Недвосмислен став СПЦ о Косову и Метохији
1 min read
фото EPA-EFE/Андреј Чукић
Праштајмо и тражимо опроштај, без тога не само да нисмо хришћани, него се може рећи да нисмо ни људи. Патријарх српски Порфирије служио је у недељу у Храму Светог Саве на Врачару прву свету архијерејску литургију у својству поглавара српске цркве и упутио после ње управо ову поруку верницима.
О миру, праштању и грађењу мостова међу људима, српски патријарх говорио је и у својој приступној беседи приликом устоличења у Саборној цркви прошлог четвртка, а обраћајући се сабраћи архијерејима рекао је тада да ће неговати саборност цркве као најлепши цвет. Као први међу једнакима, патријарх српски председава највишим црквеним телима, Светом архијерејском синоду и Светом архијерејском сабору, али највећи број одлука које се тичу живота цркве српски архијереји доносе заједно – саборно. Такав је случај с попуњавањем упражњених епархија, а неколико веома значајних остало је без својих предстојатеља и готово је извесно да ће следеће заседање Светог архијерејског сабора, вероватно у мају, имати и то на свом дневном реду.
СПЦ тренутно нема чак два митрополита: црногорско-приморског, после упокојења митрополита Амфилохија, и загребачко-љубљанског, после избора патријарха Порфирија за 46. поглавара СПЦ. Од вируса корона преминуо је и владика ваљевски Милутин, па од краја марта и ова епархија има администратора и чека се избор новог епископа.
За српску цркву једно од суштински важних питања јесте и оно које се тиче Косова и Метохије и оно ће остати у фокусу и овог патријарха, као и његових претходника, и то је истакао већ у приступној беседи. Треба нагласити да Српска православна црква има јасан и недвосмислено изречен став о Косову и Метохији и да императив његовог очувања у границама Србије није позиција неколицине „опозиционих” владика који га бране од „провладиних” епископа наводно спремних на компромис, како су то у данима пред избор патријарха погрешно тумачили неки медији, већ став СПЦ. Највише црквено тело, Свети архијерејски сабор, а претходно и Синод СПЦ, не једном, него више пута је то и саопштио. Са својих заседања у новембру 2018. и мају 2019. Сабор је издао посебна саопштења која се тичу Косова.
„ И овом приликом понављамо чврст и јединствен став целог Архијерејског сабора наше цркве, изречен на овогодишњем редовном мајском заседању, да ни под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији”, саопштено је у новембру 2018. То је поновљено и у саопштењу с последњег заседања Сабора у мају 2019: „Неприхватљива је било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење.”
Биће, међутим, занимљиво видети да ли ће долазак дојучерашњег митрополита загребачко-љубљанског на чело српске цркве променити не баш најбоље односе Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској, односе који се, свакако, одржавају и на народе који већински тим црквама припадају, Србе и Хрвате. На последњем Сабору, оцењујући положај СПЦ на бившем југословенском простору, оцењено је да су „анимозност и дискриминација у односу на нашу цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда”, па и у Хрватској, као и да СПЦ има добре и коректне односе с Римокатоличком црквом, што се „нажалост не може рећи за односе с одређеним круговима Римокатоличке цркве у Хрватској”. Претходно саборско саопштење 2018. било је још оштрије и у њему је указано на лоше односе с Хрватском бискупском конференцијом „у којој, поред добронамерних бискупа, постоји, нажалост, и добар број бискупа неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике”.
С друге стране ХБК је у свом писму Синоду пре две године оценила поједине изјаве патријарха Иринеја и владике Иринеја бачког као израз нетолеранције према католичкој цркви и њеној пастви. Иако је и блаженопочивши патријарх Иринеј био човек дијалога, чињеница је да га хрватска јавност није познавала тако добро као што познаје патријарха Порфирија. Избор митрополита загребачко-љубљанског за првојерарха српске цркве наишао је на добар одјек у хрватским медијима, врло позитивно су се о њему изразили бројни интелектуалци и јавне личности у Хрватској, а и сам патријарх Порфирије у приступној беседи сетио се доброте пријатеља у Загребу и навео да Хрватску сматра другом отаџбином.
У Пећ је мјесто за Патријарха Српскога!Да ли се бира мјесто по конфору или по страдању и истини.Зашто наши црквени велекодостојници избјегавају да столују у Пећ,нека одговре народу ,који су то разлози,или је Београд магија и за свештенство,а Косово окужено за вјеру и Цркву?
Србски народ на Косову живи у страху, преживљава, … Чува огњишта, гробове, светиње,… Крајње је вријеме да се омогући повратак, … самим тим би се помогло онима који су још тамо а којих је све мање,…