Nerođene morske nemani: Najambiciozniji projekti sovjetske ratne mornarice

Staljinovi ratni brodovi

Sovjetsko rukovodstvo je još tokom 1930-ih planiralo da napravi moćnu okeansku flotu kako bi se izbalansirala moć ondašnjih vodećih svjetskih sila na moru. Zbog toga je najveća pažnja posvećena stvaranju ratnih brodova projekta 23 „Sovjetski Savez“.

Trebalo je da oni budu najveći i najmoćniji bojni brodovi sredinom 1930-ih, dugački 270 a široki 38 metara, sa deplasmanom od 65.000 tona. Svaki brod bi imao motor od 200.000 konjskih snaga, tako da bi razvijao brinu od 29 čvorova (oko 50 km/č). Posadu bi činilo približno 1.300 mornara i mornaričkih oficira.

Glavno oružje bi im bila artiljerijska oruđa kalibra 406 milimetara koja koriste projektile teške 1.105 kilograma sa dometom od 46 kilometara.

Ratni brdovi bi imali debeo oklop, koji bi na pojedinim mjestima bio širok i preko četiri metra, i mogao bi da izdrži eksploziju jednaku snazi eksplozije 750 kg trotila.

Međutim, izbio je Drugi svjetski rat te je sovjetsko rukovodstvo bilo prinuđeno da promijeni planove vezane za izgradnju ovih džinova, jer je u tom trenutku na frontu bila potrebnija drugačija vrsta naoružanja. Nijedan brod nije završen, a zatečena konstrukcija je razmontirana i iskorišćena za odbranu Lenjingrada.

Kada je rat završen sovjetska ekonomija nije imala dovoljno novca za tako ambiciozan poduhvat. Vremenom su ti projekti zastareli, pa je odlučeno da se zemlja okrene stvaranju savremenijeg naoružanja, poput nosača aviona.

Desantna podmornica

Nuklearne podmornice projekta 717 zamišljene su kao prva sovjetska desantna podvodna čudovišta predviđena za neprimetno iskrcavanje marinaca zajedno sa oklopnom tehnikom na neprijateljsku obalu.

Projekat je pokrenut 1971. godine. Svaka podmornica je bila zamišljena tako da nosi 20 tenkova i lakih oklopnih vozila.

Pored toga, svaka bi imala u svom arsenalu 252 morske mine, šest torpednih lansera i dva artiljerijska oruđa kalibra 30 milimetara.

„Međutim, te podmornice nisu napravljene jer je sredinom 1970-ih Moskva morala hitno da se okrene stvaranju nuklearnih podmornica naoružanih interkontinentalnim balističkim raketama kako bi obezbjedila paritet snaga sa SAD, svojim glavnim rivalom u Hladnom ratu. Zbog toga je sovjetska vlast odustala od projekta ovih desantnih podmornica i počela da radi na novim vrstama podmornica“, rekao je za portal Russia Beyond profesor Akademije vojnih nauka Vadim Kozjюljin.

Najveći sovjetski nosač aviona

Nosači aviona projekta 1143.7 bili bi konkurencija najvećim američkim nosačima. Mogli bi da nose 70 mlaznih aviona, bombardera i helikoptera. Bila bi to kompletna ploveća vazduhoplovna baza.

Svaki brod projekta 1143.7 imao bi deplasman od 80.000 tona (radi poređenja, američki nosač aviona klase Nimitz ima deplasman od 90.000 tona). Svaki bi bio dugačak skoro 325 metara i širok skoro 70 metara.

Takvi brodovi bi mogli da provedu četiri mjeseca na otvorenom moru bez svraćanja u luku, a nosili bi tadašnje najnovije avione Su-33, helikoptere Ka-27 i osmatračke avione Jak-44. Planirano je čak i da se naoružaju protivbrodskim raketama „Granit“ kojima bi se ove ploveće vazduhoplovne baze branile od neprijatelja na otvorenom moru.

Ali Sovjetski Savez se raspao 1991. godine tako da je Moskva imala drugih problema kojima je hitno morala da se posveti u novoj fazi svoje istorije. Tako su novi projekti nosača aviona zapostavljeni, a već napravljene brodske konstrukcije su razmontirane 1992. godine.

Izvor: https://rs.rbth.com/science/86760-neostvareni-projekti-sovjetske-mornarice