Неми крици: Последње поруке Крагујевчана пред полазак у смрт
„На овом месту уписаће се евентуалне промене“, искуцао је неко у ђачкој књижици дечака са слике. Неко ко није ни слутио да ће та евентуална промена бити смрт.
Знајући да ће уз бат војничких чизама бити одвучен на стрељање, српски ђак је обичном оловком једино стигао да напише „Драги мама и тата, последњи пут“.
Музеј у Крагујевцу чува на десетине таквих поздрава. Један припада Радославу Симићу.“Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене“ написао је човек, вероватно својој ћеркици.
Опраштала су се деца од родитеља, растајали су се родитељи од деце. Један очајан отац стигао је једино да поручи малишанима:
„Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза“.
Neoprostivo. Kome su oni bili krivi, zašto? Slava im!