Нова књига Веселина Мишнића: Златна прашина безвремености
Пише: Војислав Гледић
Нова књига Веселина Мишнића, под насловом ,,Златна прашина безвремености“, има и поднаслов који гласи ,,Критика – есеји – прикази“, а објављена је у оквиру издавачке дјелатности ,,Нове артије“ из Параћина. Ова књига представља, заправо, зборник текстова које је аутор писао и објављвао током периода од десетак година (од 2011. до 2021). Сада су ти текстови повезани у једну хронолошки и органски повезану цјелину која представља ново, самосвојно књижевно остварење.
Помно пратећи књижевну продукцију, као и сликарску активност, Мишнић је непрекидно и неуморно биљежио само она умјетничка остварења за која је сматрао и процјењивао да представљају дјела од трајнијег значаја. У огромној савременој продукцији, на свим подручјима друштвеног живота, заиста је веома тешко издвојити и зналачки процјенити дјела која заслужују да им се посвети посебна пажња. Стога је требало стално помно пратити књижевну продукцију, као и ликовне изложбе. Од читавог тог заиста изузетно богатог и разноврсног мноштва објављених дјела аутор се опредијелио да се позабави приказом или есејистичким разматрањем само оних остварења која се истичу својим посебним умјетничким квалитетом. Ако се само укаже на чињеницу да се у овом Мишнићевом зборнику налази преко четрдесет аутора, то довољно говори о обиму посла којег се прихватио. Навешћемо овдје само имена аутора (књижевника, пјесника и сликара) о којима Мишнић пише. То су сљедећи ствараоци: Милош Јанковић, Момчило Јокнић, Ивана Михић, Миленко Чуровић – Кичански, Александар Чотрић, Зоран Антовић, Наташа Журић, Милко Грбовић, Богић Ракочевић, Милош Шћепановић, Жељко Ђуровић, Славко Потпара, Милисав Миленковић (два приказа), Славица Јовановић/Голуб Јашовић, Јованка Николић, Снежана Ћосић, Миладин Берић, Будо Цетињски (два приказа), Биљана Хукић, Јован П. Поповић – Цуца, Александар Сокнић, Милан Тодоров, Весна Убавчић, Чедна Радиновић Лукић (два приказа), Дениса Кондић, Момчило Јокнић, Ранка Тодоровић Грубешић, Раденко Бјелановић, Гордана Срећковић, Гроздана Лучић Лалић, Неда Гаврић, Дејан Бабовић, Оливера Шестаков, Младен Несторовић, Милан Јокнић, Ивана Стаменковић – Зива, Милић Радевић, Татјана Вујовић Костић, Смиљана Божић и Соња Серафимовска.
У наставку нећемо наводити наслове књига које Мишнић разматра, нити ликовних изложбе које је обухватио у својим приказима, јер би то захтијевало велики простор и исцрпну анализу. Међутим, овдје треба само нагласити да Мишнић захвата упечатљиве детаље, приликом анализе садржаја појединих романа, приповједака, пјесама или слика, које подробније обраћује као повезане цјелине. Њега, прије свега, интересује општи, цјеловити утисак о дјелу, његовом садржају, значају и умјетничком домету. То су, уосталом, биле основне побуде и стваралачки квалитети свих дјела које је Мишнић узео у свом опсежном разматрању.
У продужетку дајемо сажети књижевни потрет аутора књиге ,,Златна прашина безвремености“. Веселин Мишнић је рођен у Колашину, гимназију завршио на Цетињу, а студирао у Београду. Кратко је радио као професор у Цетињској гимназији. Члан је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије, у коме има статус ,,истакнутог умјетника“. Објавио је преко четрдесет књига у различитим књижевним жанровима (романе, поезију, приповјетке, афоризме), а бави се и књижевном и ликовном критиком. Превођен је на многе свјетске језике. Заступљен је у многим значајним антологијама свих књижевних области којима се бави. Добитник је низа књижевних награда (Ристо Ратковић, Радоје Домановић, Драгиша Кашиковић, Војислав Брковић, Печат кнеза Лазара, Симо Матавуљ, Милан Ракић и друге). Данас живи и ствара у Београду.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
