Nekažnjeni zločini Nasera Orića – koljača iz Srebrenice

Piše: General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač

Policajac u bivšoj SFRJ, oficir muslimanske vojske A BiH, Alijin čovek od poverenja, bez dana vojne škole komandant 28. divizije tzv. A BiH, neposredno je izvršavao zločine i iživljavao se nad srpskom nejači i zarobljenicima. Neposredno učestvovao sa političkim vrhom SDA i muslimanskim vođom Alijom Izetbegovićem i pojedinim obaveštajnim službama vodećih država Zapada u planiranju i stvaranju preduslova za dešavanje zločina u Srebrenici. Izašao iz Srebrenice sa grupom izabranih oficira muslimanske vojske A BiH, dva meseca pre napada na Srebrenicu. Već kada je izašao iz Srebrenice 1995. godine, bio je obavešten od vrha muslimanskog vođstva u Sarajevu da se za Srebrenicu priprema iseljavanje u režiji obaveštajnih službi vodećih država NATO. Solidarisao se i saglasio sa takvim planom i u njemu potpuno učestvovao. Otud potreba pojedinih centara moći na Zapadu i u Sarajevu da Naser Orić ostane zaštićen i da bude „simbol borca za slobodu“.

Tužilaštvo BiH je protiv Nasera Orića i Sabahudina Muhića podiglo optužnicu 27. avgusta 2015. godine. Prema optužnici, Orić, tadašnji komandant, i Muhić, pripadnik Armije BiH, 1992. godine su u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti: Milutina Miloševića, Mitra Savića i Slobodana Ilića.

Nakon oslobađajuće presude Naseru Oriću, predsednik Srbije Aleksandar Vučić „…pozvao je Srbe da ne izgovore nijednu težu reč protiv naših komšija Bošnjaka…“ Niko ne govori teške reči protiv Muslimana, kao dela srpskog naroda islamske veroispovesti, ali svako razuman ih ima na račun takvog pristrasnog suđenja i oslobađanja koljača i zločinaca. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je „…oslobađajuća presuda Naseru Oriću dokaz da nema kazne za zločine nad Srbima.“ Sigurno je da takav Sud i Tužilaštvo ne rade u funkciji istine i pomirenja, naprotiv to su ustanove koje raspiruju mržnju svojim pristrasnim delovanjem pod neposrednim okriljem muslimanske vrhuške u Sarajevu.

Predsedavajući Sudskog veća Šaban Maksumić naveo je u obrazloženju da na osnovu iskaza zaštićenog svedoka optužbe „O1“ nije mogla biti doneta osuđujuća presuda. „Iskaz zaštićenog svjedoka ‘O1′ bio je nedosledan i nelogičan, te u iskazima 2003. i 2014. godine uopšte nije spomenuo optuženog Orića, nego je u iskazu 2014. godine tvrdio da je sudiju Slobodana Ilića ubio Zulfo Tursunović“, navodi se u obrazloženju. Za iskaz svedoka optužbe Ibrana Mustafića navodi se da je nelogičan i nedosledan.

Naser Orić je i u Haškom tribunalu bio optužen za zločine počinjene na području Srebrenice i okolnih sela od decembra 1992. do marta 1993. godine. Prvostepeno je bio osuđen na dve godine zatvora 2006. godine, ali je Apelaciono veće 2008. godine oslobodilo Orića, nalazeći da prvostepeno veće nije imalo sve neophodne dokaze da on bude osuđen po komandnoj odgovornosti.

Mada je znao da je Srebrenica od Alije i Klintona „predata i žrtvovana“ radi jače „internacionalizacije muslimanskog pitanja“ u BiH i radi satanizacije srpskog naroda i njegove legitimne borbe u građanskom ratu, Naser Orić je ostavio svoje saborce i narod, iako se predstavljao za vođu i zaštitnika Muslimana u Srebrenici i Žepi. On je najodgovorniji za stradanje preko 3450 Srba u Podrinju. Namerno je ubijao nejač i palio sela, a na kraju je izbegao da deli sudbinu svojih saboraca, koji su se suočili sa mnogima koji su te pokolje preživeli ili za njih znali. Naser Orić suštinski nije štitio muslimanski narod u Srebrenici nego je činjenjem zločina u okolnim srpskim selima prizivao osvetu i nesreću. Danas to Muslimani iz Srebrenice i Žepe znaju, dok su samo još ekstremisti Stranke Demokratske Akcije u Sarajevu stali u njegovu zaštitu i iskoristili svoju moć da izvrše pritisak na takozvano Tužilaštvo BiH i Sud za ratne zločine.

Republika Srpska je trebalo odavno da stane na put samovolji Suda i Tužilaštva BiH, koji su politički instruisani i rade po diktatu SDA iz Sarajeva. To nije državni sud niti tužilaštvo, jer od samog osnivanja i početka rada sudi skoro isključivo građanima Republike Srpske. Samo pojedini potkupljeni Srbi u zajedničkim organima veruju u pravdu, odnosno u novac, radna mesta i prinadležnosti koje su im date. Republika Srpska ako želi da opstane treba da učini sve da zaštiti svoje građane a Sud i Tužilaštvo BiH oglasi nenadležnim i da traži da se preostali slučajevi koji se procesuiraju prekinu. Muslimansko vođstvo u Sarajevu, kao i pojedine zemlje članice NATO, Sud i Tužilaštvo BiH koriste da zastrašuju srpski narod, te da nakon 22 godine i dalje podižu optužnice nad viđenijim, uglednim i politički angažovanim Srbima, koji se bore za interese R. Srpske.

Ukoliko se ne zatvori konačno priča i montirani procesi oko ratnih zločina u BiH, Republika Srpska neće imati puno izbora nego da te zajedničke organe oglasi nenadležnim i krene putem nezavisnosti, u skladu sa većinskom voljom naroda i građana R. Srpske. Ne može Republika Srpska ostati sa onima kojima je Naser Orić heroj i koji se na taj način predstavlja mladim generacijama na prostoru Federacije BiH.

Spirala zločina između Srba i Muslimana u Podrinju pokrenuta je još u Drugom svetskom ratu. Kada se uzmu u obzir ove činjenice i zločini muslimanskih snaga u Podrinju od 1992. do 1995. godine, onda se može sagledati istorijski kontekst mržnje i osvete. Ono što se desilo u Podrinju nad srpskim i muslimanskim narodom jeste zločin, koji je nastao kao posledica smišljenog delovanja pojedinih obaveštajnih službi NATO-a.

Te službe su odlično poznavale istorijski kontekst spirale zločina u Podrinju. U celom procesu pripreme i izvođenja operacija izvan „zaštićene zone Srebrenica“, Naser Orić je svojim neposrednim činjenjem zločina klanjem i monstruoznim ubijanjem podstrekivao potčinjene da se nadmeću u zverskim postupcima oduzimanja života civilima ili zarobljenim pripadnicima VRS.

Zgarišta i zapaljena sela su njihova legitimacija svireposti i bezumlja. Zaštićenu zonu su shvatali kao svoje leglo u koje niko ne sme da dira i iz koga nesmetano mogu da idu u zločinačke pohode. Muslimani nisu vojsku razoružali u demilitarizovanim zonama Srebrenica i Žepa, niti su oružje stavili pod kontrolu UNPROFOR-a, nego su je koristili kao prostor za baziranje i smeštaj snaga. Nosilac tog nezakonitog delovanja i kršenja međunarodnog prava bio je upravo Naser Orić, podržan instrukcijama i porukama muslimanskog vojnog i političkog rukovodstva iz Sarajeva.

Alija Izetbegović je u saradnji sa Klintonovom administracijom i pojedinim obaveštajnim službama Zapada pristao na „scenario masovnog zločina u Sreberenici“, koji bi se proglasio za „genocid“ i iskoristio za vojnu intervenciju NATO i ostvarivanje političkih ciljeva ekstremnog muslimanskog rukovodstva u BiH. Tu ideju je na terenu pripremio i izveo upravo Naser Orić, kroz činjenje zločina u širem području Srebrenice, Bratunca, Kravice i Skelana.

Ekstremna muslimanska politička elita u Sarajevu, pre svega Bakir Izetbegović sa neposrednim saradnicima, pod uticajem nekih centara moći sa Zapada i Hrvatske, politički je zloupotrebila i pokušala da na staroj medijskoj matrici okleveće Srbe u R. Srpskoj, pa i ceo srpski narod za „počinjeni genocid“ iako su sami svesni kako i pod kojim okolnostima se dešavao rat u Podrinju. Kada se to ima u vidu, onda je jasno zašto su vrh SDA, pa i sam Bakir Izetbegović zainteresovani da se zatvori proces i bilo kakvo objektivno suđenje Naseru Oriću, jer su bili saučesnici na istom projektu.

Obaveštajne službe pojedinih vodećih zemalja Zapada su i dalje uporne da preko vodećih muslimanskih partija u Sarajevu i marionetskih političkih partija u Srbiji i R. Srpskoj iz redova srpskog naroda rade na lažnom pomirenju, pri čemu se samo u centar pažnje postavljaju muslimanske žrtve a srpske žrtve i stradanje zaboravljaju.

U toj medijskoj i političkoj operaciji Zapada vodeću ulogu imale su Velika Britanija, Nemačka i Francuska. U Srbiji mnoge političke partije i brojne nevladine organizacije dobijaju ogromna finansijska sredstva sa Zapada da okleveću srpski narod u međunarodnoj zajednici, te da prisile vlast da „prihvati krivicu za genocid“. Kada je oslobođen Naser Orić u Hagu, pa sada i u Sarajevu ni jedna od tih partija, nevladinih organizacija i država ne reaguje na pravi način i suštinski se solidariše sa oslobađanjem monstruma, koji je lično klao i na zverski način usmrtio više ljudi.

U marginalnim i pojedinim plaćeničkim političkim strankama u Srbiji Zapad pronalazi sagovornike koji okrivljuju svoj narod za nešto što nije počinio. U tome prednjače Vuk Drašković, Čeda Jovanović i Nenad Čanak. Verovatno su pomenuti „političari“ dobili instrukcije da i ovim povodom oslobađajuće presude Naseru Oriću ćute i da se ne oglašavaju. Jer oni treba da i naredne godine putuju u Srebrenicu i učestvuju u „političkoj i propagandnoj predstavi“ obeležavanja godišnjice stradanja Muslimana a ne pada im na pamet da odu u Kravicu i Bratunac, da daju pomen srpskim stradalnicima. Na lažima ne treba a i ne može da se gradi pomirenje niti poverenje naroda.

Pristrasnim i dirigovanim sudskim procesima dželati poput Nasera Orića se aboliraju od počinjenih zločina i pridaje im se uloga „boraca za slobodu“. Tako dželati sa stranim „mentorima“ i plaćenicima iz redova srpskog naroda, pokušavaju da menjaju istoriju, te da srpskom narodu pripišu kolektivnu krivicu za sve što se desilo u građanskom ratu u BiH. Narod u Republici Srpskoj to više ne može da podnese i da trpi nasilje neke nefunkcionalne države BiH i njene sudske vlasti, koja je nedopustivo ispolitizovana.

Zbog prethodnih zločina koje su počinili nad srpskim narodom i jedinicama VRS u Podrinju, jedan deo pripadnika, komandanata, komandira i boraca 28. divizija A BiH nije hteo da položi oružje i doneo je odluku da se probije iz okruženja, preko zone odgovornosti Drinskog korpusa. Ta nepromišljena odluka verovatno je sugerisana i od centara moći koji su izazivali i provocirali napad snaga VRS stalnim činjenjem zločina u okruženju enklave. U svemu tome nezamenjiva je uloga Nasera Orića.

Očigledno je da to delu komande 28. divizije, 2.K GŠ A BiH nije odgovaralo. ZAŠTO….? Nerazumne i necelishodne odluke komadnog kadra 28. divizije A BiH nisu posledica njihove autonomnosti delovanja, nego pogrešnih instrukcija koje su dobijali od 2. K i A BiH, u čijoj zoni se nalazio Naser Orić. Takve pogrešne instrukcije su izraz namere i zloupotrebe stradanja muslimanskih vojnika, u funkciji ostvarenja političkih ciljeva borbe muslimanskog naroda u BiH, radi pridobijanja simpatija i političke podrške uticajnih država tzv. međunarodne zajednice.

U svakom slučaju, oslobađanje Nasera Orića, ratnog zločinca i koljača, jeste u funkciji produbljivanja jaza i nepoverenja između naroda u BiH, ali ujedno predstavlja i opomenu R. Srpskoj da je potrebno da učvrsti jedinstvo naroda i odlučuje o sopstvenoj budućnosti, u skladu sa većinskom voljom naroda.

Izvori:

1.www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2897811/naser-oric-oslobodjen-optuzbi-za-zlocin-nad-srbima.html

2.Ričard J. Batler, Iskaz o vojnim događanjima u Srebrenici (revizija)-operacija „Krivaja 95“, 2002.str, str.5

3.Treći sastanak u hotelu „Fontana“ (transkript video snimka) (dokazni predmet optužbe 49/a), str. 9.

4.Ričard J. Batler, Iskaz o vojnim događanjima u Srebrenici (revizija)-operacija „Krivaja 95“, 2002.str.42

5.Izjava zastupnika komandanta 28. divizije Ramiz Bećirović organima bezbednosti 2.K ABiH, KORAK – Časopis za zaštitu tekovina borbe za BiH, Broj 28, ISSN 1512-9411,Sarajevo, 2012., str. 34 do 36

6.Novi standard, 27. februar 2013. godine

7.Pečat, Svetislav, Tijanić, ZLOČIN U STAROM BRODU – Ko nije znao da pliva – zaplivao je u večnost, 13 jun 2010. godine