Недеља сјећања на егзодус: Над Сарајевом сјени мртвих Срба
Недеља сећања на егзодус 170.000 људи из главног града БиХ. Од 1992. до 1995. убијено 6.188 мушкараца и 1.244 жене.
Мртви Срби су најубедљивији сведоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће поништити. У Сарајеву је од 1992. до 1995. настрадало 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца и 1.244 жене. Ма шта од томе данас причао Мирсад Токача (током рата запослен у сарајевском МУП), данас главни бошњачки експерт за ратне жртве, ово су чињенице. Овако, за “Новости”, говори Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у недељи када се обележавају 22 године од библијског “изласка” сарајевских Срба из града у коме су претходно одбранили своја огњишта.
Српске жртве, подвлачи саговорник Новости, нестану кад их злочинци пописују, а на свету не постоји нечаснији документ до “Босанске књиге мртвих” коју је саставио Токачин документациони центар.
– Американци нису пописивали јапанске жртве иако су их окупирали, као ни Руси немачке. За разлику од њих, муслимани у БиХ годинама су то чинили и тако направили “свој коначни број” настрадалих у рату у БиХ.
Обележавање још једне годишњице од када су Срби напустили Сарајево одвија се у сенци увреда које континуирано пристижу из Сарајева. Најпре је Бакир Изетбеговић крајем 2017. “открио” да су за егзодус српског народа из главног града БиХ криве власти и војска РС, а прошле недеље Мирсад Токача је изнео податак да су Срби у минулом рату имали само 4.000 цивилних жртава и да су у Сарајеву, “својим топовима убили 2.000 сународника”.
– Према попису из 1991. Сарајево је бројало 526.000 становника, од којих је муслимана било 258.000, Срба 158.000, Југословена 56.000, Хрвата 35.000… У Дејтону, када је град подељен тако да Србима припадну свега три градске двоспратнице у насељу Добриња и ледина на којој су биле касарне, били смо суочени са избором – да останемо у Алијиној држави против које смо се борили, или да кренемо у избеглиштво и колективно напустимо домове. Наше колоне су ишле од 17. фебруара до 17. марта 1996, носили смо и мртве – подсећа Мирослав Лучић, председник Скупштине града Источно Сарајево.
У међувремену, никло је Српско Сарајево. У шест општина данас тамо живи око 60.000 становника. Лучић најављује да ће се у склопу обележавања егзодуса поново обићи гробља, што ће бити прилика да се ода почаст борцима палим за РС.
Sto godina, pa umnoženo više puta, stoleća smo smicali jedno za drugim, Srbi vazde u egzodusu otkada Turčin useli u naše kao u svoje!
Još bi taj egzodus, i onda i ono juče, svejedno, bio snošljiviji da ne biše naših komšija, bivšijeh Srba! Što se prjesvlače u razne aljine pa su jednom Turci, čik im kaži da nijesu, drugi put muhamedanci, treći muslimani sa malim “ m „, pa onda sa velikijem “ M „, tako putovali, presvlačili, oblačili pa stigli u nekakve Bošnjake … , Čudu božijem hvala, a, iksana sa stotinu imena!
Da čudo bude veće Bošnjaci su, vele, i oni što nikad Bosnu očima gledali nijesu! ??? … I oni, i oni!
Sve probali, i Bošnjaka jednom biše probali, pa odustajali, presvlači, presvukivali … U jednu obuku zanoće, u neku drugu bude! I sve tako do u ove današnje dane!
U koju gođ da su odoru, Srbi su im vazde u krivicu, pa oni kako nijesu lijeni malo- malo zabalijaju, zakojevitezaju na ćaure, čim im se pruži prva prilika, namah nagrnu da sebe bivše skrate … Ne vole oni da se sjećaju sebe bivših, da pate u duševnijem bolovima, da dertuju nad grkom sudbinom … Lakše im da Srbe krate đe stignu, pa da onda umire u pustu samoću, sami sa sobom, nasamo da kao ljudi žive, bez da ih mi pečobrazno sećamo što su jednom bili! … Najbliži zaboravu kad zakotrljaju krmsku srpsku glavu!
Tako onda, isto tako i poslije, jednako i juče …
Nego da ja ne dužim, da ponovo rečem što mi je na um : Nikad, nikada više otud bošubozuka neće stajati moćni Turčin, carski Austrougari, nacistički germani, nikad više baba Hitljera, ujka Kljingtona, Bin Ljadena … Nijednog više onog koji će za njih da ratuje protiv Srba!
Druga neka vrjemena stižu … Žuta neka, drukča neka!
A brat nam onaj istočni svakim danom moćniji ; sila svijeta, tek dolazi njihov vakat! ….Probudio u onu pola svijeta ravnicu veliki ruski mjedved, nikom više dobro biti neće, ako nama neće!!!
… Svaki će onaj što se vazde presvlačio, i onaj što se u pitomo polje poarnauti, i onaj tamo pri moru i uz goru pa preko Save i on, što nam je dželat bio, svaki će taj, i svaki drugi, koji gođ da je – svaki će takav sjutra morati sam da stane pred Srbina …
Da se isprsi, kako je poznato da su svi pobrojani, da su oni zor junaci! … Na srpsku nejač, dok im Turčin, Ugarin, Nijemac, Amerikanac … čuva stražu, dok im strah čuva!!!
Ako … Kako ja to ako ne priželjkujem, tako mi Bog pomogao, ni zbog njih, ni zbog nas, jednako .. Ama ako … Ako jednom i dođe neko novo zlo vrijeme, sami će onda junaci … Sami!
A onda, onda dobro biti neće, kako nikom nije bilo kada je sam stao pred Srbina!
Ali tako, ali nikako!!!
A njima moj rođački savjet koji i nijesu tražili : U pamet se bivša braćo, već danas ništa nije kako je bilo juče … A sjutra, tek sjutra … Kukala vam majka!
Niko od zapadnih moćnika, ali isto tako i od ovdašnjih (mislim na čitav „region“) korumpiranih i okupacionih medija i NVO ama baš nikada nije postavio pitanje: „Gdje je 170.000 Srba u Sarajevu?“, „gdje je 40.000 Srba u Prištini?“, „gdje je 500.000 Srba u Hrvatskoj?“ jer to naprosto nikoga od njih ne zanima!