Ne bojte se! Ne bojte se jer znamo i sve nam je ovo najavio naš mili Gospod

Piše: Otac Vladimir Marković, sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva i starešina crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Topčideru u Beogradu

Draga braćo i sestre,
Prevelika je tragedija zadesila čitavu planetu izbijanjem korona virusa i previše smo svi mi pravoslavni hrišćani ovih dana raspolućeni na loše vesti oko zaraze i našeg ličnog krsnog puta ka Golgoti na kome sledujemo Gospodu našem Isusu Hristu.
Žao nam je svih ljudi koji stradaju, boluju i umiru širom Zemlje. Više nam je žao ove godine nego što nam je bilo minulih godina iako su i tada strašne pojave potresale planetu. Ratovi na Bliskom istoku, okupacija i stradanje hrišćana u Siriji i Libiji uvrstili su hiljade ljudi u kalendar mučenika. Zemljotres i cunami u Japanu, Filipinima, Tajlandu, Indiji odneli su veliki broj žrtava.

I nije tačno da smo svi okretali glavu od ovih katastrofa. Bilo je i nas koji smo iskreno žalili zbog toga. Ali smo sva ta stradanja tamo negde daleko poistovećivali sa onim što nam je bilo itekako blizu. Sa našim tragedijama ovde. I sagledavali smo ih uvek u svetlu Vaskrsenja Hristovog koje nikada ne biva bez stradanja kojim Gospod daje slavu i večni život. Nagledali smo se nevinih žrtava od rata u Bosni, preko bombardovanja 99′ do zatiranja našeg semena i pogroma naroda na Kosovu i Metohiji.
Zato je ugledni lekar Dr Branimir Nestorović veoma lepo primetio na početku ove sveopšte histerije da smo mi narod koji je toliko toga preturio preko glave da ne treba da nas plaši jedan običan virus. Dr Danica Grujičić je sa druge strane govorila javno i naučno dokazala da smo odavno izloženi jednoj epidemiji koja godinama traje i koja odnosi 20.000 žrtava godišnje.

Do danas nas država nije adekvatno zaštitila od nje već čak doprinosi razvoju ove epidemije malignih oboljenja tako što zarad ekonomskih interesa dozvoljava da postanemo smetlište tzv. hrišćanske Evrope. Ponavljam vam – godišnje od raka umire 20.000 ljudi u Srbiji. Od poklona koji nam je stizao sa vojnih aerodroma Evrope. Njen pragmatizam i ljubav, posebno za nas Srbe koji smo čuvali njenu čast i granice, se vidi u tome što su nam dali i posebno ime – Adria. Pod to ime su strpali i sve naše dojučerašnje krvnike i neprijatelje. Vazduh nam je zatrovan i to više niko ne može da sakrije. Upravo se prodaju zdravi izvori vode a celokupni ekosistem se urušava i truje do nepovratnih granica.

Briga za zdravlje nacije je bila takva da nam je od 2010. godine otišlo oko 8.000 lekara, a tek koliko drugo medicinsko osoblje. I sada konačno kada nas je zadesila ova tragedija rešili smo da se opametimo. Rešili smo da poštujemo struku. A šta nam kaže struka? Kaže da ovaj virus posebno pogađa medicinske radnike jer oni čine polovinu obolelih. Isporazboljevali se ljudi po svim mogućim zdravstvenim ustanovama. Toliki direktori zdravstvenih ustanova, reciklirani od strane svakog dolazeće režima kao pravi stručnjaci su odgovorno istupili i časno priznali propuste?
Ne, ne to se nije desilo. Ali je zato utvrđena odgovornost i pronađen je krivac. Krivi smo svi mi koji smo zavapili našem Patrijarhu i Sinodu da umilostive vlasti i da nama koji ne zatvaramo oči pred svim ovim problemima, ne upiremo prstom u zaista odgovorne i krive, daju da svoju radost Vaskrsa podelimo jedni sa drugima i sa Vaskrslim Hristom u Liturgiji i u hramu koji je oduvek bio sveto mesto isceljenja i leka a ne smrti i zaraze.

Smetamo jer ne damo da nam Crkvu svedu na krsnu slavu i „običaje stare“ ovi stručnjaci kao ovaj doktor koji slavi babinu slavu i proslavlja u svom domu sve praznike. On nam je veći autoritet od 45. patrijarha na tronu Sv. Save. On je na centralnom mestu konferencije za štampu okružen svojim apostolima – vesnicima koji nas iz svojih glasila godinama plaše crnim hronikama, vestima i apokaliptičkim naslovima: STRAŠNO, ZA NEVEROVATI, UŽAS…
Hajdemo da im ove godine pokažemo našu snagu, našu veru i našega Boga i Gospoda Isusa Hrista. Da ga i oni upoznaju onako kako je to učinio jevrejski Sinedrion. U Njegovom istinskom smirenju, mudrosti, ljubavi i žrtvi.
I hajdemo braćo i sestre da se ne bojimo. Hajmo da zaista poslušamo one Hristove reči kojima se najčešće obraćao svojim učenicima i koje upućuje i nama:
Ne bojte se.
Ne bojte se jer znamo i sve nam je ovo najavio naš mili Gospod.

Da će ohladneti srca mnogih, i da će nas mnogi omrznuti samo radi imena Njegovog. Znamo dobro da se Veliki Četvrtak desio u četvrtak. Da se Veliki Petak zbio u petak. I da je Hristos Vaskrsao u Nedelju. Ne u ponedeljak, ne u utorak nego u Nedelju. Rusi kažu Voskresenie, Grci Gospodnji dan. A nama je neradna svaka nedeljla, dan Gospodnji, dan Vaskrsenja Njegovog.
Tako će i ove godine biti u Topčideru i u svim našim drugim hramovima. Praznična, najbitnija Liturgija sa Vaskrslim Hristom i sa svima vama koji budete mogli da dođete. A kako ćete? E to ako mene pitate više nije pitanje ni za Sinod, ni za patrijarha, a sigurno ne i za „struku“. To je pitanje koje svakome postavlja Hristos lično i od svakoga očekuje lični odgovor.