Нено Перо’

Сваки поздрав из паштровског Пржна ( јер постоји и бокељшко Пржно ) , а којег прати фотографија или разгледница ( за оне романтичне што се још сјећају поштанских маркица ) , приказује мало острво и на њему енигматичне остатке неке камене грађевине ( куће или пушкарнице за одбрану са мора – а то друго, да је ипак ту била пушкарница је теорија према мишљењу старијих мјештана најближа истини ) , и крај острва још мању хрид – симболе Пржна. Поред тога, можда још и куће мјештана које нису ни уз плажу, ни на самој обали већ баш у води и са чијих се „тараца“ може оком скочити у море испод, или полетјети на острво које је ту, тик уз куће…

Пише: Стефан Грломан

Шеталиште, које средином прошлог стољећа изгради Лука Митровић од новаца зарађених далеко преко Атлантика у Сан Франциску сада је сведок многим туристима, поприште свих збивања због и од којих живи Пржно…

Ту, испод тенде, за столом, једно јутро, сједим са Нено Пером, дијеле нас моја кафа и његов винајак и пола вијека… И Нено ће, наједном: “ она сека, она ће сва пасат у ђаола“ … Погледах га… Која сека Нено? А он обрвама добаци до острва – симбола Пржна. “ Море га отањало, доље испод, дошло је танко има дебљија гузица овуда по овој риви ( пратећи погледом једну од дамаких позадина што се полако и суптилно креће разголићена на јутарњем сунцу ) … “ Море га ломи ко зна дуго – дуго, полако – упорно… Једном ће пасат сво под воду… – Тако значи Нено може бити да га више неће бити, а Пржно без њега? Више није Пржно ? “ Нећеш ти бити престар кад то буде“ … Зар ?? А да ми, као што су у Боку направили Госпу од Шкрпјела бацајући камење, правећи „темеље“ на дну, а то раде и дан данас – тачно се зна који дан, кад све барке окићене крену и у свакој камење да ојачају Госпу да никад не падне – да и ми тако очврстнемо ово наше острво? И да се послије одвојимо Бока и ми и будемо држвава? “ А оћемо ђаола “ – Касно је мислиш ? “ Договарали смо се једне године, мјештани да то направимо “ – Да се одвојимо? „Не, но баркама крше да догнамо,видиш колико барки има везаних ође “ – Има, могли би то направити… “ Договарали смо се, но ништа не беше од тога, један нам директор рече да ће нам све то он „“ завршити „“ – А који, који то рече ? “ А који… Један. „