Novi svetski poredak i sloboda veroispovesti

Pogled na nekoliko rezolucija UN u vezi sa slobodom veroispovesti govori nam o onom što nas čeka ako zaživi UN model Novog svetskog poretka prema Bušovoj definiciji (govor iz 1991. – prim. Vizion.) (ni ostali modeli nisu bezazleni po hrišćane).

Na 73. plenarnoj sednici 36. zasedanja Generalne Skupštine među rezolucijama koje je usvojio Treći Komitet bila je br. 36155 –“Deklaracija o eliminisanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu religijskih verovanja”. Ako svetske nacije dođu pod kišobran UN, ovo će postati nepovredivi zakon. U članu 1, tačka 2 i 3, kaže se: “Niko ne sme da bude izložen pritisku koji bi ugrozio njegovu slobodu da se po svom izboru odluči za religiju ili drugo verovanje. Sloboda manifestovanja religije ili verovanja može se ograničiti samo zakonom kojim se štiti javna bezbednost, red, zdravlje, moral ili fundamentalna prava i slobode drugih”.

Iste ove reči pojavile su se i u drugom kontekstu. U Povelji o ljudskim pravima UN, u članu 15, tačka 3, stoji: “Sloboda manifestovanja religije ili verovanja može se ograničiti samo zakonom”. Reč “samo” čista je kozmetika. U stvarnosti, sloboda veroispovesti je zavisna ili uslovljena onim što je propisano zakonom. Činjenica je da zakoni mogu da se menjaju i da mogu da budu arbitrarni. Ako sloboda veroispovesti može da se proširuje zakonom, onda ona na isti način i da se ukine. Videli smo kako se u američkom zakonu menja smisao promenom smisla reči. Ovako UN stvaraju nezaustavljivog Levijatana.

Orvelovskim jezikom, prema Povelji o ljudskim pravima UN, ljudi će biti “slobodni” da ne veruju u ono u šta drugi veruju; biće “slobodni” da ne donose moralni sud ili na neki drugi način kritikuje bilo koje duhovno verovanje (skoro smo i došli do toga), a u interesu pluralističke većine, biće apsolutno prisiljeni da žive kao da njihova vera nije ništa više od krajnje privatne predrasude. Džon Vajthed, stručnjak za ustavno pravo i osnivač Raderfordovog Instituta, pominje neke primere: u Njujorku je direktor osnovne škole izgrdio petogodišnjaka zbog rasturanja “ilegalnih” letaka sa citatima iz Jevanđelja. U Arizoni su školske vlasti pokušale da spreče četiri devojčice koje su na školskoj predstavi pevale o Isusu. U jednoj drugoj školi nastavnik je ukorio dete koje je na ruci napisalo “Volim Boga”. Objašnjenje je bilo da je to “protivzakonito” i protivno ustavu SAD. Kad je Bog tako lako proteran iz drevnih škola u SAD šta tek treba očekivati od transnacionalne vlade koja čak nema iza sebe hrišćansko zaveštanje.

Možda nijedan sistem zakona jasnije ne postavlja pozornicu za progon hrišćana koga pominje Otkrovenje Jovanovo nego ovakve UN Povelje, deklaracije i rezolucije. Ovi lukavo sročeni zakoni – koje bi Malkolm Mageridž uključio u pojam “humanog holokausta” – nalaze se u stanju mirovanja sve dok ne budu aktivirani. A tada će zameniti građanska prava i Ustav SAD. Kada bi danas UN model Svetskog poretka porpuno zaživeo, hrišćanske slobode u kojima smo uživali više od 1000 godina na Zapadu bile bi okončane. Bio bi to smrtni udarac hrišćanstvu, ali koji bi danas sve jači antihrišćanski konsenzus jedva dočekao.

Tada bi svaka neuključiva vera ili verovanje u jedinstveno spasenje bilo krajnje uvredljivo za “jedinstvo u različitosti” i pozive za javni mir. Novi smanjeni i pripitomljeni hrišćani spolja se ne bi razlikovali od ostalih. Uistinu, jagnjad bi bila utihnuta. Hrišćane bi hapsili zbog “zločina mržnje” ako svoju veru propovedaju drugima. Temelji su udareni.

Politički korektna inteligencija, delajući kao naša javna savest, osudila je Jevanđelje Hristovo kao “seksističko, rasističko, antisemitsko, patrijarhalno, šovinističko i homofobično”. Ovi ljutiti glasovi neće se utišati dok se Jevanđelje ne preuredi po njihovim aršinima. Sve dok to sudski nije prekinuto, na Biblijama u motelima Nacionalnog parka Indijana stajalo je: “Upozorenje! Doslovno verovanje u ovu knjigu može ugroziti vaše zdravlje i život!” Biblija je nazvana “nasilnom, rasističkom i seksističkom bajkom”. Boga su nazvali “mačo muškarčinom i ratnikom… sklonom jedno ljudskoj rasi; koji ženu smatra podređenom muškarcu i sadistom koji je stvorio pakao za mučenje nevernika”. Kada je Ameriku sa njenom nekada velikom hrišćanskom tradicijom bilo tako lako preokrenuti, pod Novim svetskim poretkom taj proces bi prosto eksplodirao. A ipak većina hrišćana, uljuljkana u snove prošlosti, ne veruje u takve stvari sve dok im se ne dese ispred nosa.

Duhovno korektna verovanja

Jedna od opasnosti njuejdžerskog pokreta je u tome što je on savršena vera za globalizam. On se može sinkretizovati sa svakom verom sa izuzetkom pravovernog hrišćanstva. U njemu nema Strašnog Suda ili greha, ali on govori na privlačan način o svetosti prirode i iskri božanskog u ljudskoj rasi. On koristi “pozitivni” jezik i idealizuje ljudske potencijale. On je krajnje postmoderan i daleko atraktivniji posthrišćanskim generacija nego “zastarela” crkva. On je savremen, u modi, i politički korektan. On takođe učvršćuje planetarnu veru ili će se iz njega izroditi nešto što će to činiti – poput Gaje (čovek treba da postane mali bog u službi većem bogu – planeti Zemlji, koju oni zovu “Gaja” – prim. Vizion.). Ukratko, njuejdžerski poket, i njegovo dete, Gaja, vera da je naša planeta božansko živo biće, duhovno su korektni za Novi svetski poredak. Hrišćanstvo nije.

Generička duhovnost neophodna je da bi se različite, čak i suprotstavljene, kulture i vere stopile u jedno. Da bi svet postao jedno, religijske granice moraju se ukloniti. One se moraju srušiti poput Berlinskog zida u duhovnom ekvivalentnu slobodne trgovine na svetskom tržištu.

“Uvod u filozofiju sistema” Irvina Lasla, oprezno otkriva duhovnost koja odgovara svetskom poredku, mada on to ne kaže eksplicitno. Njegove reči ispunjene su prikrivenim značenjem: “Mi smo izabrali monizam, ublažen evolucionarnim, kategoričnim pluralizmom, kao naš osnovni okvir”. Laslo je ovako 1972. definisao akademskim jezikom, ono za šta će 10 godina kasnije Merilin Ferguson upotrebiti 300 strana u njenom njuejdžerskom manifestu i bestseleru “Vodolijina zavera”. U skladu sa Laslovom molbom, mediji su odigrali značajnu ulogu na polju propagande. U ovom slučaju pokrenuto je pitanje duhovne korektnosti.

Džozef Kembel daje primere nove duhovne korektnosti i ostaje prvi medijski ambasador generičke duhovnosti. Njegovi TV intervjui i serije predavanja, sponzorisani od strane Lorensa Rokfelera i drugih velikih fondacija, nemilice se prikazuju na javnoj televiziji. Izgleda da za ovog istaknutog medijskog gurua još nisu čuli samo hrišćani koji nisu svesni dešavanja oko njih.

Džozef Kembel govori o potrebi da se ustanovi jedinstvena mitologija na zemlji – ujedinjujuće religijsko iskustvo i univerzalna vera za sazrelu planetu. Kembelov rečiti i zreli sinkretizam vidi se kao pravo mirotvorstvo u svetu u kome nesklad potiče od nezrelih religijskih verovanja u kojima ljudi ne razumeju jedni druge. Oni su kao deca koja jedni na druge bacaju kamenje, primećuje ovaj mudrac. Oni moraju da prihvate ovo istinsko jedinstvo koje već leži pred njima, protičući nalik na univerzalni potok kolektivnog ljudskog iskustva. Njuejdžerski mislioci tu su da prihvate loptu koju im baca Džozef Kembel.

Snažni argumenti za zajedničku globalnu veru zasnovanu na zajedničkom mističnom iskustvu nastavljaju da se množe, od TV emisija do knjiga na bestseler listi “Njujork Tajmsa”. Duhovno korektni vide globalnu veru kao poslednju nadu za spas čovečanstva. Oni čekaju svojih pet minuta pod kišobranom Novog svetskog poretka. Hrišćani neće proći tako dobro u vremenu koje će možda biti kraj istorije, baš kao što nas Sveto Pismo upozorava svih ovih vekova. Drugi izraz za duhovno korektne je “oni koji su pali”, ili veliki otpadnici.

I zaista, današnja Amerika je mnogo drugačija od one koja je postojala dva veka, do pre samo dve generacije. Ono što smo izgubili odbacivši hrišćanstvo nemerljivo je. Dokazi su svuda oko nas. Na sve to nas je upozoravalo Sveto Pismo – epidemija AIDS-a, gubljenje uloge porodice, homoseksualna revolucija – između ostalog. Naše parade homoseksualaca daleko su veći događaji od bilo čega što slavi čistotu i dobrotu. Već smo na putu moralnog i duhovnog propadanja što je suštinska prethodnica Novog svetskog poretka. Ovo briljantno iskonstruisano rešenje za svetske probleme uistinu će biti đavolova najveća pogodba – pogodba za samu planetu.