automobil i nastavi dalje, kao da ništa nije bilo, a da vlast to ili negira ili, još gore i poraznije, ali i očekivanije – aminuje. Takva atmosfera, složićete se, ne priliči društvu koje je demokratsko ili bi to htjelo da bude, ili se pak, takvim predstavlja.

Pošto je nedvosimsleno jasno i utvrđeno da su u ovom slučaju grubo prekršeni domaći zakoni i međunarodni kodeksi o tretmanu novinara, želimo ovim putem da informišemo javnost Crne Gore kako ne bi nasjela na još jednu bahatu laž, onemogućimo crnogorsku vlast da izmanipuliše Savjet Evrope kao jednu od najozbiljnijih evropskih institucija, ali istovremeno i zahtijevamo reakciju crnogorske policije u rešavanju ovog slučaja.

Nadamo se da će, za razliku od prethodnika, Goran Danilović kao novoizabrani ministar policije, pokazati odgovornost i predanost svom resornom poslu i da će ovaj slučaj, konačno, zarad dobrobiti Crne Gore, prava i pravde, završiti na listi prioriteta, a ne u fioci kao što se to do sada dešavalo.

Novinarska udruženja i sindikati novinara u Crnoj Gori i Srbiji i ranije su bila kolegijalni i reagovala povodom orkestrirane kampanje i fizičkih nasrtaja na Gojka Raičevića, a poučeni tim iskustvom, sigurni smo da će predstavnici esnafa i ovaj put, još agilnije i odlučnije stati u zaštitu prava novinara i reći „ne“ nasilju nad predstavnicima medija.

Tomislav Lovreković, novinar
Aleksandar Veljić, pisac, istoričar i predsednik memorijalnog centra „Holokaust“
Aleksandar Savanović, novinar „Dnevnika“ i poverenik NUNS-a za Novi Sad
Aleksandar Protić, producent i umetnik
Andrej Fajgelj, nezavisni intelektualac i politički aktivista
Ana Radmilović, književnica i kolumnistkinja
Anja Maljković, novinarka Radio „Signala“
Borivoje Rašuo, književnik i pesnik
Branimir Đokić, novinar „Franfurtskih vesti“
Branko Radun, politički analitičar
Budimir Ničić, urednik emisije „Slobodno srpski“
Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant
Vlada Arsić, kolumnista i pisac
Vanja Vojinović, urednica radio „Signala“
Gordana Ivković, novinarka
Dano Jukić, politički aktivista
Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik radio „Goraždevca“
Dejan Zlatanović, urednik „Srbin info“
Dragana Trifković, novinarka i direktorka Centra za geostrateška istraživanja
Dragana Zečević, novinarka „Večernjih novosti“
Dragoslav Ljubičanović, advokat
Dragomir Anđelković, politički analitičar
Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli“
Đorđe Dmitrović, dopisnik više listova iz Slovačke
Eržebet Marjanov, novinarka „Dnevnika“
Željko Đajić, urednik „Kosmopola“
Ivan Maksimović, novinar
Ilija Vuksanović, novinar „Srbin.info“
Igor Marinković, urednik portala „Pravda“
Jelena Petković, novinarka „Frankfurstkih Vesti“
Laslo Paracki, novinar
Ljubinka Račić, novinarka portala „Telegraf“
Marijana Lainović, urednica informativnog programa Radio televizije Vojvodine
Marko Prelević, urednik „Nedeljnika“
Milan Jovanović, novinar „Franfurtskih vesti“
Milena Vujović, urednica  „RTS-a“
Mihailo Medenica, novinar i kolumnista
Miša Đurković, politički analitičar
Milan Malenović, zamenik urednika „Tabloida“
Milan Milenković, urednik radija „Snaga naroda“
Miroljub Mijušković, novinar „Politike“ i bivši glavni i odgovorni urednik „Dnevnika“
Mladen Radulović, urednik portala „Kurir“
Osvald Tomović, urednik „Konkretno.rs“
Predrag Popović, novinar, pisac i poslednji urednik dnevnog lista „Pravda“
Saša Sekulić, bivši urednik radio „Gračanice“
Siniša Kostić, novinar „NS Reportera“
Slobodan Jovanović, urednik „Mediagroup021“ i dobitnik Novembarske povelje grada Novog Sada
Slađana Stojanović, novinarka „Kurira“
Slobodan Vladušić, pisac i nezavisni intelektualac
Stevica Deđanski, predsednik „Centra za razvoj međunarodne saradnje“
Srđan Furtula, izdavač i politički aktivista
Teša Tešanović, urednik emisije „Balkan info“