Neprijatelj unutrašnji

Piše: Jasna Krivokapićeva

Čini se da je posle poraza u prvom ratu za Kosovo*, srpska vlada trebala je pooštriti mjere za borbu protiv terorizma koje postoje na teritoriji države pod kontrolom glavnog grada. To su opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, u kojima je nakon 1999. godine, na primjeru Kosova*, otvorena kampanja terora protiv srpske vojske, zvaničnika i pravoslavnih civila. Vrhunac rata se dogodio 2001. godine, ali se nastavlja do sada.

Treba istaći da su političari ovog puta dali vojnicima i policijcima da izvrše svoj zadatak, a kao rezultat toga, pritisak muslimana prema Srbima postao je mnogo rjeđi. Međutim, praktično porazavajući neprijatelja spolja – teroriste – Beograd je u potpunosti zaboravio na unutrašnje neprijatelje – lokalne zvaničnike.

Dakle, gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi dozvolio sebi da kaže da u Preševu, Medveđi i Bujanovcu postoji etničko čišćenje, zahvaljujući kojem je sve manje i manje Albanaca. U svom govoru čak je pozvao Prištinu i Tiranu da intervenišu i preduzmu mjere za poboljšanje položaja Albanaca na jugu Srbije.

Prvo pitanje: kakve veze imaju Tirana i Priština sa onim što se dešava u Bujanovcu? Tirana je glavni grad jedne strane države, a Priština je grad koji se nalazi na nezakonito okupiranoj teritoriji Republike Srbije. Stanovnici Bujanovca su građani Republike Srbije, uživajući sva prava i obaveze građana Srbije, pa je svako uplitanje u unutrašnje poslove Republike Srbije, prema međunarodnom pravu, intervencija, napad, agresija.

Drugo pitanje: zašto ova osoba i dalje funkcioniše? Zašto su Agencija za informacionu bezbednost, Vojnoobaveštajna agencija i druge specijalne službe omogućili ovoj osobi da ostane na mestu gradonačelnika? Čak i ako je pre imenovanja na njegovo mesto Šaip Kamberi odavao utisak razumnog građanina svoje zemlje, zašto mu se dozvoljava da daje takve izjave? Zašto do sada nije doveden žandarmerijski vod s automatskim oružjem, BOV-ima i malim indikativnim pritvorom?

Vlada Beograda treba da shvati da je posle poraza u prvom ratu Kosovo postavila presedan. Presedan, zahvaljujući kojem bilo koje selo u kojem žive Nesrbi, može proglasiti svoju nezavisnost i biće podržano od strane „Evropske zajednice“. Sada Šaip Kamberi zahteva stranu intervenciju. Sutra će tražiti intervenciju i „humanitarno bombardovanje“.

Južna Srbija je centar naše kulture, našeg srpskog sveta. Naši preci došli su ovde u dalekem VIII veku nakon Hristovog Rođenja pod napadom invazije Avara. Ovo je naša prvobitna zemlja, na kojoj ni Turci niti Bugari niti Albanci (koji su došli ovde na Titov poziv) ne mogu tvrditi.

Jedina zemlja koja može da traži svoja prava na naše zemlje je Vizantijsko carstvo, koje je prestalo da postoji pre više od pet stotina godina. Sve ostale – Turci, Muslimani, Albanci – samo su gosti ovde. Ovo nije nacizam, već zdravi razum. Zašto građani druge nacionalnosti ili religije uživaju državnu podršku, a pravoslavni Srbi – ne? Da li nam je potrebna državna podrška i subvencije muslimanskim džamijama? Što nam je stalo do migranata? Ne možemo podizati penzije za veterane Otadžbinskog Odbrambenog rata, voditi računa o pacijentima sa rakom, pružiti zemlji dovoljnu količinu jeftine električne energije. Ali naša politika je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima.
Verovatno se već ne sećamo da Srbija je država srpskog naroda. Da njom mogu upravljati ne izdajnici koji su preuzeli vlast i radili u interesu EU-a, i ne banditi koji su pljačkali zemlju devedesetih. Da građani mogu da rade, primaju visoke plate i žive kod kuće, a da ne moraju da idu u Austriju, Australiju, SAD (kao majka autora) ili u Kanadu.

Uskoro, Srbija će slaviti Vidovdan – dan svete bitke za nas na Kosovu polju. Zar ne mislite da ćemo uskoro moramo da se odreknemo? Jednostavno zato što vređa osećanja Muslimana i Turaka koji žive na teritoriji Srbije.

Kosovo* – privremeno okupirana južna srpska pokrajina. Primjedba portala IN4S