Неправедно заборављени “херој”: Раде Ћетковић – Судија са мисијом

Црногорско правосуђе је као лош ресторан – годинама служи исту бајату понуду, а инспекција само пише препоруке. Европска комисија упорно тражи одговорност, транспарентност, професионализам, али у Судском савјету сједи Раде Ћетковић – судија чија се каријера одвија по матрици награђивања лојалности, а не правде.

Када је судија Ћетковић по други пут осудио посланика Милана Кнежевића на кућни притвор, без обзира што је имао јасну одлуку Уставног суда која је ишла у правцу укидања пресуде Жељке Јововић, нова пресуда дочекана је са ентузијазмом на правосудном врху. Предсједница Основног суда Жељка Јововић, у преписци са тадашњом шефицом црногорског правосуђа Весном Меденицом, тријумфално јавља:

„Кума моја, ево смо опет актуелне. Потврђена пресуда ДФ из Скупштине.“

Меденица одговара кратко и јасно:

„Сууупер.“

Толико о независности судства.

Ћетковић није био само дисциплиновани извршилац – био је и „војник“ правосудне елите. У другој поруци, Јововић, након његовог говора на конференцији ЦЕДЕМА, пише:

„Ма имамо ми војску нашу добру.“

Кад је Весна Меденица касније пала у немилост закона, присјетила се свог човјека:

„Жао ми је да Рада не чујем и видим како суди.“

То што га није могла видјети на послу није значило да није активан. Док је правосуђе било под командом Меденице, Ћетковић је био поуздани оперативац – судија „за посебне задатке“.

Његова рука није била тешка само за Кнежевића – условне казне су добили и тадашњи посланици Марина Јочић, Милутин Ђукановић и Бранко Радуловић. А умјесто дисциплинске одговорности, стигло је унапређење за Ћетковића – чланство у Судском савјету. На исти начин као што је и Жељака Јововић добила унапређење такође пресуђујући Кнежевића на кућни притвор а остале посланике на условну казну: изабрана је за предсједницу Основног суда. Сад већ крцка и други мандат захваљујући Судском савјету у којем се налази и њен мезимац Раде Ћетковић. О конфликту интереса нема ни ријечи, јер ипак су то како показаше преписке Весне Меденице: „војници исте војске.“

Ни судије Основног суда нису могле да прећуте његов избор – побунили су се, риједак случај професионалног интегритета у црногорском правосуђу. НВО сектор је критиковао његове пресуде у предметима породичног насиља, а грађани су подносили кривичне пријаве због његовог „креативног“ тумачења закона.

И све се то дешавало у ери Весне Меденице, уз асистенцију Жељке Јововић и политичку логистику тадашње власти. Који год систем да дође, судије попут Ћетковића остају – јер у правосуђу није важно знање, већ припадност. А он је, очигледно, знао гдје припада.

Након што су се захваљујући Еурополу почели достављати а касније и објављивати Скај транскрипти, судија Ћетковић је поново доспио у жижу јавности.

У пресуди Николи Вујотићу, брату Милана Вујотића, једног од најистакнутијих припадника Кавачког клана, судија Ћетковић поступа по инструкцијама које је црногорска јавност имала прилику да прочита. Тако да одбија оптужбу против Николе Вујотића да је током 2017. година, заједно са Милошем Видмаром, израдио и неовлаштено држао експлозивну направу. О свему томе свједочи објављена Скај преписка између Милана Вујотића и полицијског службеника Горана Стојановића који Вујотићу даје инструкције да се мејлом обрати тадашњем тужиоцу у ОДТ- у Вукасу Радоњићу, објашњавајући му на који начин ће Вујотићев брат бити осуђен на шест мјесеци затвора за само једно дјело. Наравно, пресуду је донио судија Раде Ћетковић.

До данашњег дана јавности није познато да ли је судија Ћетковић саслушан у тужилаштву и да ли је Судски савјет тражио било какво изјашњење од њега. Напротив, он и даље активно учествује у одлукама Судског савјета, бира и разрешава судије, одлучује о дисциплинским поступцима, и што је најгоре: и даље суди. Зато не треба чудити зашто нам је правосуђе у стању распада и због чега криминални кланови имају своје тужиоце и судије и на тај начин управљају Црном Гором.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: