Не заборављамо: Прије годину дана Црна Гора гласала за Резолуцију о Сребреници упркос противљењу народа
Фото: ИН4С
Прије тачно годину дана, 23. маја 2024. године, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Резолуцију 78/282, којом се 11. јул проглашава за Међународни дан промишљања и сјећања на геноцид* у Сребреници. За резолуцију је гласало 84 државе, 19 је било против, а 68 уздржано. Међу државама које су подржале резолуцију била је и Црна Гора, што је изазвало снажне реакције унутар земље и шире.
Резолуција, коју су предложиле Њемачка и Руанда, а подржало више од 30 држава, укључује осуду порицањатзв. геноцида и величања ратних злочинаца. Предсједник Србије, Александар Вучић, изјавио је да резолуција није прошла тест легитимитета и да је покушај стављања жига на српски народ, те да не доприноси помирењу и да ће изазвати нове подјеле
У Црној Гори, одлука владе да подржи резолуцију изазвала је велике протесте. Испред зграде Владе у Подгорици окупило се неколико стотина грађана који су пратили пренос гласања и након усвајања резолуције скандирали „Ратко Младић“, „Русија“ и „Издаја, издаја“.
Резолуција позива државе чланице да чувају утврђене чињенице о геноциду, укључујући и кроз образовне системе, и да осуде порицање тзв. геноцида и величање ратних злочинаца! Такође, наглашава се важност наставка процеса идентификације преосталих жртава и процесуирања одговорних.
Упркос тврдњама да резолуција има за циљ очување историјских чињеница и спрјечавање порицања геноцида*, многи у Црној Гори и региону сматрају да је њено усвајање без ширег консензуса и уважавања осјећања свих народа допринијело продубљивању подјела и неповјерења.
Годину дана након усвајања резолуције, а свједочећи немире и подјеле у Републици Српској и контроверзама које прате одлуке међународне заједнице, угрожавања Дејтонског споразума и напада на руководство Српске, али и српски народ у цјелини, јасно је да она није допринијела помирењу и разумјевању већ, напротив, продубила ране и подјеле у региону.
