Нови расни немири у САД
1 min read
Мурал с ликом Брионе Тејлор у Луивилу (Фото EPA-EFE/Jim Lo Scalzo)
„Где је правда за Бриону Тејлор?”, узвикивали су демонстранти у Луивилу након што је порота одлучила да одбаци оптужбе против полицајаца који су 13. марта усмртили младу Афроамериканку у њеном дому.
Уследили су протести који су се прелили у Њујорк, Вашингтон, Атланту и Чикаго. У Луивилу, највећем граду савезне државе Кентаки, уведен је полицијски час, али то није спречило немире током којих су из ватреног оружја рањена два полицајца и приведене десетине грађана. Полицајци нису животно угрожени, а осумњичени је, јавља Би-Би-Си, притворен.
Ванредно стање проглашено је због могућих немира, а уз колеге у плавим униформама на улицама су и припадници Националне гарде. Упркос томе, и након што су упуцани полицајци градом је незадовољство исказивало неколико хиљада људи, које је Енди Бишир, гувернер Кентакија, позвао да се разиђу.
„Знамо да насиље никада не може бити одговор на насиље и наше мисли вечерас су уз рањене полицајце и њихове породице. Молим вас, идите кући”, рекао је гувернер.
Али, његове речи нису умириле бес Афроамериканаца и људи широм Америке који их месецима подржавају на антирасистичким протестима. Два „најзапаљивија” случаја били су полицијско усмрћивање Џорџа Флојда у Минеаполису, а затим рањавање Џејкоба Блејка у граду Кеноша. Против полицајца који је Блејку пуцао у леђа, оставивши га вероватно заувек у инвалидским колицима, није подигнута оптужница.
Смрт двадесетшестогодишње Брионе Тејлор нова је у низу трагичних смрти Афроамериканаца у рукама полицијских снага. Она је била медицинска сестра. Није имала кривични досије. Умрла је у свом дому.
У ноћи 13. марта у њену кућу упала су три полицајца. Стигли су с налогом за претрес који им омогућава да на приватни посед уђу без упозорења. Мислили су да ће у њеном дому пронаћи дрогу. Истражитељи су сумњали да је осуђени дилер, бивши партнер Тејлорове, користио њену адресу за пријем пакета. Њена породица верује да полицајци нису тражили њу или њеног садашњег партнера, већ осумњиченог, који је већ био у притвору и уопште не живи у том стамбеном комплексу.