Ne mare za sankcije: Njemci postavljaju biznis-rekorde u Rusiji

Njemački biznis u Rusiji napreduje čak i u uslovima sankcija, što pokazuju rekordna ulaganja i skoro 20-procentni rast bilateralne trgovine, utvrđeno je na februarskoj konferenciji u Berlinu.

Ulaganja njemačkih kompanija u Rusiji povećala su se prošle godine za 26 odsto, do 2,4 milijarde dolara, što je apsolutni rekord. Obim međusobne trgovine povećao se za 19 odsto, čime je dostigao 59,6 milijardi dolara. To ukazuje da sankcije nisu u stanju da zaustave jačanje ekonomskih odnosa između dvije zemlje, ako je poslovna zajednica obostrano zainteresovana za to, izjavljeno je na konferenciji u Berlinu, na kojoj su prisustvovali ministar ekonomskog razvoja Maksim Oreškin, njegov njemački kolega Peter Altmajer i predstavnici 450 njemačkih kompanija.

Tom prilikom Oreškin je ukazao na posebnu ulogu njemačkih preduzetnika u modernizaciji domaće ekonomije i pozvao ih je da aktivnije posluju na ruskom tržištu.

„Njemačke kompanije u Rusiji očekuje pošten odnos sa pouzdanim uslovima i u to ne treba da sumnjaju“, rekao je Oreškin.

Ministar je naglasio da u Rusiji trenutno posluje oko 4.700 njemačkih kompanija, u kojima je otvoreno skoro 270.000 radnih mjesta.

Najuspešnije od njih odavno su shvatile da najprofitabilnija poslovna strategija nije samo isporuka robe preko granice nego i ulaganje u lokalizaciju proizvodnje unutar Rusije, navodi Sputnjik.

Prošle godine je objavljeno da koncern BMV namjerava da izgradi fabriku na teritoriji industrijskog parka „Hrabrovo“ u Kalinjingradskoj oblasti. Investicije se procjenjuju na nekoliko stotina miliona evra.

Konkurent koncerna BMV, kompanija „Mercedes“, još je u junu 2017. godine pokrenula izgradnju sopstvenog preduzeća u moskovskom industrijskom parku „Jesipovo“, i tom prilikom je uložila u projekat 300 miliona evra. Nakon svečanog otvaranja početkom aprila fabrika će zaposliti više od hiljadu stanovnika iz moskovske oblasti.

Takođe su aktivne i energetske kompanije za koje se računa da će učestvovati u programu modernizacije termoelektrana sa ulaganjem od 1,9 biliona rubalja (oko 26 milijardi evra).

Rusija uspijeva ne samo da sačuva nego i da poveća suficit spoljnotrgovinskog bilansa sa Njemačkom, naglasila je Federalna carinska služba Rusije.

Prema podacima Federalne carinske službe, glavni dio ruskog uvoza iz Njemačke čine različite mašine, oprema i aparati, uključujući i one za potrebe nuklearne energije. Njemci su prošle godine u Rusiju uvezli robu u vrijednosti od 8,7 milijardi dolara.

Na drugom mjestu su automobili i auto-djelovi, zatim farmaceutski proizvodi, plastika, precizni instrumenti — medicinski, hirurški aparati i mjerni instrumenti.

Izvoz iz Rusije u „emačku, kao i ranije, zasniva se na energentima. Najveći dio (85 odsto) čini izvoz mineralnih goriva, nafte i proizvoda za destilaciju i to u vrijednosti od 29 milijardi dolara. Zatim slijedi izvoz bakra i proizvoda od plemenitih metala (828 miliona), potom crni metali, plemeniti metali i kamenje (568 miliona), drvo i drveni ugalj (326 miliona dolara).

Treba istaći da je u odnosu na prošlu godinu udio naftnih derivata u strukturi isporuke iz Rusije u Njemačku ostao na istom nivou. Dakle, za porast izvoza za 32,5 odsto nije zaslužno samo gorivo nego i sva ostala dobra Rusije.