Најстаријем колашинском стаблу нема спаса
1 min read
Foto: Dragana Šćepanović/Vijesti
Стабло у колашинској Сибирској улици (ИВ пролетерске), које је, према мишљењу грађана једно од најстаријих у центру града, не може бити спашено.
То се наводи у извјештају др Јелене Лазаревић, фитопатолошкиње Центра за шумарство Биотехничког факултета Универзитета Црне Горе.
На захтјев Секретаријата за заштиту животне средине, а након намјере надлежне општинске комисије да дрво уклони, што је изазвало реаговања цивилног сектора, др Лазаревић је обавила визуелни преглед стабла, а урађена је и лабораторијска анализа.
Она је врсту стабла, како је навела, потенцијално одредила као Тилиа платyпхyллос Сцоп. – рана, крупнолисна липа, али је објаснила да, с обзиром на то да дрво још није пролистало, ту детерминацију треба узети с резервом.
“Дрворедно стабло липе оштећено је у потпуности усљед дејства гљива трулежница, првенствено изазивача бијеле трулежи. Трулеж је у узнапредовалој фази, сва срж стабла је уништена. Недостаје и кора са бијеликом на око двије трећине обима стабла, у висини од преко 1,9 метара. Заправо, остао је танак прстен бијелике с кором на око трећине претходног обима стабла, дебљине око седам до осам центиметара, са западне стране стабла. Евидентно је присуство бијеле трулежи, а на основу спољашњих манифестација (симптома) може се закључити о значајном присуству гљива из рода Ганодерма. Могуће је да су у процес труљења и пропадања биле укључене и друге врсте гљива”, наводи у налазу.
Због степена оштећености, како она објашњава, стабло је “изузетно лоших механичких особина и није стабилно у односу на временске непогоде”, те представља ризик по кориснике јавних површина и материјална добра због могућности пада. Због тога је препоручено уклањање са јавне површине.
Дрво у Сибирској улици је за многе Колашинце једно од најстаријих у Колашину и, према подацима неких локалних хроничара, дио првог урбаног дрвореда у граду. Наводно је посађено 1894. године. Међутим, Лазаревић је старост дрвета могла одредити само на основу околног дрвореда, који је засађен прије око 70 година, и претпостављене димензије сада оштећеног дебла.