Nesavršeni „građanin“
1 min read
Foto: RTCG
Tzv. „građanski“ dio opozicije vodi jednu skroz-naskroz – potrošačku politiku! Zato su uglavnom u dilemi pred pitanjem: u odnosu na juče, gdje smo danas?
Ima nečeg krajnje opasnog u poigravanju sa iluzijom jer, na kraju, kako to sam vrag udesi, i sami postanemo iluzija. Tako je više nego neuvjerljivo predstavljati se kao opozicija a istovremeno se zaklanjajući iza iluzije o nekakvoj tzv. „građanskoj“ opciji, itd. Dakle, ovaj politički eksperiment lišen istine tek je opozicioni(nani)sanje… Preko toga dospijevamo u stvarnost koja nam pruža, s jedne strane tzv. „građansku“ opoziciju, a, s druge, tzv. „Državni udar.“ Izvoli, pa biraj između dva tzv. – biraj…
Leka je svojevremeno zastupao stav prema kojem Front ne može opstati u koalicionom sastavu usled nedostatka centralizacije koju zahtijeva politika razlike. U redu, ali gdje je ta famozna centralizacija kad se zaviri u političko funkcionisanje tzv. „građanske“ opozicije?
Poštovani publikume, u ovom – tzv. „građanska“ opozicija, ista opozicija hoće da pokaže u čemu se, zaista, sadrži program centralizacije koja ih čvrsto veže i još čvršće obavezuje i kosmopolitski motiviše da rade isključivo u interesu demokratizacije sistema i njegovih institucija sve zarad osavremenjivanja društva, i bla bla bla… Nadalje, centralizacija je i u ovome – nikad i nipošto s Frontom!
Govorio sam pa nije zgoreg i da ponovim: ima nečeg gotovo neo-rasističkog u plasiranju priče koja usavršava metodu podjela na građane i ne-građane ili građane drugog reda. Možemo li, konačno, dobiti konkretan odgovor ko su to, dakle, građani, tj., ne-građani ili građani drugog reda?! I, još: jesu li građani samo oni koji simpatišu politiku tzv. „građanske“ opozicije? Ukoliko je tako, onda iznova na djelu imamo punu pobjedu podjela!
Ne može se, Kriptokapiću, sve u zavisnosti od situacije do situacije za rukav cimati priča o tome šta su to elementarni demokratski uslovi da bi jedno društvo egzistiralo kao savremeno, jer si upravo ti, Ranko, zastupao politiku – prvo država pa demokratija, NATO pa višepartijski sistem! Istim političkim principom predstavljao se i Leka, u ono vrijeme kad se bio zainatio objasniti šta sve u jednoj koaliciji znači i predstavlja izostanak politike centralizacije. Danas, pak, u novokoalicionom oboru, prvo se okupljate pa centralizujete, i prvo trčite u Vladu pa kao tobož rušite vlast!
(Ako nisam (a nisam!) simpatizer politike koju zastupa tzv. „građanski“ dio opozicije, jesam li time ne-građanin ili građanin drugog reda, u najboljem slučaju nesavršeni građanin? Kao političko biće, ovo pitanje ne može isključivo spadati u zonu ličnog doživljaja, budući da se ima posla sa ovakvom „građansko-opozicionom“ politikom koju upravo nabrzinu skicirah.)
Nijesi negrađanin ako nijesi glasač građanske opozicije. Ali ako si glasač DF-a, onda nijesi prihvatljiv ogromnom broju opoziciono orijentisanih Crnogoraca, kojima je ova zemlja iznad svega. Tako da saberi onda dva i dva.
Gregor Samsa probudio se jedno jutro i pretvorio ce u insekt
. Gregor je komercijalni trgovac i sve više je stresan za svoj posao, ali on ne može da promeni sve dok ne isplati dugove svojih roditelja.
Nakon što je shvatio da je kasnio u vozu, njegova majka kuca na njegova vrata, a on, reagujući na nju, vrišti na njen glas i oseća bolan tresak. Takođe shvati da ne može tako lako da izađe iz kreveta. Čudo i sumnja na čoveka u zaključanim vratima njegove prostorije raste i uskoro prokurator iz njegove kompanije dolazi da proveri Gregorovo odsustvo. Zbog toga je Gregor izvučen iz kreveta.
Buđenje na vratima postaje sve veće i iako Gregor pokušava da ga smiri, to se ne dešava jer se njegov glas toliko promenio da ga ne razume. Iako je želeo odložiti trenutak pojavljivanja, oštre greške prokurista čine ga da se pojavi, nakon čega njegova majka pada u zaborav, a prokurator beži od straha. Gregor je počeo sa njim, sa namerom da mu sve objasni, ali ga je otac opljačkao štapom nazad u sobu. Udišući kroz uska vrata, strahujući od moždanog udara, Gregor je povređen i uzaludno se probudio uveče, jer je mirisao svoju omiljenu hranu, koju nije poznavao. Noć padne i njegova prostrana soba počinje da se puni straha.
Sledećeg jutra njegova sestra, koja je samo mogla da podnese svoj novi izgled, primetivši da ništa nije okusio, donosi sve vrste jela da bi testirao njegov ukus. Gregor otkriva da mu samo dolazi do hrane koja je pogođena udarcem. Njegova sestra brine o njemu: on donosi hranu njemu, čisti i provetrira sobu dok leži prekriven stolom, tako da ona ne vidi.
Iako ne komunicira sa ostatkom porodice, saznaje da je njegov otac uspio da uštedi nešto novca nakon raspada njegove kompanije kako bi pomogao porodici da ustane na noge sada kada je izgubio svog negovatelja. Što se tiče Gregor, sestra je odlučila da isprazni svoju sobu kako bi mogao puzati na zidove. A kada Gregor oseti da uzima sve što ga podsjeća na njegovu ljudsku prošlost, po prvi put postaje agresivan. On se očajnički požurio pokušati spasiti barem nešto, zbog čega je njegova majka, užasnuta, pala u zaborav. Tada je otac pomislio da je Gregor izvršio nasilje, i bio je zabrinut zbog jabuke koja je ostala duboko u svom telu. Međutim, rana koja je uzrokovala Gregorja da muči više, bila je da otvore vrata uveče da bi posmatrala porodicu okupljenu u dnevnoj sobi.
Gregor je gledao nostalgično na svog oca, koji je bio regrutovan, a njegova majka i sestra zabavljali su šivom. Postepeno, porodica sve više potiskuje Gregora iz svoje svesti. Angažovali su par koji je uživao u vređanju da radi najteže poslove, dok je sestra ostataka hrane iz njegove sobe uklonjena zamahom roja.
Gregor skoro ne jede ništa, au njegovoj sobi su postavljene sve ekstravagantne stvari. Roditelji uzimaju stanare i vrata njegove sobe ostaju zatvorene veče. Jedne večeri je čuo sestru koja je igrao violinu, a vrata njegove spavaće sobe su slučajno otvorena i prišao je vratima da je vidi. Nažalost, stanari su ga vidjeli, ustao i počeo da preti. Ovaj događaj pogoršava Gregorovu poziciju, a sestra navodi da se ona mora riješiti. Poraženi Gregor se vraća u sobu, saslušajući kako mu se ključ okreće. Te noći, pamćenje porodice, Gregor umire.
Sutradan, pronalazi blizanca, a u vijestima da je umro, svi su oslobođeni. Proleće je. Otac, majka i sestra izlaze na periferiju grada razmišljajući o perspektivama za budućnost koja se otvorila za gregorsku smrt.
Franc Kafka
Pi gadi mi se ot te tkz gradjanske opozicije.