Пише: Душан Дојчиновић
Нема једногласног решења, по питању Косова.
Прво га критиковати опозиција, дочекаће га на нож. Мислим, решење то јест концензус. – Они ће и од прихватљивог решења, направити циркус. Они су и одговорни за овај циркус, за ову агонију којом је изложен српски народ.
Нема доношења одлука, јер боље и прихватљивије рећи, него рећи туђицом, страном речицом: концензус.
Договора нема, концензуса нема, политичари, раштркани са ставовима по питању Косова и Метохије, опозиција, о клин, попови о плочу, па ко више набије, и слуди и онако болестан и напаћен српски народ.
Не само на Косову и Метохији, централној Србији, већ и у дијаспори.
Вадићемо се на прошлост, како Срби никад нису били сложни, и како су том неслогом, изгубили на Косову, битку 1389.године.
А нису. Победили су. И о Вуку Бранковићу је разобличен мит као издајнику. Под мач бато!!?
Хоћеш ли пред освајачима глумити силу, или ћеш мудро, као Милош Обреновић, погнути главу пред турским кадијом, у Београдском пашалуку, и проћи мирно Калемегданом.
Притисака, има, и биће их.
Народу су нејасни термини, разграничења, подела, замрзнути статуси, а у томе ће нам проћи, плашим се године.
Млади, ће одлучивати на референдуму, о Косову.
Па 80% осамдесет процената њих, не зна ваљано српску историју, не знам је и ја, јер није што нисам историчар, него што нам је време обезбоженог комунизма, одузело право да знамо ваљано, лозе, династије, српског бића. -Богу хвала што смо ходочастили, али врло мало и површно знамо српску историју, њене границе из доба Цара Душана, и тако даље.
-Можемо ли само једног човека кривити за расуло, из блиске прошлости!?
-Па не!
Може ли само један човек, преузети одговорност за промашаје, и погубну политику његових предходника из прошлости.!?
-Па не!
И онда, безрезервно пружам подршку, господину председнику, јер ми је мука, да се и поједини попови не могу сложити, око есенцијалног питања, да опозиција позива на пуч, е овај народ, ојађени болестан, и осиромашен, верује, и војсци, и председнику.
Итекако!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… E, sad … ako sam ja nešto razumio, oca mi je….!
Mora da je ili mnogo pametno, ili mnogo glupo!
A ja sam, poznato je, čovjek zlatne sredine.