Нено Калуђеровић изгубио спор због наводне повреде части и угледа

Неоснован је захтјев Цетињанина Ненада Нена Калуђеровића да му држава исплати 150.000 евра због повреде угледа, части и слободе јер је био наводно неосновано притворен од 26. новембра 2008. до 3. јуна 2011. године због сумње да је у августу 2006. убио Жељка Јовановића испред локала “Амбасадор” на Цетињу.

То је недавно пресудио подгорички Основни суд по тужби Калуђеровића против државе. Ради се о првостепеној пресуди у поновљеном суђењу, након што је тај предмет кроз године обишао готово све националне редовне, али и Уставни суд.

Тај Цетињанин је готово двије године од априла 2023. године недоступан црногорским истражитељима, који трагају за њим због сумње да је дио криминалне групе одговорне за двоструко убиство у Спужу 14. октобра 2020. године.

Ту тридесетједночлану криминалну групу, коју је према тврдњама специјалних тужилаца окупио шеф кавачког клана Радоје Звицер, терете да су починили кривично дјело стварање криминалне организације и тешко убиство у саизвршилаштву на штету шкаљарца Дамира Хоџића и његовог зета Адиса Спахића, који није имао криминални досије.

“Одбија се тужбени захтјев којим је тражено да се обавеже тужена да тужиоцу по основу накнаде нематеријалне штете на име душевних болова због повреде угледа, части и слободе усијед неоснованог лишења слободе у периоду од 26. 11. 2008. године до 3. 6. 2011. године исплати износ од 150.000 еура, са законском затезном каматом од пресуђења па до коначне исплате, као неоснован. Обавезује се тужилац да туженој надокнади трошкове парничног поступка у износу од 2.475 евра, у року од 15 дана по правоснажности пресуде, под пријетњом принудног извршења”, наводи се у пресуди.

Државу је у спору заступала канцеларија Заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе, а Калуђеровића адвокат Марко Дакић.

Образложење

Суд образлаже да је Калуђеровић током расправе, лично и преко пуномоћника, навео да је пресудом Вишег суда од 5. октобра 2012. ослобођен оптужбе да је учинио кривично дјело убиство, а да је то потврдио и Апелациони суд када је одбио жалбу Вишег државног тужилаштва 2013.

“Даље је навео да је због напријед наведене ситуације био у притвору од 26. 11. 2008. године до 3. 6. 2011. године, дакле 30 мјесеци и 7 дана. Стога, тужилац сматра да су се стекли сви процесни услови да се тужена обавеже на плаћање нематеријалне штете то у износу од 150.000 евра, рачунајући сваки мјесец по 5.000 евра…”, стоји у пресуди у коју “Вијести” имају увид.

Даље се наводи да је заступник државе, изјашњавајући се на наводе тужбе, заступник оспорио правни основ и висину тужбеног захтјева, наводећи да тужилац није поступио у складу са одредбама Закона о парничном поступку.

“Надаље, приликом одлучивања о захтјеву за накнаду нематеријалне штете, као и висини исте, неопходно је водити рачуна о значају повријеђеног добра и циљу коме та накнада служи, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нијесу спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом, као и да треба имати у виду ставове судске праксе везане за овакав вид нематеријалне штете”, наводи се у пресуди.

Суткиња Весна Бањевић наводи да Устав Црне Горе предвиђа да се свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда. Подсјећа и да је дато се право особи, која је незаконито или неосновано лишена слободе или неосновано осуђена, на накнаду штете од државе.

“Овдје тај услов није испуњен, јер лишење слободе тужиоца стављањем у притвор и поред касније ослобађајуће пресуде није било неосновано…”, наводи се у недавној пресуди Основног суда.

Истиче се да је, приликом одлучивања о основаности тужбеног захтјева, суд је пошао од правне природе притвора као мјере обезбјеђења присуства окривљеног у кривичном поступку.

“Наиме, присуство окривљеног поступку је међународни стандард који се утемељује кроз чињеницу да се кривични поступак води против индивидуално одређеног лица – окривијеног као једног од главних кривичнопроцесних субјеката. Овај правни постулат у функцији је како пружања могућности оптуженом лицу да се брани и у својој одбрани износи све чињенице које му иду у прилог, предлаже доказе којима ће поткријепити своје тврдње, а с друге стране се кроз омогућавање оптуженом да изнесе одбрану, установљавају претпоставке да се суду омогући утврђивање захтијеваног степена истине о конкретној правној ствари… Одређивање притвора је крајња мјера којом се суд користи онда кад за то постоје оправдани разлози и кад присуство оптуженог није могуће обезбиједити на неки од преосталих начина – уз позив, наредбу за принудно довођење, мјерама надзора и јемством”, прецизирано је.

У конкретној ситуацији, истиче суткиња Бањевић, без обзира на висину запријећене казне за кривично дјело за које је Калуђеровић кривично гоњен, притвор му је одређен из другог разлога – “зато што је од критичног догађаја у односу на који је одмах покренута истрага био недоступан државним органима пуне двије године”.

“…Од чега је отприлике годину дана, од 2007. године, по сопственом казивању био у бјекству, односно био свјестан да се против њега води кривични поступак због сумње да је извршио кривично дјело убиство…”, стоји у пресуди.

Убиство, посао у Босни, притвор…

Суткиња Бањевић подсјећа да је Калуђеровић, сходно налогу рјешења Врховног суда из 2020. године, поново саслушан тужиоца у својству парничне странке.

“У свом исказу тужилац је истакао да се критични догађај, односно, убиство које му је стављено на терет догодило 12. 8. 2006. године на Цетињу. Када се то десило, био је у унутрашњости ‘Амбасадора’, а убиство се десило испред локала. Испред локала су се непосредно прије убиства пок. Јовановића – пок. Јовановић и још једна група момака међусобно свађали и он, с обзиром на то да је био у локалу, чуо је пуцњаву и кренуо је да изадје испред локала да види о чему се ради, међутим, већа група момака који су се свађали кренули су да улазе у локал тако да он није могао изаћи из истог. Два, три минута након пуцњаве, он је, као и сви, отишао кући”, стоји у недавној пресуди Основног суда.

Калуђеровић је прије готово пет година још испричао да је његов брат П.К., који је био власник тог локала, најприје отишао у Хитну помоћ “да види шта је било са момком на кога је пуцано.

“А након тога је пошао у полицију као газда локала да да изјаву. Док је његов брат био у полицији позвао га је телефоном и питао гдје је и рекао му да га у полицији помињу у смислу гдје је он био те ноћи. Сјутрадан је послом отишао за Босну, уредно прешао границу са својим документима. У том тренутку никакав поступак против њега није вођен. Истиче да је тог дана свакако требало да иде у Босну због посла јер се бавио продајом аута. Из Босне се вратио 2008, кад је почело суђење за наведени кривично дјело. Суђење је почело у октобру, он се вратио у новембру. Да се против њега води поступак сазнао је 2007. из медија…”, испричао је Калуђеровић током ранијих поступака.

Предмет шета, Калуђеровић не одустаје

Суткиња Бањевић констатује да је, пресудом Основног суда из 2015, “првобитно дјелимично усвојен тужбени захтјев тужиоца и обавезана тужена да му из основа накнаде нематеријалне штете, на име душевних болова због повреде угледа, части и слободе исплати износ од 36.300,00 еура са припадајућом каматом…”.

“Наведена пресуда потврђена је пресудом Вишег суда у Подгорици од 7. 10. 2015. године. Поступајући по ревизији парничних странака, Врховни суд Црне Горе је пресудом 26. 2. 2016. године усвојио ревизију тужене и преиначио пресуду Основног суда у Подгорици П.бр. 1084/2015 од 5. 5. 2015. године у ставу И изреке и пресуду Вишег суда у Подгорици Гж .бр. 3237/15 од 7. 10. 2015. године на начин што је изрекао да се одбија као неоснован тужбени захтјев да се тужена обавеже да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде, угледа, части и слободе усљед неоснованог лишења слободе исплати 36.300 еура…”, наглашено је у пресуди.

Прецизирано је да је истовремено ревизија тужиоца одбијена као неоснована.

“Основ за овакво одлучивање Врховни суд Црне Горе нашао је у одредби члана 502, став 3 Закона о кривичном поступку (СИ.лист ЦГ бр. 57/09 и 49/10) којим је прописано да накнада штете не припада лицу које је својíм недозвољеним поступцима проузроковало лишење ослободе односно, одређивање притвора, а све имајући у виду чињеницу утврђену у поступку да је тужилац у вријеме одређивања и продужења притвора био у бјекству”, подсјећа суткиња Бањевић.

Наводи да је Уставни суд усвојио уставну жалбу Калуђеровића 27. децембра 2017. године и укинуо пресуду Врховног суда. Предмет је тада враћен Врховном суду на поновни поступак и одлучивање.

Уставни суд је, наводи Бањевић, сматрао да није уставноправно прихватљиво тадашње образложење Врховног суда, у којем је наглашено је Калуђеровић “био у бјекству од 13.8. 2006. године до 28. 11. 2008. године, због чега му је одређен притвор који је касније продужаван због опасности од бјекства, то је својим недозвољеним поступцима проузроковао одређивање притвора…”.

Врховни суд Црне Горе је пресудом 2018. године, а сходно налогу Уставног суда, одлучио да се преиначавају пресуде Основног суда и Вишег суда од 2015. године, па је као неоснован тужбени захтјев да држава Калуђеровићу плати накнаду због повреде, угледа, части и слободе у износу од 36.300 еура. Врховни суд је поновио своје разлоге, а Уставни је годину касније 2019. поново усваја уставну жалбу Калуђеровића и поништава рјешење Врховног.

“Врховни суд је рјешењем од 9. 6. 2020. године укинуо пресуде Осовног и Вишег суда од 2015. и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење…”, наводи се у недавно донијетој пресуди Основног суда.

Врховни суд је готово исто одлучио и у септембру 2023, укидајући пресуде нижестепених судова из 2021.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: