НАТО. Има ли живота ”после”?
1 min read
Четвртог априла 1949. године велики простори САД, 10 земаља Европе и Канада били су концептуално формирани у Атлантску Алијансу. Тако је Вашингтон под изговором појаса за спасавање, решио да обезбеди Западну Европу од проницања СССР.
Али САД су имале и друге циљеве. Њих је формулисао још 1942. године директор Савета спољних веза Исаја Боумен: Мера наше победе биће мера наше владавине у свету после победе. САД треба да осигурају територије стратешки неопходне за контролу света.
Када је хладни рат тек започео, америчко руководство се бринуло да земља може да се нађе у опасном положају. Главну опасност је видело у Совјетском Савезу, чија моћ и ресурси су могли да се увећају на рачун територија суседних европских држава, сматра главни уредник листа Геополитика Леонид Савин. Он истиче да су својевремено партнери из НАТо-а обећали да неће ширити алијансу, али документарно то није било потврђено, а разговори се не рачунају.
Првобитно формирање НАТО-а подразумевало је да ће САД у зони окупације утврдити своје војно господство. Даље ће поставити своје војне базе на територији земаља Западне Европе и склопиће партнерске споразуме о одбрани од условног противника. Када се Совјетски савез распао, видимо да таквог противника нема. Не зна се од кога се НАТО брани и шири даље после завршетка хладног рата. Шта више, постојала су обећања Запада Русији да се неће ширити даље на Исток. Али ипак, САД су наставиле експанзију у Источној Европи и у другим правцима.
Последњи највећи акт проширења НАТО-а десио се пре 10 година. Тада су се алијанси придружиле Бугарска, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Естонија.
Ипак тих година над НАТО-ом се надвила реална опасност затварања. Чиновници НАТО-а су се жалили на недостатак ресурса, на тешкоће у координацији дејстава земаља алијансе. Европске земље са своје стране питале су се: да ли циљ оправдава средства, и постоји ли уопште овај циљ?
Од коначног распада НАТО је спасла украјинска криза, каже доцент катедре за европске интеграције МГИМО Александар Тевдој-Бурмули: