НАТО. Има ли живота ”после”?

Четвртог априла 1949. године велики простори САД, 10 земаља Европе и Канада били су концептуално формирани у Атлантску Алијансу. Тако је Вашингтон под изговором појаса за спасавање, решио да обезбеди Западну Европу од проницања СССР.

Али САД су имале и друге циљеве. Њих је формулисао још 1942. године директор Савета спољних веза Исаја Боумен: Мера наше победе биће мера наше владавине у свету после победе. САД треба да осигурају територије стратешки неопходне за контролу света.

Када је хладни рат тек започео, америчко руководство се бринуло да земља може да се нађе у опасном положају. Главну опасност је видело у Совјетском Савезу, чија моћ и ресурси су могли да се увећају на рачун територија суседних европских држава, сматра главни уредник листа Геополитика Леонид Савин. Он истиче да су својевремено партнери из НАТо-а обећали да неће ширити алијансу, али документарно то није било потврђено, а разговори се не рачунају.

Првобитно формирање НАТО-а подразумевало је да ће САД у зони окупације утврдити своје војно господство. Даље ће поставити своје војне базе на територији земаља Западне Европе и склопиће партнерске споразуме о одбрани од условног противника. Када се Совјетски савез распао, видимо да таквог противника нема. Не зна се од кога се НАТО брани и шири даље после завршетка хладног рата. Шта више, постојала су обећања Запада Русији да се неће ширити даље на Исток. Али ипак, САД су наставиле експанзију у Источној Европи и у другим правцима.