Neue Zürcher Zeitung (NZZ): Kako je seljak iz Berna postao jedan od najvećih trgovaca oružjem na svijetu

Jedan švajcarski biznismen prodaje oružje po celom svetu. Zbog čega ga motre i USA obaveštajne službe. Tragom tajanstvenog Heinricha Thometa.

Bilo je to rano popodne, kad je u albanskom zaleđu jedan crveni nisan patrol na usamljenom, seoskom putu izgubio kontrolu. Sleteo je sa ceste i prevrnuo se. Vozač, biznismen pod imenom Kosta Trebicka, je ispao iz auta. Spasilačke ekipe su njegovo telo našle 40m daleko od auta. Trebicka je umro na licu mesta. Pored njega, u šljunku, lovačka puška.

Nesreća se dogodila 12. septembra 2008, u blizini seoca Gjergjevice. Koji dan kasnije su istražni organi saopštili da je vozač kriv za svoj udes: manevrirao je trzajući sa autom a nije bio vezan, bio je u lovu. Samo: toj službenoj verziji nisu baš svi poverovali.

Prvo: džip se prevrnuo na putu koji je prav kao strela. A nije bilo ni jednog svedoka nesreće. Nedelju dana posle udesa su na hiljade Albanaca demonstrirali zahtevajući fer istragu smrti Trebicke. Jedan od najvećih medija je naslovio velikim slovima: “To je bilo ubistvo”. A ta se glasina drži do danas. Jedan visokorangirani albanski političar je istragu nazvao “farsom” a istražne organe zadužene za ovaj slučaj “totalno korumpiranim”.

Ovoliko buke nije bilo slučajno oko ove priče. Kosta Trebicka nije bio bilo koji biznismen nego krunski svedok u milionima teškoj priči o prodaji oružja. Deal je bio tako spektakularan da je jedan holivudski producent iz ovog slučaja napravo igrani film. A u centru svega: jedan Švajcarac. Heinrich Thomet, seljački sin i biznismen iz Riedbacha kod Berna. Koji je izgleda bio deo ovog deala.

Takođe involvirani: dvojica momaka, drogeraša iz Mijami Biča, municija iz Kine, albanski političari, rat u Avganistanu. I Kosta Trebicka, mrtvac sa seoskog puta. Više uključenih u priču je kasnije bilo poosuđivano. Thomet  nikad ni optužen. On je stalno negirao da je ikad imao išta sa time.

Ko je taj čovek i kako je moguće da tako malo o njemu znamo?

Heinrich Thomet, 53 godine, je moćni globalni igrač u internacionalnom biznisu sa oružjem. Njegovo ime svako malo ispliva u spektakularnim dilovima sa oružjem po celom svetu. On je jedan neupadiv tip, koji je već u ranoj mladosti izgradio veliku švajcarsku oružanu firmu. Bio je potom optužen da švercuje oružje, osumničen da je potkupio izraelskog oficira i potpao pod lupu američkih obaveštajaca.

Danas ga smatraju za “jednog od najvažnijih trgovaca oružjem poslednjih 40 godina”. Tako ga opisuj Aendrew Feinstein autor i ekspert za globalni biznis sa oružjem. Lukav je i ćutljiv. Da bi smo mu došli na trag, morali smo mesecima da istražujemo.

Njegovi poslovi su se začeli u rodnoj kući u Ridbahu, zaseoku na krajnjem zapadu kraj grada Berna. Thomet je seljak, kao i otac mu. Ali kad mu je jedan drug položio za zanat oružara, njih dvojica osnivaju odmah firmu. Thometu je samo 20 godina. Zajednička firma se zove Comando Arms. Svrha osnivanja: import-esport vatrenog oružja i opreme.

Ta mala radnja, osnovana 1988. na očinskom seoskom gazdinstvu, je početak njegovog uspona u internacionalni svet trgovine oružjem.

Kad je nešto kasnije njegov mladi prijatelj napustio “Comando Armas”, Thomet nalazi novog partnera. Taj se zove Karco Bruger i on u Spiezu osnivaju fabriku oružja Brügger & Thomet. On tada ima tada 24 godine. U početku proizvode prigušivače za različite policijske jedinice. Kasnije firma proizvodi i sopstveno oružje: mašinke, snajpere, bacače suzavca.

Ta fabrika postoji i danas, pod imenom B&T, u Thunu. Ima oko 100 zaposlenih i jedna je od najvećih izvoznika ratnog materijala u Švajcarskoj. Od 2005. Thomet sa njom nema više ništa a njegov dotadašnji partner ne želi reč da prozbori o Thometu.

Uskoro Thometovi poslovi bivaju internacionalni. U to doba ga bije glas bonvivana koji često menja veze. U Riedbachu ga svako malo viđaju sa nekim novim, skupim automobilom. Njegov “Comando Arms” više puta mijenja ime da bi na kraju postao “BT International”, kako se i danas zove, smješten u veleprostoru Berna, gde se Thomet još može sresti. Ali njegova familija živi u inostranstvu.

Savezno tužilaštvo vodi istragu

Sa “BT International” je Thomet – ili je bio – deoničar u firmama u različitim državama. To je isprepleteni konstrukt uz čiju pomoć on mešetari širom sveta sa oružjem. Reklamna brošura iz 2005. godine lista kćeri “BT International” u Albaniji, Bugarskoj, Izraelu i Ukrajini. Sem toga on je u Izraelu osnivač firme “Talon” koja je specijalizovana za trgovinu oružjem i bezbednosnim materijalom. Oko ove firme se vrti jedan od od svakojakih misterioznih Thometovih biznisa.

Po izveštaju Amnesty International iz 2006. godine Thomet sa “Talonom” prebacuje oružje iz Srbije i Crne Gore za Irak. Poslove vodi bivši vojni ataše Izraela u Švajcarskoj. Protiv koga se u Izraelu kasnije vode istragu zbog korupcije. Thomet ga je izgleda podmitio.

U optužnici iz 2011 se pominje poklonjeni  Land Cruiser i uplata od 30.000 franaka ženi vojnog atašea. Izraelac je sklopio sporazum sa svojim državnim tužilaštvom. Koje potom ukida optužnicu za korupciju. Thomet na pitanje o ovome kaže: “Nije bilo podmićivanja.”

U Švajcarskoj se aktivira Savezno Tužilaštvo i pokreće predistragu zbog mogućeg prekršaja Thometa protiv zakona o ratnom materijalu, koja biva okonačana bez rezultata zbog nedostatka dovoljno dokaza. Thomet ostaje neokrnjen.

I to je šema koja se ponavlja kroz ceo njegov život: ljudi u njegovij okolini stupaju u konflikt sa zakonom, ali njegov košulja uvek ostaje čista. I u njegovom najsenzacionalnijem biznisu, dilu sa oružjem ravnom holivudskom.

„Uljudni Švajracar“

Jun 2006, na Eurosatory sajmu severno od Pariza, jednom od najvećih sajama naoružanja na svetu. Proizvođači sreću oficire, biznismeni predstavnike vlada. Airbus prezentuje prototip svog novog borbenog helikoptera a švajcarski oružani koncern Ruag svoju municiju za snajpere.

I Thomet je na sajmu. Predstavnici armija različitih država svraćaju. Muškarci u belim odorama, karakterističnim za Arabsko poluostrvo, se smenjuju kod njega. Jedna mlada žena servira šampanjac i meze.

Tako priča čovek, koji je tog dana takođe bio Thometova mušterija: David Packazu iz Majami Biča, novajlija u svetu trgovaca oružjem. Njihov sastanak traje nekih pola sata i na Packouza ostavlja trajni utisak.

“On je jedan vrlo uljudni Švajcarac, koji nastupa vrlo profesionalno”, kaže on na telefonu za NZZ. “Thomet se ne smeje puno, ali to zato što je jelte Švajcarac.”

Packouz je rano, preko prijatelja iz detinjstva koga zna iz židovske škole, ušao u svet trgovine oružjem. David Packouz i Efraim Diveroli su bunotovnici protiv židovske religije. Pušeći marihuanu se vuku ulicama Majami Biča Četiri godine mlađi Diveroli regrutuje finalno Packouza za svoju firmu AEY, u kojoj je i jedini zaposleni. Momci prodaju oružje i municiju vladi USA. A njihova roba često završi i u regionima, u kojima se dešavaju konflikti.

Radi se o uobičajnom postupku u američkoj spoljnoj politici: USA vojska vršii obuku lokalnih snaga bezbednosti u zemljama poput Iraka ili Avganistana i daje im oružje i municiju. Na taj način te snage trebaju korak po korak da opet preuzmu kontrolu nad zemljom. USA  ministarstvo odbrane redovno za takve potrebe raspisuje tendere preko interneta. Packouz i Diveroli su se preko svoje mini-firme rano specijalizovali za upravo ovaj biznis i zaradili veliki novac.

Oružje grebu po celom svetu. A jedan od njihovih najboljih liefranata je Thomet. Packouz priča danas kako Thomet ima najbolje moguće veze sa raznoraznim vladama. A posebno je dobro umrežen na Balkanu.

Godinu dana posle susreta na sajmu naoružanja u Parizu Diveroli i Packouz planiraju svoj najveći biznis. U januaru 2007 armija USA proglašava AEY za glavnog liferanta municije za Avganistan.

Narudžbenica je gigantska i za vladu USA enormno bitna. Radi se o obuci i naoružavanju avganistanskih oružanih snaga, ne bi li se USa vojska mogla vratiti kući. Volumen narudžbenice: 298 miliona dolara. Efraim Diveroli, CEO firme AE, u tom momentu ima 21 godinu. Njegov poslovni partner David Packouz ima tada 24.

Avganistanski dil ove dvojice mladića podrazumeva preko 50 vrsta municije: za puške, pištolje, mašinke. Uz to i ručne granate, municiju za tenkove i još ponešto. A avganistanska vlada koristi municiju iz bivšeg SSSR, zato AEY mora da liferuje 100 miliona komada municije za kalašnjikove.

U tom momentu se u igru uključuje Thomet. On zna gde da za AEY nabavi najjeftiniji kalašnjikov-municiju. Njegov liferenat se zove MEICO, državna firma za izvoz oružja Albanije. Ta zemlja je pod komunističkim diktatorom Enverom Hoxom bila do zuba naoružana. Arsenal albanskog naoružanja se principijelno sastoji od sovjetskog i kineskog oružja. Kad se režim Hoxe 1991. raspao, u Albaniji je ostala gomila beskorisne municije. Ili: raj na zemlji za biznismena tipa Thomet.

Ali za Diveroli i Packouz tu nastaje i problem: ugovor sa USA armijom zabranjuje trgovinu kineskom municijom. Razlog za to je embargo na oružje iz Kine uveden posle masakra na Trgu Tiananmen. Sto miliona komada municije iz Albanije su kineska proizvodnja, i to evidentno: sve lepo spakovano u drvenim sanducima ispisanim kineskim pismom.

Da im ne bi propao posao od 300 miliona, Diveroli i Packouz pokušavaju da sakriju poreklo municije. Njihova ideja glasi: da tone municije prepakuju u neutralne kartonske kutije. I za taj posao angažuju lokalnog biznismena Kostu Trebicka.

Tako u igru ulazi čovek, koga smo na početku teksta našli mrtvog. A koji ovu mahinaciju AEY obelodanjuje javnosti.

Učesnici dila za Avganistan: Trebicka, Diveroli, Packouz

U jednom telefonskom razgovoru između Diverolija i Trebicke, koji je tajno snimljen a redakcija NZZ poseduje kopiju, ova dvojica biznismena pričaju o saradnji sa albanskim službenicima. Prevod jednog kraćeg segmenta:

Diveroli: Ja uvek radim sa Henrijem (Thometom). Ja moram da sa njim radim.
Trebicka: Razumem.
Diveroli: Nisam ti ja kao Henri. Ne umem ti ja sa mafijom i svim tim prokletim Albancima da izigravam majmuna. Ne mogu da igram tu mafijašku igru. Ja sam USA biznismen. Radim za Vladu. Svi me posmatraju. Pinari, šef MEICO, njemu trebaju takve face kao što je Henri, kao posrednik, koji se brine o njemu i njegovim pajtašima. To se mene uopšte ne tiče. Ne želim o tome ama baš ništa da znam.

U jednom dahu Diveroli priča o albanskim državnim činovnicima i mafiji. Sa ovim snimkom u ruci Trebicka se javlja lokalnoj albanskoj štampi. A potom i “New York Times-u”. Čime puca mega-skandal. A mladi trgovci oružjem iz Majami Biča upadaju u mlinove američkog pravosuđa.

Thomet negira da je bio uključen u ovaj posao. Preko svoje advokatske kancelarije obaveštava sve moguće švajcarske medije koji o ovom slučaju pišu: “Niti su pomenute osobe poslovni partneri Thometa niti je Thomet bio involviran u pomenute transkacije.” Ali upravo to će biti predmet kasnije istrage američkog Kongresa i albanskog državnog tužilaštva.

“Visočije ne može”

Godinu dana nakon što se Trebicka obratio medijima našli su ga mrtvog pod onim seoskim putem. Jedan od onih koji ni reči ne veruju oficijelnoj teoriji o samoskrivljenoj nesreći je Erion Veliaj. On je tada bio politički aktivista u albanskom građanskom pokretu. On je povezao Trebicku sa “New York Times”. On je danas gradonačelnik Tirane, glavnog grada Albanije.

“Niko ne ispada iz sopstvenog auta tako da ga to auto pretvori u pljeskavicu”, kazao je on na “ Basel Peace Forum” u razgovoru za NZZ. Kad smo ga pitali za Thometa, ragovao je vrlo iznenađeno: “Pa bila je istraga u USA. Oni momci iz AEY su osuđeni. Bila je – makar formalno – i istraga u Albaniji. Ali dopustite mi: kako je moguće da u Švajcarskoj nije bilo nikakve istrage ? Znate: visočije od Thometa se skoro pa ne može biti.”

I stvarno: u USA je istragu vodio Kongres. Izveštaj na 28 strana je dostupan javnosti. Thometa u tom izveštaju USA Kongresa više puta pominju kao posrednika u biznisu. U Albaniji se vodi istraga protiv šefa MEICO, koji je po slovu USA Kongresa radio zajedno sa Thometom.

Albanska vrhovna državna tužiteljka je takođe podnela izveštaj. Po njoj je Thomet kupio od MEICO municiju za cenu od 22 dolara za 1000 komada municije a prodao je AEY za cenu od 40 dolara za 1000 komada. Znači: skoro pa duplirao cenu. Albanska VDT sumnja da je tako zarađena razlika isplaćena albanskim državnih službenicima. Ona ovaj posao naziva “korupcionaška stvar” i zahtevala je od Švajcarske pravnu pomoć. Potom je Savezno državno tužilaštvo Švajcarske po drugi put otvorilo istragu protiv Thometa. Ali nikad optužnicu podiglo nije. Thomet kaže: sve optužbe protiv njega su se pokazale kao lažne.

Paralelni svet korupcije

Novinar Guu Lawson je liferovanje municije iz Albanije za Avganistan obradio za magazin “Roling Stone”. On je u razgovoru sa NZZ opisao Thometa kao čoveka punog tajni: “Thomet zna kako treba da se sakrije”.

Lawson je o AEY-aferi napisa i knjigu, koja je bila podloga za scenario holivudskog filma “War Dogs”. Bradley Cooper u filmu igra beskrupuloznog švercera oružja, koji udaljeno podseća na život Thometa. U svojoj knjizi “Arms and the Dudes” Lawson kaže da na Balkanu plaćanje reketa i podmićivanje spadaju u standardni postupak pri trgovini oružjem.

Po slovu eksperata je trgovina oružjem odgovorna za oko 40% svekolike korupcije u svetskoj trgovini. Andrej Feinstein, poznavalac globalnog tržišta oružjem, govori u tom kontekstu o paralelnom svetu u kom vladaju pare, korupcija, prevare i ubistva.

A o Thometu kaže: “Thomet je ogledalo puno toga što je najgore u internacionalnom poslu sa oružjem. Na neki način on je tipično moderni trgovac oružjem. On je uspešni biznismen, koji se u društvu bogatih i moćnih muškaraca oseća veoma dobro. I radi enormnu količinu vrlo, vrlo razarajućih stvari.”

Godine 2009 je Efraim Diveroli, šef AEY, priznao da je učestvovao u zaveri protiv USA. I dobio 4 godine zatvora. David Packouz je dobio 7 meseci kućnog zatvora. A Thomet? U svojim memoarima Diveroli piše o ovom Švajcarcu: “Svi oko njega završavaju na optuženičkim klupama. Ali Thomet je imun na krivične prijave. On je tip glatke jegulje. Provuče se uvek i svuda.”

Fabruka oružja u planimama Crne Gore

Veliku pozornost je zavredeo jednim drugim biznisom: u jutro 4. februara 2008 je na aerodrom Podgorica, glavnog grada Crne Gore, sleteo transportni avion. U njemu 1349 kućišta za MAG 58, univerzalnu mitraljez kalibra 7,62 mm. Tako je ustanovio IPIS, belgijski institut za istraživanje mira.

MAG 58 je čuven po svojoj efikasnosti: može da ispuca do hiljadu metaka po minuti. Ovo oružje je trebalo biti popravljeno u fabrici “4 Novembar”. Liferant je bila, po pratećim papirima, Difence Industries, državna izvozna kompanija za oružje Zimbabvea a posrednik u poslu: BT Internacional, firma Heinricha Thometa iz Berna.

Posle popravke su mitraljezi trebali biti transportovani za Ameriku. IPIS je izvestio da je BT International bila zavedena u američkoj uvoznoj licenci kao prodavač delova naoružanja. Čime bi Thomet trebao biti čovek, koji je napravio celokupan dil: od Zimbabvea preko Crne Gore do USA.

Jedini problem u priči: USA su američkim firmama i personama zabranile da posluju sa zimbabveanskom Defence Industries: i direktno i indirektno. IPIS je izrazio sumnju da je biznis “via Montenegro” imao za cilj samo jedno: da zaobiđe sankcije USA.

Thomet nije, po rezultatima istraživanja IPIS, bio samo uključen u liferovanje iz Zimbabvea u USA. On je suvlasnik firme koja je obnovila oružje. “4. Novembar” je jedno od mnogobrojnih vojnih preduzeća koja su bila vlasništvo rahmetli Jugoslavije. 2007 je ova državna firma privatizovana. Na tenderu je dobila jedna firma iz predgrađa švajcarskog Berna: BT Internantional. Neposredno potom preduzeće menje ime pa od “4. Novembra” postaje “Tara Group“.

Tako Thomet postaje vlasnik fabrike oružja u Crnoj Gori.

Mrtvi radnici i poreski dug

Ispred fabričke zgrade “Tara Group” vije se pored crnogorske i zastava sa švajcarskim krstom – upućujući na novog vlasnika preduzeća. Za Thometa tipičan zakon šutnje važi i ovde. Lokalni mediji već godinama javljaju o svađama oko fabrike. Mali akcionari protestuju zbog manjka transparentnosti.

Skupština akcionara je 2018 održana u Kuala Lumpuru, godinu dana kasnije u hoteluu tržišnom centru Westide u Bernu: celih pet minuta autom od roditeljskog seoskog gazdinstva. Mesta, koja su za crnogorske novinare, male akcionare ili radnike zbog visokih troškova putovanja teško dohvativa. A itekako bi imali šta Thometa da pitaju. Pre godinu dana su podgoričke “Vijesti” pisale o tome kako on mesecima nije isplaćivao plate radnicima a ni državi poreski dug od skoro 539.000 evra.

“Tara” ne dospeva u medije samo zbog finansijskih problema. 2014 u dve nesreće u njoj biva povređeno sedam osoba. 2015 jedan radnik gine u eksploziji u fabrici, sedam osoba lakše povređeno. 2018 fabriku privremeno zatvaraju jer ponovo ginu dva radnika.

Iako je učešće BT International u “Tari” potvrđeno u prospektu same “Tare” a Thomet u prezentaciji u sedištu firme u Mojkovcu nastupa kao njen glasnogovornik, Thomet pokušava da minimizira svoj udeo u ovoj fabrici oružja. 2015 je čuveni “20 minuten” objavio kratku vest o nesreći u ovoj firmi. Koji dan kasnije redakcija biva prisiljena da objavi “korekciju” da Thomet nije vlasnik “Tare” nego da samo ima manjinsko učešće preko jednog društva koje mu pripada.

Realnost je da je Thometovo ušće u “Tari” realizovano preko dve različite firme. Radi se o konstrukciji koja služi zamagljivanju vlasničkih odnosa. A oni su ovakvi: preko svoje BT International Thomet stvarno drži samo 34,9% “Tare”. Ali 15,3% pripada crnogorskoj firmi BTI Montenegro. Čiji je jedini vlasnik Thomet. Kad se sve sabere: Švajcarac kontroliše preko 50% akcija “Tare”.

Nakon što ga je NZZ kontaktirao, Thomet je hteo samo pisano da odgovori na naša pitanja. Pa veli kako sa ponosom gleda na svoj angažman u Crnoj Gori. Jeste da sada, piše on, ne bi investirao u “Taru”, birokratija Crne Gore je veoma čudnovata. Ali on se raduje što daje hleb za više od 200 ljudi koji su kod njega tamo stalno zaposleni. Što se tiče nesreća na radu Thomet piše: “Eksplozije su nastale ljudskim greškama. Jedan od šefova je zbog prestupa protiv bezbednosnih propisa već osuđen. A mere predostrožnosti u “Tari” udovoljavaju svim relevatnim propisima.

O biznisu da MAG 58 iz Zimbabvea Thomet kaže da optužbe IPIS nisu tačne. Sve neophodne dozvole i odobrenja je imao.U Crnoj Gori je oružje onesposobljeno a potom korišteno u USA za obuku tamošnje armije.

Uprkos svim mnogobrojnim avanturističkim poslovima Thomet je sve ove godine uspeo da ostane ispod snopa radara pravosuđa. Službeno nikad nije protiv njega podignuta ni jedna optužnica – niti je ikad bio osuđen.

A neumorni trgovac oružjem iz Berna poslednjih meseci širi svoj sortiman ponude.

Od početka korona-krize Thomat prodaje higijenske maske i testove za antitela. Preko BT International. Koju je osnovao za trgovinu vatrenim oružjem. Danas se ona reklamira sloganom:

“U službi Vašeg zdravlja. Od 1986.”

Autor: Boas Ruh

Prevod: Mirko Vuletić