• Друштво

Незапосленост никад већа: У Црној Гори без посла 50 000 грађана

5 година ‎ ИН4С

Управа за статистику публиковала је јуче најновију анкету у којој је констатовала да је у трећем кварталу године у Црној Гори активног становништва, односно радно способног, било 266 хиљада од којих је 215,5 хиљада или 81 одсто запослених и 50,6 хиљада или 19 процената незапослених лица.

Илустрација

Последњи подаци из Анкете о радној снази показују да је ситуација на црногорском тржишту рада алармантна, јер су сви параметри који се тичу запослености у паду, а раст незапослености видљив је и голим оком, указују саговорници Дана.

Управа за статистику публиковала је јуче најновију анкету у којој је констатовала да је у трећем кварталу године у Црној Гори активног становништва, односно радно способног, било 266 хиљада од којих је 215,5 хиљада или 81 одсто запослених и 50,6 хиљада или 19 процената незапослених лица.

“Број запослених у односу на претходни квартал смањен је за 4,9 одсто и у односу на исти квартал претходне године биљежи пад од 15,2 процента. Број незапослених у односу на претходни квартал повећан је за 24,3 одсто, и у односу на исти квартал претходне године биљежи раст од 10,7 одсто”, наводе у Управи.

Неактивно становништво чини 234,9 хиљада лица.

“Број неактивног становништва у односу на претходни квартал повећан је за 0,6 процената, и у односу на исти квартал претходне године биљежи раст од 17,5 одсто. Стопа активности за трећи квартал 2020. године је 53,1 одсто, стопа запослености је 43, стопа незапослености је 19 и стопа неактивности је 46,9 одсто”, указују у Управи за статистику.

Према ријечима Сандре Обрадовић из Уније слободних синдиката, иако смо у Црној Гори навикли да се са статистиком нашалимо и кажемо „статистика наша дика, што пожелиш то наслика”, у тренутној ситуацији имамо стање на тржишту рада које је немогуће уљепшати.

Она истиче да смо неспремни дочекали кризу коју је донијела корона, те да се показало да нисмо развијали одрживу и стабилну, већ економију која је била на крхким ногама.

“Ми смо угасили гиганте или је у тим предузећима остао мали број људи. Привреда нам има сезонски карактер и ево једна криза је срушила све што смо мислили да смо саградили. Нама огроман број људи ради у такси службама, локалима, угоститељству и када немате госте, они остају без плате, примања, тако се клизи у сиромаштво”, оцијенила је Обрадовић.

Сматра да је помоћпривреди била слаба, а реално није се више могло ни очекивати јер је држава такође у проблему.

“Поред људи који су остали без посла, у великом броју имате и оне који се никада нијесу водили као запослени, а то је сива зона, а ту говоримо о десетинама хиљада људи. Њих је ова криза дефинитивно покосила, али њих чак нема ни у статистикама. Дефинитивно ова криза је последња опомена да се нешто мора мијењати набоље и да се у средиште система мора ставити човјек, а не крупни капитал јер не стварају они добит, неко марљиви радници”, истакла је Обрадовић.

Синдикат управе и правосуђа предложио је да у складу са препорукама Европске конфедерације синдиката (ЕТУЦ) послодавци предузму све мјере да терет епидемиолошке кризе не пада на осиромашено грађанство, да се задрже сва тренутна примања и омогући финансијска потпоратешко обољелим и њиховим породицама, а које живе у условима сиромаштва.

“Да се координисаном акцијом послодавца, јавних предузећа, Привредне коморе Црне Горе, синдиката, Уније послодаваца, Црвеног крста и полумјесеца и других релевантних субјеката обезбиједе неханизми заштите и помоћи запосленима и свим грађанима у погледу побољшања материјалног и здравственог стања, како кроз редовна мјесечна примања, субвенционирање незапослених, смањење цијена основних животних намирница и мјесечних рачуна за утрошену електричну енергију и воду”, наводе у синдикату.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: