„Nezavisnost“ progutala skoro 12 milijardi direktnih investicija: Doktore, ima li ovoj ekonomiji spasa? Prvi dio!

Piše: V. D.

Crnogorska ekonomija je za 14 godina nezavisnosti progutala evedentiranih 11.8 milijardi direktnih stranih investicija što je na nivou 25% BDP-a za ovaj period ili skoro tri sadašnja BDP-a.

Treba imati na umu da je progutala sigurno još nekoliko milijardi uloženih prije svega u nekretnine koje nisu zabilježene zvaničnim statistikama.

Ista ekonomija je u istom periodu progutala minimum 4.5 milijardi doznaka naših radnika koji rade u inostranstvu (neke procjene govore o 1-1.5 milijardi više).

Ista ekonomija je progutala minimum 1.2 milijarde zarada pomoraca (neke procjene ovo podižu za duplo).

Ista ekonomija je progutala znatna sredstva uložena prije desetak godina u hartije od vrijednosti. Jugoistočna Evropa je imala prosječan rast aviosaobraćaj i turizma u ovom periodu koji je izraženo u procentima dvocifren na godišnjem nivou. To je pratila i Crna Gora i taj dio je progutan – amortizovan.

Dakle barem pola BDP-a mi koji smo generisali stigao je direktno sa strane. Oko jedne trećine je generisao turizam. Tek je ostala šestina nešto što smo sami privrijedili. I do čega smo došli? Do ruba bankrota javnih finansija (mislimo i preko ruba) i do osmogodišnje stagnacije prihoda (realnog pada) i radnika i penzionera. Došli smo i do pada zaposlenosti.

I ne nije korona jedini uzrok jer svi fundamentalni parametri su počeli da padaju još 2018. godine što smo pokazali na osnovu analize depozita u bankama (građana i privrede).

Ovakva dotirana privreda je gotovo u konstantoj krizi koja samo mijenja ruho. 2007. smo imali pregrijavanje ekonomije zbog rasta nekretnina i pratećih dugova te zbog berzansog balona. 2009. nas je okačila kriza indukovana na Zapadu zbog pada Liman braders-a i hipotekarnih kredita kada smo morali da djelimično privatizujemo Elektroprivredu. 2012. je regija došla u novi talas krize.

Tada vlada Mila Đukanovića pravi jednu od najgorih odluka po građane: ulagati u infrastrukturu i tako pumpati BDP (ulaganje u sebe i svoje tajkune) uz žrtvovanje standarda građana (pad realnih prihoda). Ovu odluku je još u goroj beskrupuloznijoj formi nastavila najgora vlada Crne Gore ikada ova Duška Markovića.

Nova perfektna korona kriza je stigla. Otanjeli su novčanici građanima. Teret krize se ponovo pokušava prenijeti na građane, zaduženje veliko ne dozvoljava alternativne načine finansiranja državne kase. Ne postoji ideja kako iz ovoga stanja da se iznađe. Problemi se guraju pod tepih da bure drži vodu dok izbor odu. Tako više ne može. Pokušaćemo da damo odgovore na neka od fundamentalnih ekonomskih pitanja a i na neke od totalno promašenih ekonomskih koncepata koji se promovišu ovih dana.

Grane privređivanja i mjere vlade u cilju izbjegavanja ekonomskog kolapsa

1. Turizam je 25-33% CG ekonomije. Jedina je privredna grana koja djeluje i koja postoji na međunarodnom tržištu. Da li se subvencijama turizma može spasiti i oporaviti ekonomija? Odgovor je NE! Promjena koncepta podrške turizmu unekoliko može popraviti stanje ali ne i dati izlazak iz ekonomske rupe. Zašto? Pojedini oblici turizma već ubiraju velike povlastice. Hoteli sa dosta zvjezdica imaju smanjen PDV što omogućava ogroman prostor za malverzacije. Tzv. kondo hoteli (stambene zgradurine sa nekoliko hotelskih soba) po istom pravilu imaju ogromne (nezaslužene) privilegije. Korona subvencije su ponovo usmjerene na bogate. Nešto se može učiniti time što bi se subvencije ponarodile odnosno obezbjedila subvencije za izdavaoce privatnog smještaja i druge. Na ovaj način bi dio ekonomskih mjera bio usmjeren prema sirotinji a turizam je (htjeli mi to da priznamo ili ne) ventil za sirotinju.

Dakle, promjena politike može unekoliko da pomogne siromašnijim građanima i malim turističkim preduzetnicima da prežive narednih par godina.

2. Poljoprivreda i IKT. Da li ove grane mogu da budu game changer-i i da nas izvedu iz krize? Odgovor je NE. Poljoprivreda je grana koja zapošljava radnu snagu sa niskim primanjima. I jedna i druga grana su inercijalne, zahtjevaju dosta preduslova da bi se pokrenule. Dakle u kratkom roku do jedne godine ove grane mogu samo donekle da budu supstitucijske (da zamjene dio uvoza) ali nikako da preokrenu privredna kretanja. Mnogo pameti, sloge, sreće pa i vremena je potrebno za preokret u ovim oblastima. Poljoprivredom se upravlja katastriofalno u doba propagande na nivou „agrosaznanja“ država nominalno ulaže dosta sredstava a rasta poljoprivredne proizvodnje nema. Postoje mnogi katastofalni efekti. Naše klanice kolju više mesa a proizvodnja mesa opada. Frapantno. Ovdje ne pominjemo Abu Dabi fond i ostale promašene investicije koje su završile u tajkunskim džepovima.
3. Ostale supstiucijske privredne grane. Često se pojavljuju ideje da ćemo „čudo napraviti“ ako izvršimo supstituciji uvoza izvozom. To je jedan od najnižih nivoa ekonomske politikea a i 70tih godina prošlog vijeka je pokušan i u komunizmu. Jedina prednost podrške supstituciji je neko malo uvećanje zaposlenosti ali stvarno ekonomski efekat ne može biti veći od par miliona ii desetina miliona na rok od nekoliko godina. Naše dubioze su na nivou milijarde i više evra.
4. Energetika. Ona ima (ili je imala) potencijal. Mnoge nerazumne odluke prije svega subvencije politici „rijeku u cijevku“ su donijele više štete (svima) i koristi samo pojedincima. Nova vlast će morati dobro da zasuče rukave i potraži novi model podrške energetici i na kraći i na duži rok.
5. Država se odrekla monetarne politike. Politika subvencija i podrške kreditiranju će u narednom periodu biti ograničene javnim dugom i nespremnošću bankarskog sektora da ulaže. Još gore od svega i dalje vlada diluje nekretnine (1000+) i slične podrške svojim tajkunima bez ideje kako stvarno (ako je na dnu kase ostala neka para) može da podrži veći broj (malih) privrednika i građana.
6. Rezanje troškova. Najviše se može uštedjeti na neproduktivnom troškovima kao što su automobili, političke partije itd. Ekonomska politika je toliko loša da će svaka intervencija na fond plata (osim onih najvećih funkcionerskih preko recimo 1200 ii 1500 evra) imati uticaj na smanjivanje tražnje. Smanjivanje tražnje može da generiše krizu na krizu i masovna otpuštanja na primjer u trgovini. O ovoj problematicu u drugom dijelu više.
7. Mjere pravilne fiskalne politike mogu da imaju neki efekat. Ona mora biti provedena sa mnogo znanja. Ako se oporezuju bogati oni imaju resurse da pomjere kapital čime se može više izgubiti nego dobiti. Ipak će se poreska politika morati izmjeniti kako bi više plaćali oni koji imaju mnogo nego oni koji nemaju ništa ili imaju malo. Takođe moraće se razviti sistem poreskih vaučera kojima bi se neke grane i aktivnosti (npr. zapošljavanje) pomagali bez direktnog kreditnog finansiranja. Od svih pomenuti mjera ova može da ima najveći efekat. Ipak efekat ove mjere u prvoj najkritičnijoj godini nije veći od 10 miliona! Na srednji rok već može biti zamašnije.

U nastavku – što će se dogoditi i kakav je izlaz!