Ne smemo da zaboravimo da smo mi deca svetaca, Nenad Andrić u „Srpskom sv(ij)etu“

„Moje „Peške kroz Svetu Goru“ je knjiga koja nikada neće biti do kraja napisana. Prvi put sam bio na Svetoj Gori 2008. godine, a nakon 7- 8 poseta sam shvatio da mnogima trebaju neke smernice, koji žele samostalno da pođu, kao što sam ja pošao. Odlučio sam da napravim neku vrstu vodiča, sa namerom da prikažem nešto osnovno, kao na primer kome se obratiti za blagoslov, pa za vizu, kojim putem doći, kojim brodovima, kojim kombijima… Onda sam pomislio da bih mogao da dopišem kako se može peške po samoj Svetoj Gori, zatim sam pisao o svakom manastiru nešto osnovno. Postoji 20 manastira i 12 skitova, i po pravilu ne može više ni jedan da se pravi, ovoliko će ih biti dok je sveta i veka. Grčkih je 17, i po jedan srpski, bugarski i ruski. Ivarion je bio gruzijski, ali su ga izgubili po pravilu koje nalaže da kad bude manje od osam monaha, taj manastir prelazi pod grčku upravu. I naš Hilandar je u jednom momentu bio zamalo u toj situaciji“, priča o svojim knjigama i kako su nastale u „Srpskom sv(ij)etu, magistar ekologije, planinar, vodič i hodočasnik Svete Gore Nenad Andrić.

On je govorio o svojim iskustvima sa hodočašća koje je korona zaustavila, i mnogobrojnim posjetiocima koji su sa njim obišli ovo sveto mjesto, jedno od četiri takozvana udjela Bogorodice na zemlji. Istorija same Svete Gore kao monaškog staništa, a kasnije i države monaha počinje stupanjem Bogorodice na njeno tle. Uvijek je postojalo neko nepisano pravilo da na nju ne treba da stupaju žene, kasnije je i zvanično propisano, ali su kroz istoriju postojali trenuci kad se pravilo nasilno kršilo, o čemu većina ljudi koji zna priče o Svetoj Gori zna, a sagovornik Srpskog sv(ij)eta je ispričao jednu neobičnu :

„Za vreme proganjanja hrišćana u Kapadokiji, cele porodice su nalazile sklonište na Svetoj Gori. Jedan se monah rodio ovde, i majka mu je umrla, i celog života je jedina žena koju je viđao bila Bogorodica. On je mislio da sve žene tako izgledaju“.

Govorio je o arhitekturi, istoriji, opisivao šta priča na kom mjestu svojim saputnicima koje vodi na ovo sveto mjesto

„Više od pola manastira duguje svoj opstanak Srbima, srpskim ktitorima, od Svetog Save i Svetog Simeona pa nadalje. Zahvaljujući snazi države kralja Milutina, odbranjena je od gusara. Grci to znaju i zato nas cene, ali i zbog toga što se jedini u Evropi opiremo, mi imamo poseban tretman kod Grka“.

Sveta Gora ima oko 2000 monaha, najviše ih je u Vatopedu, oko 150, a u Hilandaru ih je oko 40. Nijesu svi trenutno tamo, neki su odsutni iz raznih razloga.

Šta se čuva u Hilandaru?

Nenad Andrić ni ne stiže sve da nabroji, očigledno iz želje da prenese što više podataka, ali i da ukaže na značaj riznice Hilandara: „Tu je žezal Svetog Save, ikone Trojeručica i Mlekopitateljica, za koju se veruje da ju je naslikao prvi ikonopisac – Sveti Luka, krune kraljeva Stefana Prvovenčanog i Milutina, zastave, koplja iz kosovskog boja, bibiloteka sa rukopisima, Zakonopravilo Svetog Save… U tom pravilu je sve opisano: čak i u slučaju kako da se ponašaju komšije ako dođe do svađe,  kako se leči bolesnik, kako se sprovode higijenske mere. Jedino na Hilandaru postoji bolnica gde se leče svi svetogorski monasi. Dok smo se ponašali po Zakonopravilu Svetog Save, bilo nam je dobro. Mi smo deca svetaca, tim putem treba da idemo“.

Interesantni podaci koje iznosi se tiču i ovdašnjih donatora:

„Princ Čarls je osnovao jedno društvo prijatelja Atosa, pomaže Vatoped i Hilandar, dolazi često. He znam da li je prešao u pravoslavlje, i ako jeste da li je iskreno“.

Sa svojix promocija Henad Andrić prenosi atmosferu:

„Ljudi su žedni priča o svetogorskim starcima. Mi smo rasli u komunizmu, i sad imamo neke komuniste- kapitaliste. Ljudi žele da saznaju kako da se mole, a to što piše u knjizi nisam ja izmislio, to su mi govorili svetogorski monasi“.

Iako je Sveta  Gora zatvorena za posjetioce zbog korone, Nenad Andrić održava kontakte sa brojnim svojim prijateljima, monasima i starcima:

„Prošle godine sam razgovarao sa starcem iz Karulje koji je rekao da je korona puštena da se vidi koliko ljudi mogu da budu dugo u poslušanju Antihristu kada dođe. Ako i bude čipovanja vakcinama, to će biti retko, možda svaki hiljaditi. Ovo je po Božijem dopuštenju. Rusi su popisali svoje sveštenike i monahe koji su otišli za vreme korone, nisam čuo da smo i mi. A mnogo ih je otišlo, pa i naših episkopa i patrijarh. Ovaj monah objašnjava da to Bog pred svako veliko stradanje uzima neke ljude iz velike ljubavi, da ne bi gledali upravo ta velika stradanja. Uzrok svemu je duhovni pad, a najbolja injekcija je molitva, ona mora da se umnoži. Kaže da će korona da prođe uskoro, sad na proleće ili leto, ali da će doći nešto mnogo gore… Država koja ozakoni sodomski greh, istopolni brak, proći će kao Sodoma“.

Pogledajte ovu interesantnu emisiju sa čovjekom koji je na desetine puta posjetio Svetu Goru i razgovarao sa svetogorskm starcima, o čemu je pisao u svojim knjigama.

On  je govorio o svojoj knjizi „Susret sa svetogorskim stracima“, a voditeljka Gordana Janićijević je pročitala priču „Stao si đavolu na rep“.

Milijana Eraković