Некад најмоћнији чобанин, сада занемоћали пастир

Пише: Момчило Д. Пејовић

Случајан сусрет са познаником, још из дјетињства, подстаче ме да тексту дам наслов! Видјели се нијесмо више од деценије и по! Толике године прохујаше, а не би прилике да се сретнемо него баш скоро недељу дана пред оно (из)ненадно хапшење или „догађај деценије“ некада најмоћнијег црногорског полицајца и обашка савјетника, а „него ко(га)“ другог до, „европског државника“!

Бијасмо већ на пар минута од аутобуске станице на Цетињу. Застасмо те се руковасмо и услиједише обострано уобичајена питања: Како си, шта радиш, како породица? Рече да је кренуо у Будву. Тамо живи, више од десетак година! Изненадих се томе, па упитах: А шта је са твојим „послом“ односно са повеликим стадом, наслијеђено од оца још док је био младић? Стасавајући стално је увећавао сточни фонд и, богме, важио за угледног домаћина, великога газду чије стадо оваца и коза, у једно вријеме, бројаше неколике стотине. То знају многи Цетињани, јер производи са његове фарме: млијека, сировог и сушеног меса, кастрадине, сушеног сира овјчјег и козјег, бијаху познати не само на Цетињу и цијелој Катунској нахији него и градовима приморског дијела црногорске обале.

Приупитах, а шта те је нагнало да све „оставиш“ и преселиш се у Будву? Укратко ми рече и „све објасни“ у пар реченица. „Стаду ‘оће млад чобанин и јак домаћин, вјешт послу којим се бави по васцијели дан! Већ сам у годинама, а богме данас „млади“ мисле и раде другојаче па сам скоро потпуно тај посао (за)баталио“! Тада ми би потпуно јасно зашто се баш тамо настанио, мада су му ту можда били „од руке“ и неки његови мјештани-земљаци са којима се дружио још од дјетињства! Било је ту још понеких питања и одговора са обије стране, небитних за овај текст.

Ма, од тада, не прође ни цијела недеља дана кад освану текст у штампи о хапшењу „најјачег савјетодавца и некада најмоћнијег полицајца“ у Гори Црној односно „једног од камена темељаца и човјека којега лично зна(м)„! Не сумњам у тај нечији лични доживљај и не (до)тиче ме се. Међутим, колико знам и према ономе што сам све читао „о улози личности у историји“ не на(и)ђох да је једна особа или индивидуа тога и таквога политичког и менталног склопа могла бити „камен темељац“ па макар то била и држава каква је Црна Гора односно њихов Монтен(иј)егро, без обзира на њихово лично познанство и доживљај(е)!

Наравно, пошто се некад најмоћнији „Седмак Чобанин“ није јавио односно бастало му није гласнути се поводом хапшења или „догађаја деценије“, а можда није ни хтио јер му толико ни битан није био, нађе се бивши народни посланик и, наравно, истакнути члан дрпс оваца да (за)штити личност која је Црну Гору „задужила“ тиме што је у њене „државне темеље“ ставила „један од камена темељаца“, па тако одради домаћи задатак за некад „најмоћнијег Чобанина“ односно сада занемоћалог пастира, а све у своје лично име као знак захвалности што га познаје и „као човјека“!? Но, можда је „човјек“ односно „најмоћнији полицајац“ лично га толико задужио да бивши „народни посланик“ хоће да му се на неки начин јавно одужи, нека цијела Црна Гора зна да на њега може да рачуна!?

А, богме, није било тако давно када је бивши седмоструки носилац „премијерског појаса“ и уједно у два мандата предсједник државе, надасве несмјењиви страначки лидер д(р)псоваца, јасно и гласно знао ставити до знања „институцијама система“ у држави Црној Гори односно његовом Монтен(иј)егру да треба поштовати „презумпцију невиности“ његовим хапшеним политичким пуленима и високим државним личностима, које су дуго година радиле на „заштити“ државне имовине и прије свега његове личности и несумњиво енормно стеченог богатства док се бавио највишим државничким пословима, а све у „корист грађана” његове државе „много вољене“ и (на)зване Монтен(иј)егро!

Такође, свјеже је сјећање, да је још гласнији био када је јавно упутио подршку својим комит-патриотама да могу одржавати паљењем гума и затварањем-блокирањем саобраћајница „демократске“ митинге незадовољства и подршке очувању њима „много вољенога Монтен(иј)егра“ и новостечене односно повраћене црногорске независности, у Подгорици, Никшићу, на Цетињу и тако даље! Додуше, истину треба рећи, знао је али много „умјереније“ стати у јавну заштиту приликом хапшења „прве жене црногорског правосуђа“, Врховне државне тужитељке Црне Горе, у три мандата! Али, исто тако знао је одћутати односно не огласити се када је било у питању хапшење Предсједника Привредног суда Црне Горе, и тако даље!? Дакле, некад најмоћнији фармер од милоште звани „Седмак Чобанин“ најјачега и најбројнијега политичкога стада сада је постао занемоћали пастир, који је чак поднио оставку на полурасуто стадо којему пријети потпуна пропаст!

Шта све неће панути на ум тим и таквим скоројевићким Црногорцима односно Монтен(иј)егринцима боље рећи тзв. незаситим еуро грађанистима, суверенистима, комит-патриотама и чуварима лика и дјела њиховом оцу нације и „првоборцу“ повраћање црногорско-монтен(иј)егринске државности!

(О)давно је требало тако учињети не само са њим него и још барем са неколицином, поред осталих већ притворених, почевши од бившег почасног предсједника другог по реду, па бившег главног СДТ-а, неколико министара, дипломата, градоначелника, директора, и богме привредника посебно из прве и друге фамилије, као „великих бизнисмена, дародаваца и добротвора“ за себе и своје породице! А надасве, из ресора полиције понајвише па би све било политички потаман!?

Ако се настави овакво стање око формирања „нове владе“ односно ако и даље (п)одрже Дритана као премијера „техничке Владе“ биће да гледамо „наставак серије“ нових хапшења, јер је он једини који ће ићи до краја у раскринкавању организованог криминала и хоботнице која је Црном Гором одавно завладала!

И без СКАЈ преписке у јавности црногорској „ишло је шапатом“ од уха до уха о спрези организованог криминала и полиције на високом државном нивоу, још од времена „Грбљанскога свеца“ и демагога, идеолога „Рата за мир“ односно „Света златоус(т)ног“ и богме одбјеглог, а правди црногорској недостижног!? А на све то бивши црногорски премијер Душко Марковић за свога мандата знао је, не тако давно, „седмој сили“ одговорити да у том обиму тога „криминала“ нема „ништа више неголи у региону“!? Да ли би данас могао шта томе додати односно негирати, кад би хтио или смио да (про)говори?

Настао би тада „цвркут птица и зрикаваца“ из бројних стечајних предузећа, па би грађани тек (са)знали шта је све (о)пљачкано диљем Црне Горе и богме шта је са оном имовином у иностранству о којој нико не зна којему је појединцу шта припало!? Онда не би било ни „кавачког ни шкаљарског клана“, а ни неких побочних кланова! А ваљда би се коначно (са)знало и нешто више о многим нерасвијетљеним убиствима широм Црне Горе, транзиту цигарета, опојних супстанци и Волијевих банана, и много шта другог шта се нелегално дистрибуира широм Црне Горе!? Настао би ред, знало би се шта су све радили односно колико су „млади, лијепи и (још) паметни“ (п)опљачкали са својим полтронима, помагачима и слугама односно послушницима за своје три деценије „озбиљнога“ државног рада и „систематског управљања“, транзиционим процесом и управљања државом Црном Гором.

А шта би са оним силним милионима марака, пар стотина или много више, које је по нечијем наређењу неко склањао на жиро-рачуне појединих министара, на сваког по 50 милиона марака, не само у швајцарским банкама него и још неким ближим или даљим „финансијским дестинацијама“? Да ли су ти силни милиони нестали или су враћени у државни трезор Црне Горе? То је некада била јавна тајна о којој се шапутало и причало по Црној Гори, ма богми и по сред Скупштине црногорске, па макар то и били само „народњаци“! Треба истину рећи, па додати, да су нам казали да су „сазнали гдје су паре“, али о томе и дан данас ћуте као зливени, а зашто то њих овим путем јавно питам?

Три пуне деценије њихов од милоште названи „Мило Чобабин“ односно „Седмак Чобанин“ водио је своје „најјаче и најбројније“ политичко стадо, још онако млад, лијеп и паметан – знавен, а био је и политички од европског „угледа и повјерења“ додуше на домаћој политичкој сцени арогантно, надмено, заједљиво, набусито, осионо, обахаћено па чак спреман да се у сред црногорскога парламента и физички обрачуна са много слабијим послаником поред вербалне увреде коју је упутио том свом политичком противнику! А данас се „примирио“ и(ли) занемоћало гледа како му одводе и приводе правди његове политичке чактар предводнике притварајући их и смјештајући на бесплатан тродневни топли оброк-објед и привремен боравак на дестинацију удаљену „на педаљ“ од Подгорице! А можда, ипак, зебе од „банкарске побегуље“ из Лондона и његове „велике плаве торбе“, ако једнога дана дође у Црну Гору и донесе је са собом!? А изгоре(ће) ако не дође, барем тако нам свакоднено јавља из Лондона!?

Подгорица, четвртак, 3. август 2023. године Др Момчило Д. Пејовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: