Не бојте се! Не бојте се јер знамо и све нам је ово најавио наш мили Господ
о. Владимир Марковић
Пише: Отац Владимир Марковић, секретар Верског добротворног старатељства и старешина цркве Светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру у Београду
Драга браћо и сестре,
Превелика је трагедија задесила читаву планету избијањем корона вируса и превише смо сви ми православни хришћани ових дана располућени на лоше вести око заразе и нашег личног крсног пута ка Голготи на коме следујемо Господу нашем Исусу Христу.
Жао нам је свих људи који страдају, болују и умиру широм Земље. Више нам је жао ове године него што нам је било минулих година иако су и тада страшне појаве потресале планету. Ратови на Блиском истоку, окупација и страдање хришћана у Сирији и Либији уврстили су хиљаде људи у календар мученика. Земљотрес и цунами у Јапану, Филипинима, Тајланду, Индији однели су велики број жртава.
И није тачно да смо сви окретали главу од ових катастрофа. Било је и нас који смо искрено жалили због тога. Али смо сва та страдања тамо негде далеко поистовећивали са оним што нам је било итекако близу. Са нашим трагедијама овде. И сагледавали смо их увек у светлу Васкрсења Христовог које никада не бива без страдања којим Господ даје славу и вечни живот. Нагледали смо се невиних жртава од рата у Босни, преко бомбардовања 99′ до затирања нашег семена и погрома народа на Косову и Метохији.
Зато је угледни лекар Др Бранимир Несторовић веома лепо приметио на почетку ове свеопште хистерије да смо ми народ који је толико тога претурио преко главе да не треба да нас плаши један обичан вирус. Др Даница Грујичић је са друге стране говорила јавно и научно доказала да смо одавно изложени једној епидемији која годинама траје и која односи 20.000 жртава годишње.
До данас нас држава није адекватно заштитила од ње већ чак доприноси развоју ове епидемије малигних обољења тако што зарад економских интереса дозвољава да постанемо сметлиште тзв. хришћанске Европе. Понављам вам – годишње од рака умире 20.000 људи у Србији. Од поклона који нам је стизао са војних аеродрома Европе. Њен прагматизам и љубав, посебно за нас Србе који смо чували њену част и границе, се види у томе што су нам дали и посебно име – Адриа. Под то име су стрпали и све наше дојучерашње крвнике и непријатеље. Ваздух нам је затрован и то више нико не може да сакрије. Управо се продају здрави извори воде а целокупни екосистем се урушава и трује до неповратних граница.
Брига за здравље нације је била таква да нам је од 2010. године отишло око 8.000 лекара, а тек колико друго медицинско особље. И сада коначно када нас је задесила ова трагедија решили смо да се опаметимо. Решили смо да поштујемо струку. А шта нам каже струка? Каже да овај вирус посебно погађа медицинске раднике јер они чине половину оболелих. Испоразбољевали се људи по свим могућим здравственим установама. Толики директори здравствених установа, рециклирани од стране сваког долазеће режима као прави стручњаци су одговорно иступили и часно признали пропусте?
Не, не то се није десило. Али је зато утврђена одговорност и пронађен је кривац. Криви смо сви ми који смо завапили нашем Патријарху и Синоду да умилостиве власти и да нама који не затварамо очи пред свим овим проблемима, не упиремо прстом у заиста одговорне и криве, дају да своју радост Васкрса поделимо једни са другима и са Васкрслим Христом у Литургији и у храму који је одувек био свето место исцељења и лека а не смрти и заразе.
Сметамо јер не дамо да нам Цркву сведу на крсну славу и „обичаје старе“ ови стручњаци као овај доктор који слави бабину славу и прославља у свом дому све празнике. Он нам је већи ауторитет од 45. патријарха на трону Св. Саве. Он је на централном месту конференције за штампу окружен својим апостолима – весницима који нас из својих гласила годинама плаше црним хроникама, вестима и апокалиптичким насловима: СТРАШНО, ЗА НЕВЕРОВАТИ, УЖАС…
Хајдемо да им ове године покажемо нашу снагу, нашу веру и нашега Бога и Господа Исуса Христа. Да га и они упознају онако како је то учинио јеврејски Синедрион. У Његовом истинском смирењу, мудрости, љубави и жртви.
И хајдемо браћо и сестре да се не бојимо. Хајмо да заиста послушамо оне Христове речи којима се најчешће обраћао својим ученицима и које упућује и нама:
Не бојте се.
Не бојте се јер знамо и све нам је ово најавио наш мили Господ.
Да ће охладнети срца многих, и да ће нас многи омрзнути само ради имена Његовог. Знамо добро да се Велики Четвртак десио у четвртак. Да се Велики Петак збио у петак. И да је Христос Васкрсао у Недељу. Не у понедељак, не у уторак него у Недељу. Руси кажу Воскресение, Грци Господњи дан. А нама је нерадна свака недељла, дан Господњи, дан Васкрсења Његовог.
Тако ће и ове године бити у Топчидеру и у свим нашим другим храмовима. Празнична, најбитнија Литургија са Васкрслим Христом и са свима вама који будете могли да дођете. А како ћете? Е то ако мене питате више није питање ни за Синод, ни за патријарха, а сигурно не и за „струку“. То је питање које свакоме поставља Христос лично и од свакога очекује лични одговор.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Хигијену треба одржавати,
…“Quo vadis, Domine?
Quoniam relinqui populum Meum, Romam vado iterum crucifigi…“
Рођаче, знаш ко и ја, сваки дан је Божији дан.
Васкрс, рекао би Свети Владика Николај, није нешто што је потребно Богу, потребно је чојеку.
Бог је то и урадио човека ради. И то као лекар и као последњи лек. Вазда је Он са нама. Где смо у његово име окупљени. Нема одстојања не-по разуму.
Свештенство би требало бити са нама СВАКИ ДАН. Са Њим сваки дан.
Секуларизам, схваћен и практикован у актуелном кључу, није ништа друго него (п)одвајање личности. А то је, већ, дијагноза.
Читам малопре текст пр. Љ. Ранковића, на Ст. ств., и дође ми као потврда низа догађаја кроз године уназад.
Они, бре, и Јустина и Николаја припитомљавају. Исти прота редовно беседи како владика Николај „није мислио онако“, него гледајући кроз тамнички прозор, бива у афекту, „специфичним условима погођен“.
Вл. Атанасије Ј. је посебно обрадио „шта је Јустин мислио под…“.
Сестра Данијела, са Бановог брда, часна сестра Словенка, одушевљено говори о владици Николају. Оне књиге из трагања раног периода , „рани радови“ којима је Владика одредио место на време, добијаће примат.
Наводи ми (она) које све угледне личности из просвете Београда сврате „да јој пољубе руку“.
Учитавају се нова читања.
ПараПарадигма.
Афект, где постоји, опет, је стање бића које одражава вањски подражај. Карактеристичан је за биће које осећа и дубоко доживљава свет око себе. Постојање исправне афектације јесте похвала том бићу само по себи. То није дијагноза. А порука речених беседа екуменизма јесте дијагноза. Самоодата. Беседнику и онима иза њега. Кривотворење је кривично дело. И на Оном и на овом суду.
„Ora pro nobis“
То је и назив музичког албума овог Чеха.
Једна од песама зове се Крајина.
Легализација је и давање права суда онима који немају то право по закону. Лудила, кад се поштено погледа, имају свој степен градације.
Као искривљено огледало. Или карикатура.
Стокхолм је град из асоцијације.
(Ko)rak(x) није Шарли. Пажљиво бира падеже, с ким и о коме.
+мир мученим душама
https://i.mycdn.me/i?r=AzEPZsRbOZEKgBhR0XGMT1RkiB-D1uDbdnnNM0POZKJLxqaKTM5SRkZCeTgDn6uOyic
Свети Митрополит Петар Дабробосански је давно дао одговор и сведочио животом:
„Ћирилово се писмо не може укинути за 24 сата, а осим тога рат још није завршен.”
„Није све пропало кад пропало све је…твоје је да корачаш… „, речима Лалића, Нога, да се опомињемо.
+“Бог ће помоћи, ако буде имао коме“, говорио је блаженопочивши патријарх Павле
„гласови мртвих нису мртви гласови…“
Док пахуље лете, Рајко Петров Ного
Све чешће бива тако у мени нема мене
И празан бунар тела одјекује ми туђе
Ја шапнем своје име а оно у ме блене
Не познаје ме ваљда па неће ни да уђе.
У тај брисани простор где ме све чешће лиже
Бели језичак смрти нежно ко своје дете
Само ти буји паји земљици све си ближе
И густој успаванци на изворима лете.
Само ти спавај синак – и тако све се љуља
На танком зраку свести у снегу задње зиме
Дубоко ко у гробу Мраз ти венчиће плете
Прирасти за колевку у уши наспи уља
Пуст ветар заборава избрисаће нам име
Труне крстача века док пахуље лете.
Нек душмани „само раде свој посао“. Таман посла да им олакшавамо, и не дај Боже, помажемо.
+Ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж, говорио је блаженопочивши владика Николај.
…“Червь уюта и человеческой лености примирил христианство со светскими языческими правительствами, парализовав таким образом самое гуманное движение в истории человечества. Исследуй глубину воззрений всех разумных союзников единства Церкви и государства, и ты придешь к выводу, что главным движителем этого процесса выступает все тот же червь удобства и косности…“, Святитель Николай Сербский
…“Од споразума папе Војтиле и председника САД Регана 1984. године створена је нова Света алијанса. Римокатоличка црква је признала масонске организације, постала је инструментум империи за освајање света.
Није у питању да ли пут из Рима за Београд води преко Јасеновца, него да се могући црквени раскол код Срба не претвори у тихо разбојиште над којим ћемо плакати. Можда су код мене посреди неки страхови које под старе дане обнављам о ономе што се десило 1941. Дечак од тринаест година из првог суседства хвалио се мом брату од девет година да „смо ти тату убили“ и смејао му се. Људи су звери ако их црква не води правим путем…“, говорио је блаженопочивши Милорад Екмечић
…“Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за те.“
Na mnogaja ljeta Oce Vladimire!!! Sve ti srecno i veselo bilo!!!