НАТО – Ко би рекао?

Пише: Миљана Аничић

Поред тмурних и поприлично хладних јунских дана који су изненадили Пљевљаке, примјетан је и један црни облак који се надвио над градом. Тај облак није производ отрова Термоелектране, нити је изашао из рудничких копова, тај облак је толико црн као да у себи носи срамоту и понижење коју том црнином прикрива. Из тог облака нису се чуле муње и громови, чули су се рафали. Не, то нису рафали слободе, нити рафали из оружја наших јунака, они су утихнули чекајући боља времена. Те рафале и детонације добро памтим иако сам била дијете те 1999. године. Добро су ми познати и никад их не заборављам. Али данас они који су пуцали на нас, који су убијали дјецу и уништавали нашу домовину, вјежбају са „нашима“, или можда „њиховим“.

Да ли је могуће да војска Црне Горе и НАТО спроводе војну вјежбу на километар од Пљеваља па је још назваше „Одлучан одговор 2“ !? Питам се ко је ту одлучан и коме одговарају и за шта? Можда је власт одлучна да нас силом увуче у НАТО, па је ова вјежба одлучан одговор већинској народној вољи. Ко би од данашњих црногорских војника, њихових очева и ђедова рекао, прорекао и помислио прије 17 година, да ће они, њихова дјеца и унуци данас вјежбати са агресорима од којих бранише отаџбину? Тада су агресори летјели изнад наших глава, а данас приземљени својом крвавом чизмом корачају изнад гробова наших јунака који су положили животе те 1999. године. Пљеваљски јунаци Џувер Божо, Тешовић Вукоман, Чупић Бранко, Крвавац Миломир, Предраг Леовац и други, нису се борили и положили животе да данас НАТО војници увјежбавају ратне стратегије у њиховом родном граду. Ко би рекао да ће се државни врх усудити да држи предавање ђацима гимназије „Танасије Пејатовић“ о наводној потреби НАТО интеграција. Одговор пљеваљских матураната на њихове напоре преваспитавања православног народа одјекнуо је кроз пјесму „Ој Косово, Косово…“