Није ово 1946. година

Пише: адвокат Владимир Ђукановић

Без да се лажемо, јасно је да је идеолошки поглед данашњих блокадера апсолутно комунистички и то у оном најгорем тоталитарном смислу. Када то кажем мислим и на могућност самокритике која је у њиховим редовима у потпуности искључена. Данашњи блокадерски покрет сличан је Комунистичкој партији Југославије с почетка двадесетих година прошлог века када се тврда струја југословенских комуниста жестоко обрачунала са онима који су заговарали дијалог са неистомишљеницима.

Та тврда струја је заговарала револуционарне методе које је касније применила и који су довели до забране партије од стране Краља Александра. Они су дочекали њихових пет минута после Другог светског рата када су као победници у братоубилачком рату помогнути совјетским тенковима заузели све полуге власти и када су завели у првих неколико година тотални терор над свима које су означили као класне непријатеље, припаднике буржоазије, угњетавање радничке класе, реакционаре… Отимали су људима имовину, одузимали им грађанска права, стрељали, затварали, прогласили су Броза за врховног Бога и свима нам говорили да Бог не постоји, малтретирали су свештенство, бријали калуђере и свештенике, убијали владике, измишљали црквена удружења… Све то имамо данас на делу и опет најпре све то чине неке минорне групе. Но, они чекају њихових пет минута и сањају да дођу у позицију њихових прадеда који су малтретирали грађанство. Метод доласка на кућне адресе су управо комунисти увели када су желели да дискредитују неког угледног човека. Обично би довели руљу полуписмених испред његове куће да узвикује пароле и да вређа домаћина. Веома често су ту доводили и оне које је сам домаћин запошљавао и дао им могућност да зараде и да хране породицу.

После пира испред домаћинове куће наступала би ОЗНА која би или ухапсила домаћина, а неки народни суд би донео одлуку да му се отима сва имовина и да се он и његова породоца избацују на улицу. Негде је то намера и ових данас што долазе на врата неистомишљеника. Циљано то раде како би застрашили породицу, како би ставили у изглед да су они ти који се питају о вашој судбини и да ће ускоро они одлучивати о вашем животу или смрти. Разлика између ових савремених бољшевика и оних који су то после рата чинили само је у седишту централе. Некадашњим комунистима то је била Коминтерна у Москви, а овима данас је централа АНТИФА покрета да ли у Вашингтону или Бриселу, сасвим је свеједно. Идеологија и методи су исти. Ипак, морају да знају, ово није 1946.година, нити су они у прилици да преузму власт. Неће ни бити, јер предратни комунисти су још и имали некакву Боже помози подршку у народу, чак су и пре забране побеђивали на локалним изборима. Били су озбиљна организација и радили су на идеолошком образовању чланства. Што би се рекло, политички су били писмени. Ови данас су апсолутно необразовани и политички су неписмени, а осим екстремних појединаца који храброст смеју само када су у чопору да искажу, немају ни приближно ту храброст. Напротив, мало кад им се подвикне подвију реп. Једино што имају је снажна медијска логистика, што на друштвеним мрежама, што у мејнстрим медијима, но то не помаже. Некадашњи комунисти су имали неку ”светињу” за коју су се борили. Сањали су о светској револуцији, желели су да Америка и Енглеска буду земља пролетерска. Ови данас, осим што су усвојили методе и идеологију, суштински ни не знају за шта се боре. Да их питате шта би они радили да се домогну власти, појма немају да вам кажу. Без циља, без плана, али пуни мржње која из њих кипи. Е зато неће моћи да се понови 1946.година. Зато неће моћи нека нова ОЗНА да стреља и затвара људе само зато што је неко уперио прстом у свог комшију да га прогласи народним непријатељем. Ипак је ово у срцу и души светосавски народ који жели да сачува своју традицију, да поштује породицу, породичне вредности, да љуби ближњег свог, да поштује кумство, комшију, рођака, земљу коју обрађује, власт од Бога која му је дата.